U ritmu životinja

Muzika – umetnost koja objedinjuje melodiju, harmoniju i ritam, koja izaziva intuitivnu, sentimentalnu reakciju u svakome od nas i koja utiče na ritmične, hormonske i neurološke reakcije. Sveprisutna je u našim životima, pomaže nam jer umanjuje stres i anksioznost, često je usklađujemo sa trenutnim osećanjima i u njoj pronalazimo utehu. Naročito je interesantan biološki uticaj muzike na organizam, koji je mnogo veći nego što bi se iz prve moglo zaključiti. Deluje na automatsku sinhronizaciju pokreta, brzinu disanja, otkucaje srca i neuronske aktivnosti, podstiče lučenje određenih hormona… Da li ste se ikada zapitali šta ona predstavlja životinjama i da li one i kako reaguju na muziku?

Životinje takođe reaguju na muziku

Izvor: https://myanimals.com/wp-content/uploads/2018/09/musica-para-perros-con-miedo.jpg

Ptičja kompozicija

Svima je dobro poznato da muzika predstavlja način izražavanja – pa tako i kod životinja. Međutim, nemaju sve vrste ovu vokalnu sposobnost. Ptice su najveštije u ovakvom izvođenju, pa se i čitav jedan red ove klase naziva ptice pevačice (Passeriformes). Pesmom komuniciraju, upozoravaju jedni druge na potencijalnog predatora, obeležavaju teritorije i privlače partnere. Ptice, dok su još male, uče od odraslih jedinki kako da oponašaju određene zvukove i da se izraze. Pesma ptica je složene strukture, sadrži delove koji se ponavljaju i ima specifičan početak i kraj. Osim melodija kojima se sve jedinke određene vrste služe, ptice tokom svog života mogu naučiti da proizvode i dodatne sopstvene vokalizacije, što je jedinstvena pojava u životinjskom svetu. Neke vrste, poput čvoraka, papagaja, vrana ili gavrana, mogu imitirati pesme drugih ptica. Papagaji takođe, pored ovoga, mogu da prepoznaju određeni ritam i da kategorišu muziku po žanru poput ljudi.

Papagaji su najpoznatije ptice sa vokalnim sposobnostima

Izvor: https://images.unsplash.com/photo-1552728089-57bdde30beb3?ixlib=rb-4.0.3&ixid=MnwxMjA3fDB8MHxzZWFyY2h8Mnx8cGFycm90fGVufDB8fDB8fA%3D%3D&w=1000&q=80

Čvorci mogu imitirati pesme drugih ptica

Izvor: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1b/European_Starling_2006.jpg/240px-European_Starling_2006.jpg

Tiha pesma

Frekvencije zvuka, ispod 20 Hz i iznad 20 kHz, ljudsko uho ne može da registruje, ali, to ne znači da vlada tišina. Određene vrste ptica i insekata komuniciraju ovim veoma niskim amplitudama, a takav zvuk naziva se tiha pesma. Na primer, azijski kukuruzni moljac (Ostrinia furnacalis) proizvodi ultrazvučnu melodiju kojom se udvara ženkama. Da bi čula pesmu, ženka mora biti u dometu od 3 centimetra od mužjaka.

Azijski kukuruzni moljac (Ostrinia furnacalis)

Izvor: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/0/0b/Imago_O_furnacalis.jpg

Muzika kao lek

Iako nam je dobro poznato da je muzika svojevrstan način da se emotivno bolje osećamo, studije na ljudima su pokazale da ona takođe utiče i na ublažavanje hroničnog ili akutnog bola, kao i posthirurških bolova. Kod životinja, izgleda, nije ništa drugačije, a to nam je potvrdio tim istraživača sa Univerziteta nauke i tehnologije i Medicinskog univerziteta Hefeja iz Kine. Eksperiment su radili sa 3 miša koji su imali zapaljenje na nogama. Puštali su im najpre prijatnu, klasičnu muziku, zatim zvučno neprijatniju melodiju, a potom takozvani „beli šum”. Ono što je bilo iznenađujuće jeste da su sva tri zvuka, reprodukovana niskim intenzitetom umanjila bol kod miševa. Korišćenjem određenih metoda pratili su putovanje zvučnog signala do slušnog korteksa i, s druge strane, put bolnih signala koji dolaze do talamusa i otrkili da muzika smanjuje aktivnost neurona za prijem signala bola u talamusu.

Spora muzika – više mleka

Liam Mekenzi i Adrian Nort sa Univerziteta Lester istraživali su da li muzika utiče na veću količinu proizvodnje mleka kod krava. Puštena im je brza muzika, spora muzika, a bili su i periodi kada nisu bile izložene muzici. Krave koje su bile izložene sporijoj muzici su produkovale 3% više mleka nego krave koje su bile izložene bržoj muzici. Neki farmeri su već primenili ovu metodu kod svojih krava.

Krave proizvode više mleka kada slušaju (sporu) muziku

Izvor: https://en.protothema.gr/wp-content/uploads/2017/03/cow.jpg

Žanr je važan

Još jedno istraživanje na Univerzitetu u Lisabonu je pružilo uvid u reakciju životinja na muziku. Ovoga puta reč je o mačkama koje su reagovale na muziku nakon hirurške intervencije, a praćene su njihove fiziološke promene. Kao što i svako od nas ima određeni žanr koji mu najviše prija, tako i životinje, a za mačke to je upravo klasična muzika. Kada su slušale ovaj žanr primećeno je da su najopuštenije, tačnije, brzina disanja im se usporava i prečnik zenica smanjuje. Pop muzika daje neke osrednje vrednosti ovih parametara, dok je hevi metal muzika prouzrokovala najveće vrednosti i za mačke predstavlja neku vrstu „stresne situacije”. Dokazano je i da psi reaguju na sličan način.

Mačke preferiraju klasičnu muziku

Izvor: https://imagesvc.meredithcorp.io/v3/mm/image?url=https%3A%2F%2Fstatic.onecms.io%2Fwp-content%2Fuploads%2Fsites%2F47%2F2022%2F07%2F27%2Fdo-cats-like-music-901879202-2000.jpg&q=60

Muzika utiče i na lučenje određenih hormona. Miševi, kojima su puštane neke vrste serenada, imali su snižene vrednosti adrenokortikotropnog hormona i noradrenalina, što nam ukazuje na smanjeni nivo stresa.

_________________

Da li životinje uživaju u muzici? I dalje ne možemo tačno odrediti njihovu percepciju muzike, ali ono što je dokazano jeste da prepoznaju komponente melodije i ritma i, u zavisnosti od vrste, doživljavaju je na različite načine. Svakako ovo predstavlja vrlo interesantnu temu o kojoj tek može mnogo toga da se sazna.

Izvori:

• Alworth, L. C., & Buerkle, S. C. (2013). The effects of music on animal physiology, behavior and welfare
• Wenjie Zhou, Chonghuan Ye, Haitao Wang, Yu Mao, Weijia Zhang, An Liu, Chen-Ling Yang, Tianming Li, Lauren Hayashi, Wan Zhao, Lin Chen, Yuanyuan Liu, Wenjuan Tao, Zhi Zhang. Sound induces analgesia through corticothalamic circuits. Science, 2022
• https://www.sciencedaily.com/releases/2015/03/150330122530.htm
• https://www.sciencedaily.com/releases/2015/02/150217122700.htm
• https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3947120/