Prirodni kompas medonosnih pčela
Poznato je da pčele radilice u potrazi za hranom mogu odlutati čak do 8 km od svoje košnice i ipak nepogrešivo pronaći put nazad. Takođe, utvrđeno je da pčele poseduju izuzetan, složen sistem simboličke komunikacije uz pomoć kog dele informacije o lokacijama bogatim nektarom. Nameću se pitanja: na koji način se pčele orjentišu? Da li se njihovo viđenje razlikuje od čovekovog? I, kako lociraju svoje izvore hrane?
Ovo su samo neka od brojnih pitanja koja su se naučnici trudili da odgonetnu prilikom upoznavanja ovih izvanrednih bića.
Kako vide?
Pčele imaju par složenih očiju i 3 jednostavna oka (ocele). Ocele se nalaze na gornjem delu glave formirajući trougao. Složene oči su znatno krupnije, nalaze se na bočnim delovima glave i sastoje se od nekoliko hiljada jedinica – omatidija. Konačna slika koju pčela prima sastoji se od pojedinačnih slika sa svake omatidije.
Dijagram pčelinih očiju
Pčele mogu razlikovati boje, ali ne sve. Odlikuju se trihromatskim kodom, što znači da poseduju 3 tipa fotoreceptora i najbolje raspoznaju svetlost u 3 dela spektra: u žutom, plavom i dugotalasnom ultraljubičastom. Činjenica da radilice retko posećuju cvetove crvene boje objašnjava se nemogućnošću raspoznavanja boja u crvenom delu spektra, tj. nepostojanjem receptora za ovu boju. Naime, crvenu boju predstavljaju uglavnom kao tamnosivu do crnu. Izuzetak može biti cveće koje je crveno, ali isto tako odašilje i specifičnu ultraljubičastu boju, koju ljudsko oko ne može detektovati.
Opseg viđenog spektra kod ljudi i pčela
Interesantno je i da pčele raspoznaju boje čak 5 puta brže od ljudi. Mi možemo imati poteškoća u razlikovanju dva cveta sličnih nijansi, ali to nije slučaj sa pčelama. Neke latice mogu menjati boju u UV spektru, u zavisnosti od ugla posmatranja. Ove promene pčele povezuju sa šećerom i na taj način procenjuju da li je vredno truda sleteti na taj cvet.
Prikaz cveta u UV spektru i kolornom vidu
Pčelinji ples
Uz pomoć simboličkog jezika, pčele međusobno komuniciraju o bogatim izvorima nektara. Kako ovaj jezik izgleda?
Pčela izvidnica izvodi repetitivni niz pokreta poznat kao njihajući ples (waggle dance). Izvidnica se kreće pravolinijski, istovremeno njišući abdomen, zatim opisuje polukružnu liniju na levo i vraća se u početnu tačku. Nakon ponovnog pravolinijskog kretanja opisuje polukrug na desno. Ovaj niz pokreta ponavlja se u zavisnosti od same udaljenosti mesta – što je razdaljina veća, ples duže traje. Takođe one mogu iskazati i vrednost otkrivene lokacije, što znači da ukoliko je to mesto izuzetno bogatno hranom, njihov ples će biti energičniji.
Nobelovac Karl fon Friš je otkrio da je ugao koji zaklapaju pravolinijska putanja i vertikalna osa, jednak uglu između položaja Sunca i lokacije hrane. Na ovaj način uspeo je da odgonetne smisao ove naizgled komplikovane i zamršene koreografije.
Kako se orjentišu?
Pčele poseduju zadivljujuću moć orjentacije koja im je neophodna kako bi se nakon dugog puta mogle vratiti u košnicu. Imaju izrazitu sposobnost pamćenja orjentira i položaja objekata, tako da se mogu zbuniti ako se košnica pomeri i za neznatnu razdaljinu od 1 m. Kao putokaze koriste i položaj Sunca i različite signale u vidu polarizovane svetlosti i magnetnog polja.
U sumrak ili kada su zaklonjene od Sunca, pčele mogu odrediti svoju poziciju uz pomoć polarizovane svetlosti – vrste svetlosti kod koje elektromagnetni talasi osciluju samo u jednoj ravni. Njihove oči su izuzetno osetljive na ovaj tip svetla, čemu u prilog ide činjenica da je dovoljno da pčela detektuje polarizovanu svetlost sa 3 do 7 omatidija da bi joj se odredio smer.
Medonosne pčele u svom telu poseduju paramagnetične kristale, koji se nalaze sa unutrašnje strane abdomena. U zavisnosti od smera i intenziteta spoljašnjeg magnetnog polja, kristali mogu da zauzmu različite položaje, poput igle kompasa. Paramagnetne čestice Nmenjaju svoj oblik, a samim tim i ćelijske membrane za koji su vezani kristali, dok nervi koji se nalaze sa spoljašnje strane ćelija detektuju ove promene i sprovode ih.
Ovo su samo neke od mnogih izvanrednih sposobnosti i moći ovih malih, ali veoma značajnih stvorenja. Osim toga, pčele spadaju u najvažnije oprašivače i predstavljaju jednu od retkih vrsta koja ne nose bilo kakve patogene. Stoga nije ni čudno što je Institut „Ertvoč” proglasio pčele za najvažnija živa bića na planeti. I sam Albert Ajnštajn je govorio: „Da pčele nestanu, ljudima bi preostalo samo 4 godine života”.
Izvori:
- https://www.researchgate.net/publication/329057328_Reconstructing_the_visual_perception_of_honey_bees_in_complex_3-D_worlds
- https://library.oapen.org/bitstream/id/0358f2b8-6764-4967-bbeb-0df9c6e33712/459768.pdf
- https://www.researchgate.net/publication/315890470_Through_the_Eyes_of_a_Bee_Seeing_the_World_as_a_Whole
