Mikroplastika – nevidljiva pretnja

Svima nam je dobro poznato da je plastika jeftina, dostupna i postojana, pa zato i ne čudi činjenica da je jedan od najzastupljenijih materijala sa najširom primenom. Posledice su, očekivano, da se ogromne količine plastičnog otpada svakodnevno bacaju u životnu sredinu. Poslednjih godina,u žiži interesovanja nalazi se mikroplastika – male čestice plastike koje su nerastvorljive u vodi i nisu biorazgradive. Nedavno je mikroplastika pronađena čak i u ljudskoj krvi kao i duboko u plućima, a uticaj ovakve vrste zagađenja na zdravlje ljudi još uvek je nedovoljno ispitan.

Čestice mikroplastike

Izvor fotografije: https://media-cldnry.s-nbcnews.com/image/upload/t_fit-1500w,f_auto,q_auto:best/rockcms/2022-04/220407-microplastics-stock-ac-756p-83361f.jpg

Šta sve čini mikroplastiku?

Mikroplastiku čine svi sitni komadi plastike, manji od 5 mm, kao što su šljokice i mikrogranule iz pasti za zube i kozmetičkih sredstava, ali i vlakna iz opušaka cigareta, vlažnih maramica, kesica čaja i sve naše odeće od veštačkih materijala, kao i iz automobilskih guma, koje su jedan od glavnih mikroplastičnih zagađivača voda. Ovde spada i sva plastika na smetlištima i u okeanima koja se pod uticajem sunca i atmosferskih promena postepeno kruni i raspada, stvarajući upravo mikroplastiku. 

Mikroplastika u lancu ishrane

Izvor slike: https://www.thegoodloop.com/2021/11/26/microplastics-what-do-we-know-and-why-should-we-care/

Kako mikroplastika zaposeda našu životnu sredinu?

Uzimajući u obzir činjenicu da se svega oko 9% plastike na svetu reciklira, to znači da preostali procenat završava na deponijama, u zemljištu, u našim morima i okeanima. U ovom istorijskom trenutku plastike ima svuda, ona je uspela da stigne i u najdublje delove okeana i na naizgled nedostižne vrhove planina. Iz okeana i sa zamljišta voda isparava i sa sobom nosi čestice mikroplastike. Tako mikroplastika dospeva čak i u vazduh. Naći ćemo je i u kišnici. Mnogim morskim životinjama i morskim pticama ovi komadići plastike ulaze direktno u lanac ishrane i tako se dalje šire. Takođe, svako sagorevanje plastike oslobađa njene određene sastavne komponente u vazduh stvarajući na taj način tzv.  „plastični vazduh”. U Srbiji aktuelne „biorazgradive” kese zapravo su obične plastične kese, kojima je dodat aditiv kako bi se brže raspale, upravo na mikroplastiku.  

Odakle mikroplastika dospeva u okeane?

Izvor fotografije: https://www.henkel.com/resource/image/884364/uncropped/2000/0/9e4b0fcbe55ef6bfab1a0f0cba4e0622/OS/microplastics-infographic.jpg

Mikroplastika i zdravlje ljudi

Sve što je deo naše životne sredine, direktno ili indirektno dolazi i do nas samih. Procenjuje se da čovek nedeljno u sebe unese i do 5 g plastike, što je jednako težini jedne platne kartice, i to  unošenjemvode, hrane, pa čak i udisanjem. O uticaju plastike unete u ljudski organizam još uvek nema mnogo studija, budući da se radi o savremenom, vrlo aktuelnom problemu i pretnji. Međutim,one koje su urađene nesumnjivo ukazuju na negativne posledice koje mikroplastika može imati na ljudski organizam. 

Najnovija istraživanja su pokazala da mikroplastika, u količinama koje unosimo putem hrane, uzrokuje oštećenje ljudskih ćelija u eksperimentalnim uslovima. Primećeno je pospešivanje pojava alergijskih reakcija, apoptoze (programirane ćelijske smrti) kao i oštećenja ćelijske membrane. Istraživanja su takođe pokazala i da čestice mikroplastike nepravilnog oblika uzrokuju učestaliju pojavu ćelijske smrti od onih sfernog oblika. Ovo je važno za buduće studije budući da su mnoge čestice mikroplastike koje se koriste u eksperimentima upravo sfernog oblika, te zbog toga najverovatnije nisu uporedive sačesticama koje ljudi unose.

 

Mikroplastika može da uđe u naš krvotok.

Izvor fotografije: https://www.sustainability-times.com/wp-content/uploads/2022/03/virus-5741636_1280.jpg

U nedavnoj studiji, naučnici su analizirali uzorke krvi  22 anonimna davalaca. Svi ispitanici su bili zdrave, odrasle osobe, i plastične čestice pronađene su čak kod 17 ljudi. Polovina uzoraka je sadržala PET plastiku, sastavnu komponentu flaša za piće, dok je trećina sadržala polistiren, koji se koristi za pakovanje hrane i drugih proizvoda. Četvrtina uzoraka krvi sadržala je polietilen od kojeg se prave plastične kese. Još uvek nije poznato šta se tačno dešava kada čestice mikroplastike dospeju u krvotok, ali se veruje da je vrlo moguće da se ove čestice krvlju transportuju u sve organe. U još jednom nedavno sprovedenom istraživanju, tragovi mikroplastike pronađeni su i u ljudskom plućnom tkivu, dobijenom nakon operacije smanjivanja zapremine pluća. Ranije je mikroplastika nađena i u tkivu placente, fecesu, urinu, debelom crevu…

Odgovor na veliko pitanje “Šta se dešava u našem telu kada unesemo čestice mikroplastike?”, ostaje nepoznat. Još uvek nije jasno koliko dugo se čestice zadržavaju u telu, da li se transportuju do određenih organa, da li i kako mogu transformisati ćelije i indukovati onkogenezu, i najvažnije, da li su ove koncentracije dovoljno visoke da izazovu bolest? Zbog toga je detaljnije istraživanje o tome kako „mikro“ i „nano“ plastika utiče na strukture i procese u ljudskom telu hitno potrebno, posebno u svetlu eksponencijalnog povećanja proizvodnje plastike.

Izvori:

• https://www.nbcnews.com/science/science-news/microplastics-human-body-know-dont-know-rcna23331
• https://www.theguardian.com/environment/2021/dec/08/microplastics-damage-human-cells-study-plastic
• https://www.medicalnewstoday.com/articles/could-microplastics-in-human-blood-pose-a-health-risk#An-innovative-detection-method