Triantha occidentalis – novootkrivena karnivorna biljka
Triantha occidentalist je karnivorna biljka čija je stabljika prekrivena lepljivom sluzi i dlačicama koje luče digestivne enzime (konkretno fosfataze). Otkrivena je još 1879. godine od strane Serena Votsona, a zabeležena je kao Tofieldia occidentalis. Ova vrsta se može naći u močvarama od Aljaske sve do juga Severne Amerike. Njen karnivorni način ishrane otkriven 2021. godine specifičan je među karnivornim biljkama i biće predstavljen u daljem tekstu.
Izgled Triantha occidentalis
Izvor slike: https://www.calflora.org/app/up/entry/187/56121.jpg
O karnivornim biljkama
Karnivorne biljke, ili biljke mesožderke (kako ih obično nazivamo) privlače, hvataju i vare životinje obezbeđujući sebi hranljive materije koje se ne nalaze u zemljištu. Iako se većina biljaka hrani insektima, neke su sposobne da svare gmizavce, pa čak i manje sisare. Biljke mesožderke žive na raznolikim staništima koja su obično vlažna i sa malo nutrijenata. Mogu se naći na svim kontinentima osim Antarktika.
Karnivorne biljke koriste različite strategije da namame plen u svoju klopku. Neke proizvode sladak nektar i imaju listove jarkih boja koji liče na cvetove. Neke vrste se kamufliraju u svoju okolinu tako da plen samo upadne u njih. Nakon što uhvate plen, dalje vrše njegovo varenje sopstvenim digestivnim enzimima ili uz pomoć simbiontskih bakterija.
Pinguicula vulgaris nastanjuje močvare. Ona luči lepljivu sluz na svojim listovima za koju se plen zalepi. Njeni ljubičasti cvetovi se nalaze na dugoj dršci, udaljeni od sluzavih listova, čime je omogućena bezbednost oprašivača.
Izgled Pinguicula vulgaris
Nepenthes attenboroughii je kritično ugrožena vrsta koja se tipično nalazi na vrhu planine Viktorija na Filipinima. Biljka je dobila ime po poznatom istraživaču Dejvidu Atenborou, entuzijastičnom poznavaocu roda Nepenthes. Zanimljivo je da može da se hrani glodarima.
Izgled Nepenthes attenboroughii
Izvor slike: https://i.ebayimg.com/images/g/T~4AAOSwH3RgyxoJ/s-l1600.jpg
Dionaea muscipula je verovatno najpoznatija biljka mesožderka. Nektar po obodu klopke i crvenkasta boja listova privlače insekte ka ovoj biljci. Kada plen sleti, on dodirne dlačice koje aktiviraju zatvaranje klopke, zatim biljka luči enzime i u roku od 4 do 10 dana razgradi insekta.
Izgled Dionaea muscipula
Izvor slike: https://cdn.sci.news/images/enlarge9/image_10585e-Venus-Flytrap.jpg
Vrste roda Drosera su dobile ime po lepljivim kapljicama koje se mogu naći na njihovim listovima i izgledom podsećaju na jutarnju rosu. Za ove kapi se hvataju muve, komarci i moljci, a potom se listovi uvijaju kako bi obuhvatili plen.
Izgled Drosera natalensis
Izvor slike: https://curiousplant.com/wp-content/uploads/2019/08/drosera-natalensis-2.jpg
Kakva je biljka Triantha occidentalist zapravo?
Nežno stabaoce koje nosi cvast belih cvetova na vrhu ne bi vas navelo da pomislite da je ovo karnivorna biljka. T. occidentalist je prva nova karnivorna biljka otkrivena u poslednjih dvadeset godina. Kako raste u močvarama sa malom količinom nutrijenata, morala je da nađe način da ih nadoknadi. Da bi potvrdili da je T. occidentalist zapravo karnivor, obavljeni su eksperimenti u kojima su mereni nivoi azota u biljkama kojima su ponuđeni ¹⁵N-obeleženi insekti, npr. Drosophila sp, a ispitano je i da li biljka može da stvara digestivne enzime.
Po završetku testiranja, otkriveno je da je količina azota slična kod T. occidentalist i D. rotundifolia, koja je poznati karnivor, kao i da se rezerve azota talože u reproduktivnim organima biljke i da su te količine značajno veće nego kod nekarnivornih biljaka. Zaključeno je da oko 64% već nađenog azota potiče od ranijih godina predatorskog načina ishrane. Što se tiče digestivnih enzima, potvrđeno je da ih T. occidentalist stvara i ova biljka je potom klasifikovana kao karnivorna.
Poseban način ishrane Triantha occidentalist odražava se u činjenici da hvata insekte blizu cvetova koje oprašuju upravo insekti. Iako ovo izgleda kao potencijalni problem za preživljavanje vrste, smatra se da ova biljka to reguliše lučeći nizak nivo lepljive sluzi na kratkim dlačicama, tako da se za nju lepe samo male mušice, ostavljajući veće insekte kao što su leptiri i pčele slobodne da je opraše. Na vrhovima dlačica luči se enzim za varenje — fosfataza. Pošto se insekt zalepi, fosfataze ga vremenom dovedu u tečno stanje koje potom stabljika upija, obezbeđujući sebi hranljive materije za dalji rast.
Insekti zalepljeni za stabljiku T. occidentalist
Izvor slike: http://news.ubc.ca/wp-content/uploads/2021/08/Fresh-field-specimens-from-North-Cascades-National-Park-scaled.jpg
Kako Triantha occidentalist pored močvarnih oblasti raste i u prigradskim, nije se ni sumnjalo da je ova biljka mesožderka, sve dok nije otkriveno da ima deleciju NDH gena koja je tipično viđena u biljkama mesožderkama. Otkriće načina ishrane T. occidentalist ukazuje na efikasnost karnivornog načina života, utoliko da se razvilo zasebno u nesrodnim biljnim porodicama. To je potvrda da još uvek ne znamo mnogo o ekologiji i evoluciji pojedinačnih biljnih vrsta.
Izvori:
- https://www.pnas.org/doi/10.1073/pnas.2022724118
- https://news.ubc.ca/2021/08/09/insects-beware-this-west-coast-plant-wants-to-eat-you/
- https://www.sci.news/biology/carnivorous-triantha-occidentalis-09947.html
- https://www.britannica.com/plant/carnivorous-plant
- https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC8379919/
