Vrste koje smo izgubili u 2023. godini

Šesto masovno izumiranje

Izumiranje je proces u kom određena vrsta, ili čak grupa organizama, nestaje sa naše planete. Od nastanka života na Zemlji 99% svih vrsta koje su ikada živele na njoj je izumrlo. Izumiranje može biti posledica prirodnih procesa, ukoliko vrste ne mogu da se prilagode na promenljivu životnu sredinu pa vremenom nestaju i bivaju zamenjene novim, bolje prilagođenim vrstama. 

Međutim, kroz istoriju naše planete su postojala i izumiranja koja odstupaju od ovog prirodnog procesa.To su nagli, brzi i razarajući nestanci velikog broja vrsta, najčešće usled iznenadne promene uslova u životnoj sredini, koji mogu da obuhvate čitavu planetu. U prošlosti Zemlje izdvaja se pet masovnih izumiranja, gde se biodiverzitet naše planete pri nekim od njih smanjio čak za oko 90 posto. 

Pet masovnih izumiranja obuhvataju: ordovicijum-silursko, kasno devonsko, permsko (najveće od svih, pa se često naziva i „Veliko umiranje“ (eng. „The Great Dying“)), trijas-jursko i izumiranje na kraju krede (izazvano padom meteora u oblasti današnjeg poluostrva Jukatan u Meksiku, a najpoznatije po tome što je dovelo do izumiranja dinosaurusa).

Pored ovih katastrofalnih događaja, uvek se u pozadini javlja određena stopa izumiranja, čak i kad su uslovi naizgled savršeni. Na primer, očekivana stopa izumiranja kod sisara je 1 vrsta na svakih 700 godina, dok kod vodozemaca ona iznosi 1 vrstu na svakih 1000 godina. Međutim, stanje u prirodi nažalost nije takvo. Stopa izumiranja sisara je prema nekim procenama čak hiljadu puta veća od očekivane, a kod vodozemaca neki naučnici govore o stopi izumiranja od čak 45 000 vrsta na 1000 godina. Ovo nas je dovelo do zaključka da se mi trenutno nalazimo u šestom masovnom izumiranju, izazvanom ljudskom aktivnošću.

 

Šta smo izgubili prošle godine?

Svake godine, sve više i više vrsta zauvek nestaje sa naše planete, mnoge verovatno čak i pre nego što uopšte budu otkrivene. Godina 2023. je bila burna, jer je nažalost mnogo vrsta proglašeno izumrlim. Tačno vreme njihovog izumiranja je verovatno bilo dosta ranije, ali tek kada prođe određen broj godina od njihovog poslednjeg zabeleženog viđenja (obično se uzima oko 50 godina) one mogu biti proglašene izumrlim.

IUCN je u svoju crvenu knjigu ugroženih vrsta 2023. promenio status četiri nove vrste u „izumrla“. Ovo uključuje:

          Boana cymbalum – vrsta arborealne žabe iz Brazila (eng. Campo Grande tree frog) poznata po glasnoj i prepoznatljivoj vokalizaciji, zvuk koji se nažalost više nikada neće čuti na Zemlji.

Boana cymbalum

Izvor: https://www.activewild.com/wp-content/uploads/2024/01/Montevideo-Tree-Frog.jpg

 

 

          Triplophysa cuneicephala – mala vrsta ribe iz familije Nemacheilidae koja je naseljavala potoke u blizini Pekinga u Kini.

Triplophysa cuneicephala

Izvor: https://www.activewild.com/wp-content/uploads/2024/01/Fish-loach-Triplophysa-ferganaensis-cc.jpg

 

          Coreoblemus parvicollis – vrsta slepe, pećinske bube iz Južne Koreje.

 

          Urolophus javanicus – javanska raža; ova vrsta o kojoj veoma malo znamo je izuzetno zanimljiva jer je poznata iz samo jednog primerka ženke koju je 1862. na ribljoj pijaci u Džakarti kupio i opisao nemački zoolog Eduard von Martens. Prošle godine je nažalost i ova misteriozna vrsta proglašena izumrlom. Ovo je takođe prva morska vrsta ribe ikada proglašena izumrlom usled uticaja čoveka.

Jedini poznati primerak Urolophus javanicus (na slici obeležen kao Trygonoptera javanicus, jer je tako prvo klasifikovao Eduard von Martens, pa je tek kasnije prebačena u rod Urolophus)

Izvor: https://imgs.mongabay.com/wp-content/uploads/sites/20/2023/12/21172434/stingaree-2.jpg

 

Nažalost, to nije kraj loših vesti. Ove godine je i Servis za ribu i divljač SAD (eng. U.S. Fish and Wildlife Service) proglasio 21 vrstu životinja i jednu biljku izumrlim. Ova lista uključuje čak 10 vrsta ptica (većinom sa Havaja), 8 vrsta školjki, dve vrste riba i jednog ljiljka – guamsku leteću lisicu, koja je poznata i kao voćni ljiljak male Marijane (Pteropus tokudae). Izumrla vrsta, ili preciznije varijacija biljke je takođe sa Havaja – Phyllostegia glabra var. lanaiensis.

 Ptice proglašene izumrlim u SAD-u prošle godine

Izvor: https://pbs.twimg.com/media/GCqq77iWgAAc4Rs.jpg

 

 Guamska leteća lisica (Pteropus tokudae) poslednji put viđena 1970.

Izvor:  https://cff2.earth.com/uploads/2017/01/03150726/Pteropus-tokudae-750×400.jpg

 

Za održavanje života na Zemlji neophodan je njegov biodiverzitet. Sve vrste na našoj planeti su povezane u složenu mrežu međuodnosa i nedostatak i jedne od njih nosi brojne posledice. Svaka vrsta je jedinstvena i neprocenjiva i ne smemo da dozvolimo da one nastave da nestaju.

Možda više niko nikada neće čuti moćni glas Boana cymbalum, videti veličanstvenog Pteropus tokudae kako leti iznad prašuma Guama ili pomirisati slatki miris cveća Phyllostegia glabra var. lanaiensis. Možda je to naša kletva, koju smo sami na sebe bacili. Za ove vrste je već prekasno. Ali ne smemo da dozvolimo da se ovo nastavi, ako ni zbog čega drugog, bar zbog činjenice da i ljudi mogu biti pogođeni šestim masovnim izumiranjem.

 

Izvori:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *