Kanibalizam u životinjskom svetu
Šta je kanibalizam?
Kanibalizam je čin konzumiranja jedinke iste vrste, u delu ili u celini. To je paradoksalni fenomen, široko rasprostranjen među životinjskim taksonima. Reč „kanibal” je modifikovana verzija španske reči „caníbal“, koja dolazi od pretkolumbovske, Taino reči „caniba”. Ovo je bio izraz kojim je Kristofеr Kolumbo opisao Karibljane, pleme kojeg se tada mnogo ljudi plašilo. Prethodne studije o kanibalizmu kod životinja i opširno dokumentovana raznovrsnost konteksta u kojima se on javlja, prikazuju širok spekar koristi i štete koju su kroz vreme naneli kanibali. Stoga, istraživanja o kanibalizmu, povećala su naše razumevanje i znanje o odabiru dragih ljudi, seksualnim sukobima, rivalstvu braće i sestara, kao i roditeljskom staranju.
Približno je za 140 vrsta životinja poznato da imaju kanibalističke sklonosti.
Životinjski kanibalizam se deli u 4 tipa:
- Seksualni kanibalizam
- Kanibalizam u svrhu preživljavanja
- Filijalni kanibalizam
- Intrauterini kanibalizam
Koje životinje su kanibali?
Koliko god nam se činilo da je kanibalizam retka pojava, u prirodi je taj vid ponašanja mnogo češći.
Iako je bio opisan u skoro svakom kladusu u životinjskom carstvu, njegova pojava, kao konzumacije pripadnika iste vrste, ostaje fascinantna. U nekim slučajevima, kanibalizam u životinjskom svetu ume da se manifestuje zaista neobičnim i neobjašnjivim šablonima ponašanja.
Neke ptice su, na primer, evolucijom razvile vid kanibalizma gde stariji mladunci jedu svoju braću i sestre. Kod peščanih tigrastih ajkula se javlja veoma slična pojava: embrione jedu braća i sestre u materici.
U slučajevima kada mladi konzumiraju pripadnike svoje vrste ili srodnike, kao što se može videti kod nekih vrsta vodozemaca, jedinke su često morfološki prilagođene za kanibalizam. Zapravo, najbolji primer za ovo su punoglavci. Neki punoglavci, rođeni vegetarijanci, prolaze kroz morfološke transformacije nakon konzumiranja konspecifičnog tkiva, menjajući delove svog usnog aparata delovima za konspecifičnu ishranu – keratinizovanim kljunom i modifikovanim probavnim sistemom.
Kod ljudi, kanibalizam je u većini kultura odbojan čin, iz razloga što se kosi sa moralnim i etičkim standardima koje obično koristimo da bismo razlikovali sebe od ostatka životinjskog sveta. Međutim, kanibalizam nikako nije zaobišao čovečanstvo i, u stvari, posledice i psihologija ovakvog ponašanja su opsežno proučavani, posebno u pogledu transmisivnih bolesti.
Kanibalizam kod lemura je retka pojava. (Pretpostavlja se da se javlja kao kanibalizam u svrhu preživljavanja.)
Izvor: https://onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1002/ajp.22034
Seksualni kanibalizam
Ovo je jedna od najčešćih i najpoznatijih formi kanibalizma kod životinja i zato ćemo joj posvetiti posebnu pažnju.
Zapravo, seksualni kanibalizam je pojava kada životinja, obično ženka, pojede svog partnera pre, tokom ili posle parenja. To je osobina uočena u mnogim redovima paukova i u nekoliko redova insekata.
Predloženo je nekoliko hipoteza koje objašnjavaju ovo, naizgled paradoksalno, ponašanje i koje objašnjavaju kako je seksualni kanibalizam evoluirao. Veruje se da je ovo ponašanje evoluiralo kao manifestacija seksualnog sukoba, koji se javlja kada se reproduktivni interesi mužjaka i ženki razlikuju. Kod mnogih vrsta koje pokazuju seksualni kanibalizam, ženka konzumira mužjaka odmah nakon primećivanja. Ženke kanibalističkih vrsta su generalno neprijateljski raspoložene i ne žele da se pare; stoga, mnogi mužjaci ovih vrsta su razvili adaptivno ponašanje kako bi se suprotstavili agresivnoj ženki (mužjaci porodice paukova Philoponella prominens odskaču unazad nakon parenja, kako ih ženka ne bi pojela).
Philoponella prominens
Izvor: https://www.earth.com/news/male-spiders-catapult-away-from-sex-partners-to-avoid-being-eaten/
Primeri seksualnog kanibalizma:
Seksualni kanibalizam kod bogomoljke (Mantis sp.)
Izvor: https://www.australiangeographic.com.au/news/2016/07/sexual-cannibalism-could-benefit-male-praying-mantis/
Parenje tokom presvlačenja kod pauka Argiope bruennichi. (Parenje se odvija za vreme presvlačenja kako bi ženka tokom parenja bila što manje pokretna i imala manje mogućnosti za napad mužjaka.)
(A). Ženka u završnoj fazi presvlačenja. (B). Parenje tokom presvlačenja se dešava dok ženka visi ispod egzuvije, još uvek beličasta (nesklerotizovana) i nepokretna.
Izvor: https://www.nature.com/articles/srep16928/figures/1
Šta možemo naučiti iz kanibalizma?
Istraživanja sprovedena u protekle tri decenije, otkrila su nam neočekivane pozitivne i negativne strane kanibalizma kod životinja. Sa pojavom novih naučnih pristupa, istraživači iz različitih poddisciplina ponovo oživljavaju svoje interesovanje za proučavanje kanibalizma, koje je trenutno fokusirano na ekološke faktore koji su oblikovali njegovu evoluciju, kao i na kognitivne procese unutar pojedinačnih jedinki. Takođe, u poslednje vreme, razmatra se fokusiranje na ulogu prenošenja bolesti u evoluciji kanibalističkog ponašanja širom carstva životinja. Od ranije je poznato da su neke vrste koje se hrane pripadnicima svoje vrste, povezane sa prenosom bolesti, dok se, kod drugih vrsta, kanibalizam koristi kao mera da se spreči prenošenje bolesti na braću i sestare ili širu populaciju. Istraživanje u ovom smeru bi nam možda moglo doneti nova saznanja iz oblasti evolucione biologije i srodnih naučnih disciplina.
Izvori:
