Časopis Simbioza

Svet informacija biološke zajednice

Najnovije Zaštita životne sredine 

Zelene zgrade u Singapuru

Vladana Petković , ,

Singapur je jedna od najuzbudljivijih turističkih destinacija zbog svojih oblakodera, a zelene zgrade postaju sve popularnije.

 

Zeleno, zelenije, Singapur

Laskavu titulu lidera, kada je u pitanju urbana zelena infrastruktura, ponela je upravo neobična ostrvska grad-država. Sa istorijom dugom preko 700 godina, Singapur je od malog trgovinskog naselja prerastao u blistavu metropolu. Danas, „grad lavova” krči „zeleni put”, a njegovim stopama kreću i Evropa, Severna Amerika i Australija.

 

Zelene gradnje u SingapuruPlanovi zelene gradnje u Singapuru

Prema časopisu „National Geografic”, do 2050. godine će 70% svetske populacije živeti u urbanim područjima. Zgrade su objekti od suštinskog značaja za život ljudi, međutim, one istovremeno predstavljaju pretnju za našu životnu sredinu. Iz velikog broja ovakvih objekata, zbog načina grejanja prostorija i vode, emituju se štetni gasovi koji zagađuju okolinu.

Tradicionalana gradnja doprinosi ovom problemu, pa rešenje upravo leži u zelenoj gradnji, te upotrebi održivog i ekološki prihvatljivog građevinskog materijala.

Neke od karakteristika koje se povezuju sa zelenim zgradama su: energetska efikasnost, manja potrošnja vode, bolji kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru, poboljšana akustika i zeleni krovni sistem. 

Zelene građevine su dugoročna investicija, štede novac upotrebom obnovljivih izvora energije, što ih čini efikasnim oružjem u borbi protiv klimatskih promena.

A osim što su ekološki efikasne, zelene zgrade doprinose zdravlju ljudi koji u njima borave. 

 

Solarno „super drveće” – simbol Zelenog Singapura

Solarno drvećeSolarno “drveće”

Ukoliko pretražujete internet kako biste saznali nešto više o Singapuru, često ćete nailaziti na fotografije impresivnog solarnog drveća koje je izraslo iz betonske džungle.

Ukupno 18 stabala raskošnih krošnji predstavlja „ekološke motore” koji sakupljaju solarnu energiju i osvetljavaju grad noću, a deo su Južne bašte koja se prostire na 54 hektara. Ozelenjeni tornjevi su deo masterplana vlade Singapura da od „Gradske bašte” dođe do  „Grada unutar bašte”.

Iako je korenje od betona, a metalne šipke oponašaju grane, ova spektakularna arhitektonska zdanja, visoka i do 50 metara su dom najrazličitijih vrsta biljaka, poput puzavica, paprati i epifita. Biljke vertikalne bašte ublažavaju zvučno zagađenje i efekat urbanog toplotnog ostrva (povećana toplota u urbanim sredinama zbog izmene zemljišta i korišćenja materijala koji zadržavaju toplotu). Uvođenje biljaka u dovoljno velikim razmerama poboljšava kvalitet vazduha, a vertikalne bašte takođe povećavaju lokalni biodiverzitet i utiču na raspoloženje onih koji žive, rade i igraju se u njihovom neposrednom okruženju.

Solarno drveće odozdoSolarno “drveće” odozgo

Solarno „super drveće” ne samo da izgledom podseća, već i imitira neke od ekoloških funkcija drveća, pa tako pruža hladovinu mnogobrojnim posetiocima. Park  je projektovan tako da smanji potrošnju energije u proseku za 30%, a „super drveće” funkcioniše kao vazdušni ventilacioni kanali za obližnje parkove i prikuplja kišnicu tokom čestih kiša u ovom delu zemlje. 

 

Za Ginisa, ali i za turiste

Vertikalni vrt zgrade „Tree house” u Singapuru je najveći na svetu prema Ginisovoj knjizi rekorda. Zeleni zid građevine obuhvata 2.289 metra kvadratna i očekuje se da će smanjiti troškove više od 500.000 dolara u troškovima energije i vode godišnje. Vertikalna bašta smanjuje emisiju štetnih gasova stambene zgrade filtriranjem zagađivača i ugljen-dioksida iz vazduha. Smanjuje se i apsorpcija toplote, što bi moglo da dovede do uštede energije između 15 i 30 odsto.

Tree house, vertikalna baštaVertikalna bašta, Tree house

Luksuzni hotel „Parkroyal” u centru Singapura nije kao većina hotela sa pet zvezdica. On ima neverovatne vertikalne bašte koje se prostiru po celoj dužini objekta na različitim nivoima. Bašte su prepune tropskih biljaka, palmi, raznih žbunova i drugog zelenila. Imaju veliki uticaj, kako na kvalitet vazduha unutar samih soba hotela, tako i na vazduh u celom gradu. Takođe, sprečavaju i prekomerno sunčevo zračenje, a vizuelni komfor svim posetiocima hotela i grada je zagarantovan.

Parkroyal hotel, najzeleniji hotelNajzeleniji hotel u najzelenijem gradu 

 

Zeleni krov doma mog

Urbana populacija u svetu će eksplodirati – to je činjenica i to je neizbežno. Ono što ne znamo je koliko gradova će opstati u budućnosti.

Singapur je jedan od najnaprednijih gradova u svetu. Kada je u pitanju stvaranje veoma efikasnog, održivog grada sa naprednim tehnološkim rešenjima, posebno u vodoprivredi, transportu i izgradnji zgrada Singapur prednjači. Stub održivog razvoja čine zakoni, planiranje i realizacija zacrtanih ciljeva. Singapur od ovoga ne odstupa već četiri decenije i zato ne treba da čudi što spada u red država sa najvišim kvalitetom života za svoje stanovnike.
Misli zeleno

A šta je sa ostatkom plave planete i kakve su šanse da postane zelenija?

Evropski zeleni dogovor ima za cilj da Evropa bude prvi klimatski neutralan kontinent do 2050. godine. Da bi se to postiglo, neophodne su promene i u građevinskom sektoru. Prema analizi Evropske agencije za zaštitu životne sredine, zagađenje bi moglo znatno da se smanji primenom principa zelene gradnje, reciklažom građevinskog otpada i smanjenjem korišćenja betona, cementa i čelika. 

Proizvodnja cementa i betona mogla bi da se smanji, ako bi se reciklirao građevinski otpad. Devedeset pet odsto građevinskog materijala iz jednog objekta može da bude upotrebljeno u proizvodnji drugih građevinskih objekata. Potrošnja energije i emisija ugljen-dioksida mogu da se smanje i zelenom gradnjom i zelenim površinama. 

Inače, potrebno je 28 metara kvadratnih zelene površine po čoveku, prema nekim parametrima svetskih asocijacija. Važno je povezati zelenilo u jedan zajednički sistem i to je nešto što se danas radi svugde u svetu, od Hong Konga gde je najteže, do Singapura koji ima najbolju situaciju vezano za odnos zelenila i ljudi.

 

„Izgradite najlepši grad. Sadite onoliko biljaka koliko god možete. Investirajte u najnovije tehnologije. Uštedite energiju, vodu i resurse. I pronađite poštenog, kompetentnog i vizionarskog vođu.“ – Ministarka  životne sredine Singapura, dr Vivijan Banakrišnan

 

 

 

Izvori:

Preporučujemo

Majčinska ljubav u svetu grbavog kita

Anastasia Blagić

„Ovce” koje imaju sposobnost fotosinteze?

Sara Fejzagić

Pričamo sa Miloradom Dragićem

Jovana Protić