Boka Kotorska i joni teških metala
Boka Kotorska, najveći zaliv Jadranskog mora obgrljen vrletima Orjena i Lovćena večna je inspiracija umetnika širom Balkana. Prelepi zaliv na koji gledaju mnogi crnogorski gradovi, kao i gotovo sve drugo oko nas, nije uspeo da izbegne zagađenje koje u talasima udara na sva prirodna blaga balkanskih zemalja. Prelepi crnogorski zaliv opevao je i jedan od najvecih srpskih pesnika, Aleksa Šantić u svojoj pesmi “Boka”.
BOKA
Naša mila Boko, nevjesto Jadrana,
Pokrivena nebom kô od plave svile,
Ljepša si od tvoje primorkinje vile
I svjetlija si od njenog đerdana.
Nikada se tebe nagledao ne bi’!
No da mi je jedno: da postanem valom
Sinjega ti mora, pa pred tvojim žalom
Da vječito šumim i da pjevam tebi.
I da s tobom gledam na tvoj Lovćen plavi!
Pa jednoga dana, kad se gospod javi,
Kad orlovi naši visoko zabrode
I sa tvojih ruka panu gvožđa tvrda,
Da pobjednu himnu slušam s tvojih brda
I da s tobom slavim dan zlatne slobode!
Boka Kotorska
Izvor slike: https://www.vijesti.me/kolumne/379947/boka-kotorska-profitom-po-ekologiji
Opšte informacije
Kao što je već rečeno, Boka Kotorska je najveći zaliv Jadrana. Nalazi se u jugoistočnom delu Jadranskog mora i prostire se na 87 km2. Smatra se jednim od najlepših zaliva na svetu. Početnu destinaciju predstavlja Hercegnovski zaliv, a samu Boku okružuju mnogi gradovi Crne Gore kao što su: Tivat, Herceg Novi, Njivice, Igalo, Kamenari, Perast, Risan, Bijela… Dužina obale je 107,5 km, a maksimalna dubina je 60 metara. Zbog svog geografskog, ali i kulturno-istorijskog značaja danas spada u zaštićena područja u Crnoj Gori.
Praćenje i uzorkovanje
Sa ciljem da se ustanovi koliki je procenat zagađenja vode teškim metalima sprovedeno je istraživanje u trajanju od dve godine, u kome su sezonski uzorkovani morska voda, morska trava (P. oceanica) i dagnje (M. galloprovincialis). Uzorci su sakupljani u proleće, leto, jesen i zimu na većem broju različitih lokacija Bokokotorskog zaliva.
Voda je veoma otporna na zagađenje i može da primi veliku količinu zagađujućih čestica, ali joni teskih metala spadaju u kategoriju koja ozbiljno menja i narušava kvalitet vode, i slane i slatke. Tu spadaju gvožđe (Fe), bakar (Cu), cink (Zn), kao i neki veoma toksični elementi kao što su olovo (Pb), živa (Hg), arsen (As), nikl (Ni)…
Prisustvo ovih čestica u vodi direktno ugrožava život i opstanak velikog broja morskih biljnih i životinjskih vrsta, ali direktno ili indirektno ugrožava i zdravlje i život ljudi. To je jedan od mnogih razloga zašto je neophodno kontinuirano praćenje postotka ovih čestica u vodi.
Kako teški metali dospevaju u vodu?
Postoji bezbroj različitih puteva kojim čestice teških metala dospevaju u vodu. Oni se na nekom makronivou mogu podeliti na prirodne i antropogene.
Čestice teških metala prirodnim putem dospevaju do vode spiranjem zemljišta i stena, radom vulkana i pomoću aerosoli iz vulkanskog pepela i kondenzacijom prirodnih gasova.
Antropogeni putevi obuhvataju čitav niz ljudskih aktivnosti i delatnosti kojima čestice dospevaju u vodenu sredinu. Uzroci hemijskog zagađenja su prerada nafte, prečišćavanje ruda, poljoprivredna delatnost i prenaseljenost urbanih sredina.
Herceg Novi
Izvor slike: https://www.kurir.rs/region/crna-gora/4095640/herceg-novi-tuguje-za-tragicno-preminulim-nikolom-decakovo-telo-pronadjenop-u-moru-u-gradu-proglasen-dan-zalosti
Šta se dešava sa jonima kada dospeju u vodu?
Veoma mali deo teških metala ostaje rastvoren u vodi u obliku jona. Posle izvesnog vremena oni se deponuju u sedimentima gde ih potom razni mikroorganizmi transformišu u biološki aktivna i toksična jedinjenja koja ulaze u biološke cikluse. Zagađenje teškim metalima uvek je veće u zalivima i priobalju nego na otvorenom moru jer dolazi do akumulacije čestica koje dospevaju tu nošene radom talasa.
Tabela maksimalne dozvoljene koncentracije teških metala
| Živa | Hg | 0.94µg/l |
| Olovo | Pb | 8.1µg/l |
| Nikl | Ni | 8.8µg/l |
| Bakar | Cu | 3.1µg/l |
| Cink | Zn | 81µg/l |
| Kadmijum | Cd | 8.8µg/l |
Tivat
Izvor slike: https://furaj.ba/tivat-grad-sunca-mora-i-usamljenih-uvala/
Rezultati dobijeni istraživanjem
Merenja su sprovedena na 7 različitih lokacija, a voda je uzorkovana sa površine i sa dna.
Nakon merenja uočeno je da su u vodi u najvećoj koncentraciji prisutni cink (Zn), gvožđe (Fe) i mangan (Mn). Prisustvo žive detektovano je u uzorku uzetom sa površine na lokalitetu Krašići u koncentrciji od 0,076 µg/l. Najveća koncentracija nikla (Ni) izmerena je u uzorku sa dna na lokalitetu Sveta Stasija što je blizu granice dozvoljenog, ali ona nije prekoračena. Na lokalitetima Sveta Stasija i Tivat detektovana je povišena koncentracija bakra koja prevazilazi dozvoljene okvire, 3,3 µg/l.
Uočeno je da su koncentracije olova (Pb), gvožđa (Fe), kadmijuma (Cd) i mangana (Mn) značajno veće u uzorcima sa površine nego sa dna. Na lokalitetu Kukuljina detektovane su najveće koncentracije kadmijuma (5,48 µg/l) i mangana (7,03 µg/l). U uzorcima sa lokaliteta Krašići detektovana je i najveća koncentracija olova (Pb) (4,20 µg/l).
Živa (Hg) je detektovana i u uzorcima sa dna, konkretno na lokalitetu Sveta Stasija u koncentraciji od 0,016 µg/l i na lokalitetu Kukuljina u koncentraciji od 0,068 µg/l.
Visoke koncentracije gvožđa detektovane su u Tivtu i Kukljini. Koncentracija u uzorcima sa dna bila je 84 µg/l dok je u uzorku sa površine bila 108 µg/l.
U Tivtu koncentracija je bila 111 µg/l.
U koncentraciji mangana (Mn) izdvaja se Perast sa koncentracijom duplo većom od najveće koja je izmerena u drugim mestima (24 µg/l).
Perast
Izvor slike: https://kotor.travel/me/vodici/perast/
Analizom podataka dobijenih u različitim sezonama uočena je određena varijabilnost u pogledu koncentracije jona teških metala u vodi. U zavisnosti od perioda godine i godišnjeg doba, merenja tokom različitih godina pokazala su visok stepen varijabilnosti za merene parametre.
Igalo
Izvor slike: https://sh.wikipedia.org/wiki/Igalo
Izvori:
