Schadenfreude – mračna strana ljudskosti
Da li vam je poznat onaj osećaj pritajene (ili glasne) sreće kada vaš rival izgubi utakmicu, kolega koji stalno zabušava na poslu bude otpušten, ili zlikovac u seriji koju pratite „dobije šta je zaslužio”? U narodu provučeno kroz izreku „da komšiji crkne krava”, u srpskom jeziku poznato kao zluradost, a u originalu Schadenfreude, pojava radovanja tuđoj nesreći nije retkost među ljudima. A ako tvrdite da nikada niste iskusili ovo osećanje, velika je verovatnoća da samo niste dovoljno iskreni prema sebi.
Naslađivanje tuđom patnjom
Schadenfreude (izgovara se šadenfrojde) je reč poreklom iz nemačkog jezika. Njeno značenje se ne može potpuno tačno prevesti na druge jezike, pa se uglavnom koristi kao pozajmljenica. Navedenu složenicu grade reči Schaden (šteta) i Freude (radost), tako da ovaj pojam označava osećaj radosti koji osoba doživljava prilikom tuđe nevolje. Ipak, konkretna i opšteprihvaćena definicija zluradosti u psihologiji još uvek ne postoji, što ukazuje na kompleksnu i tajanstvenu prirodu ove emocije.
Postojanje ovog osećanja poznato je još od vremena stare Grčke. Već su tada među filozofima pokrenute polemike koje su se ticale moralnog aspekta zluradosti, a koje su nastavljene dalje kroz istoriju. I dok su jedni Schadenfreude smatrali zlobnim osećanjem, drugi su u njemu videli vrlinu, a treći moralno neutralnu emociju. Osim ovakve izričito „loše/dobro/neutralno” podele, bilo je i filozofa koji su pri tumačenju Schadenfreude-a obraćali pažnju na ulogu koju osoba koja oseća zluradost ima u izazivanju same nesreće druge osobe, kao i na ozbiljnost posmatrane nesreće. Takođe, sa aspekta fiziologije i biheviorizma, utvrđeno je da ne postoji tačno određen izraz lica karakterističan za Schadenfreude, kao i da se on može ispoljiti u vidu različitih facijalnih ekspresija. Sve navedeno pokazuje koliko je zluradost, na različitim nivoima, varijabilno osećanje.
Povratak u manastir, Eduardo Zamacois – monasi se smeju jednom od njih, koji sam pokušava da obuzda magarca
Izvor: https://www.carmenthyssenmalaga.org/en/obra/regreso-al-convento
Zato su naučnici pokušali da uvedu podelu zluradosti na odvojene tipove. Prema jednoj od podela, predložena su tri tipa Schadenfreude-a: napadni (zasnovan na osećaju pripadnosti i društvenog identiteta), rivalitetni (baziran na društvenom statusu osobe koja oseća Schadenfreude u poređenju sa statusom drugih ljudi) i tip zasnovan na pravdi (proističe iz potrebe za pravdom u društvu). Iako su u osnovi različiti, ono što povezuje navedene tipove je dehumanizacija, otuđenje čoveka od čoveka, za koju se smatra da leži u srži zluradosti. Na osnovu toga je predložena teorija motivacije, prema kojoj sposobnost samovrednovanja i svest o društvenom identitetu i pravdi vode pojedinca ka doživljavanju zluradosti, dok ga od nje odvraćaju sposobnost empatije i mogućnost smatranja čoveka čovekom. Dakle, upravo su društvenost i moć spoznaje sopstvene vrednosti (za koju ljudi, prirodno, priželjkuju da bude što viša) u hijerarhiji tog društva, zajedno sa uverenjem o postojanju pravednog sveta, razlozi zbog kojih se (ponekad) obradujemo tuđoj nesreći.
Šta neurobiologija kaže o zluradosti?
Kako je samo osećanje zluradosti vrlo složeno, ima smisla očekivati da je i njena neurobiološka osnova takođe zamršena. I zaista, pokazalo se da je nekoliko različitih regiona mozga aktivno tokom doživljavanja zluradosti. Prvi od njih je ventromedijalni prefrontalni korteks, za koji je poznato da je ključan u obradi emocija, donošenju odluka, doživljavanju empatije i socijalnoj kogniciji. Pored njega, i ventralni strijatum, region koji ima važnu ulogu u procesuiranju i odgovaranju na stimuluse predstavljene u vidu nagrade ili zadovoljstva, postaje aktivan kada osoba doživi Schadenfreude. Takođe, izgleda da se i osećaj zavisti uključuje u čitavu priču – jedno istraživanje je pokazalo da pojedinci koji zavide drugoj osobi postaju zluradi kada se toj osobi dogodi nezgoda, što ukazuje na prisustvo povećane verovatnoće da zavist pokrene Schadenfreude. Ipak, nervni putevi ova dva osećanja su različiti, i dok se zluradost vezuje za pojačan rad ventralnog strijatuma, u slučaju zavisti aktivniji je anteriorni cingulatni korteks (region koji se inače dovodi u vezu sa obradom bola). Kada se sve uzme u obzir, može se zaključiti da je Schadenfreude vrlo slojevita emocija koja, kao takva, govori i o uopšteno delikatnoj osnovi ljudskih osećanja.
Ventromedijalni prefrontalni korteks (VMPFC; plavo) i ventralni strijatum (VS; žuto)
Schadenfreude kod dece
Dugo se smatralo da deca mlađa od sedam godina ne osećaju tako kompleksnu emociju kakva je zluradost. Ipak, istraživanja su ukazala na drugačije stanje – ispostavilo se da deca stara svega dve godine mogu da se obraduju kada se nekome dogodi nezgoda. Na tu temu je odrađen jedan interesantan eksperiment. Naime, istraživači su osmislili studiju u kojoj je učestvovalo nekoliko grupa, pri čemu su svaku činili majka, njeno dete i prijatelj tog deteta, oboje približnih godina. Zatim su grupe podvrgnute dvema različitim situacijama u kojima je majka naglas čitala knjigu i potom prolivala vodu po njoj, a razlika je bila u tome da li majka čita sama dok se deca igraju, ili čita dok joj dete koje nije njeno sedi u krilu. Posmatranjem ponašanja deteta čija je majka čitala knjigu, uočeno je da u drugom slučaju, označenom kao neravnopravnost (unequal), dete pokazuje jasne znake radosti poput skakanja i tapšanja rukama, koji odsustvuju u prvom slučaju. Ovako je potvrđeno da su svest o nejednakosti i pravednosti, kao mogući uzročnici zluradosti, oni koji je i pokreću od ranog detinjstva, što nam pomaže da se, u glavi, izborimo sa takvim situacijama.
Postavka eksperimenta opisanog u tekstu
Izvor: https://www.today.com/health/ha-ha-even-toddlers-get-schadenfreude-1d79906146
Na kraju, ostaje nam da Schadenfreude prihvatimo kao deo svoje prirode, dokle god on nije veći od nas samih, i da ga istražujemo kao još jednu od mnogih zagonetki ljudskog uma.
Izvori:
- https://neurosciencenews.com/schandenfreude-neuroscience-23315/
- https://www.sciencedaily.com/releases/2014/11/141126094055.htm
- https://www.sciencedaily.com/releases/2018/10/181023130504.htm
- https://www.sciencefocus.com/the-human-body/why-does-schadenfreude-exist
- https://doi.org/10.1016/B978-0-12-803813-0.00010-6
- Cecconi, Christian, et al. “Schadenfreude: Malicious Joy in Social Media Interactions.” Frontiers, 9 Oct. 2020, www.frontiersin.org/articles/10.3389/fpsyg.2020.558282/full.
- Wang, S, Lilienfeld, S. O, & Rochat, P. (2019). Schadenfreude deconstructed and reconstructed: A tripartite motivational model. New Ideas in Psychology, 52, 1–11. doi:10.1016/j.newideapsych.2018.09.002
- Shamay-Tsoory, Simone G et al. “There is no joy like malicious joy: schadenfreude in young children.” PloS one vol. 9,7 e100233. 2 Jul. 2014, doi:10.1371/journal.pone.0100233
