Pričamo sa profesorkom Gordanom Matić

Kako ste se opredelili za nauku?

U toku četvrte godine srednje škole, svidelo mi se da učim o ćeliji i citologiji, pa sam razmišljala da li da upišem medicinu ili hemiju kako bih se posle usmerila ka biohemiji. Međutim, tog leta se otvorio smer molekularna biologija, oduševila sam se programom i istog trena znala da je to to. Vreme studija je najlepše vreme moje mladosti. Našla sam sebe u molekularnoj biologiji i više nisam imala dilemu da li je to prava stvar za mene. 

 

Da li se nešto promenilo što se tiče studija u vreme kada ste Vi studirali i trenutne situacije?

Mnogo toga se promenilo, to više nije ni nalik onome što je nekada bilo. Pošto sam bila prva generacija koja je upisala novi smer, tada je postojalo mnogo improvizacije, ali smo imali izuzetno blizak odnos sa profesorima koji su tada bili vrlo mladi ljudi. Niko od nas nije bio broj indeksa, nego individue. Literature nije bilo uopšte, učilo se iz beležaka i stranih knjiga do kojih nije lako doći. Celokupno studiranje je proteklo bez kompjutera i mejla, beleške smo razmenjivali poštom. 

 

Kako je izgledalo objavljivanje radova ranije?

Naučni radovi su se kucali pisaćom mašinom, dok su se grafici i ilustracije crtale ručno rapidografima koje i dan-danas imam. Ranije su se za potrebe eksperimenta, reagensi ručno pravili. Znali smo tačan sastav i ulogu svega što smo pravili, to je bio jedan drugačiji način razmišljanja. 

 

Kakve su nove generacije studenata?

Divne. Mladi ljudi su uvek divni, sve se promenilo, to je potpuno tačno, ali ne nužno na loše. Vremena se menjaju, to moramo prihvatiti. Među našim studentima ima izuzetno pametne, ambiciozne, čestite dece, a to je podvig u ovim okolnostima u kojima živimo. Uvek se ceni kada se studenti javljaju tokom predavanja, uočite ih jer imaju posebno interesovanje. Međutim, uvek postoji u pozadini izuzetnih studenata koji se ne javljaju tokom predavanja, ali ih na kraju zapamtim po lepim stvarima. 

 

Koju literaturu je najbolje da koristimo za nova naučna saznanja?

Treba krenuti od revijskih radova objavljenih u renomiranim časopisima. Međutim, produkcija radova je ogromna, te nije moguće ispratiti sve novoobjavljene radove. Veoma je korisno pratiti dobre časopise kao što su Nature i Cell, ali nažalost, mi nemamo pristup. Imajte na umu da ne postoji način da se pročita sve.

 

Kako ste se opredelili za bavljenje molekularnom endokrinologijom?

Posle završetka osnovnih studija, išla sam na postdiplomske studije i magistraturu sam radila u laboratoriji profesora Kanazira. Dopala mi se problematika kojom se bavi ova laboratorija i postala sam asistent nakon godinu dana volontiranja. Nisam imala neki specifičan interes kad sam završila studije, bilo je previše rano da se opredelim za užu oblast istraživanja. Izgleda da je oblast molekularne endokrinologije odabrala mene ovog puta. 

 

Da li Vam se više sviđa naučni rad ili nastavni rad?

Ne mogu da kažem šta mi se više sviđa, to su veoma komplementarne stvari. Morate da imate iskustvo u nauci kako biste bili dobar profesor. Nastava pozitivno utiče na naučni rad jer morate da pratite tokove nauke i da stalno širite vidike kako biste bili bolji naučnik. 

 

Na koji ste deo naučnog rada najviše ponosni?

Uvek je bio glukokortikoidni receptor u fokusu mog istraživanja. Najviše mi se svideo period pred doktorat i neposredno posle doktorata, to mi je bilo izazovnije, nego kasnije kada sam imala svoj tim istraživača. Draži mi je period kada sam sama sve radila svojim rukama, pisala i publikovala radove. Objavljivanje radova mi je davalo krila i vetar u leđa, jer sam tada uspela da svoje ideje i zamisli pretvorim u delo koje su drugi prepoznali. 

 

Da li imate neki savet za mlade ljudi koji hoće da se bave naukom?

Prvo i osnovno je motivacija, odnosno ljubav prema nauci. Nauka je vrlo zahtevan posao, traži celog čoveka, posvećenost i požrtvovanje. Ne postoji materijalna satisfakcija u današnjem svetu. Ako vas to ne ispunjava iznutra, znate da to onda nije to. Ako to volite, nema lepšeg posla. Ono što morate, to je da date sve od sebe, to mora da se vidi i da ispliva. Niko ne može da uzme rezultate vašeg rada. 

 

Koje osobine treba da ima dobar naučnik?

Dobar naučnik mora da voli ono što radi. Najviše sam kod mladih ljudi vrednovala motivaciju, ako vidim da zaiskri u očima, znala sam da je to prava osoba za moju laboratoriju. Mnogo stvari treba za jednog naučnika, stoga to nije toliko često. Neophodno je pored intelektualnih kapaciteta i motivacije imati smisao za timski rad, biti čestit i imati liderske kvalitete. 

 

Kakav je Vaš stav o odlasku mladih ljudi u inostranstvo?

Trudim se da budem korektna i prema zemlji i prema mladim ljudima, trudim se i da ne utičem na mlade ljude. Sa jedne strane, jako mi je drago za te mlade ljude jer će raditi u jednoj sredini koja će ih poštovati i gde će moći bolje da ostvare svoje kapacitete i da ispune svoje ambicije. Nažalost je situacija kod nas takva kakva jeste i uvek mi je žao kada mladi ljudi odlaze. Upamtite, ta odluka mora da bude lična. 

 

Koju poruku imate za čitaoce našeg bloga?

Mladi ljudi treba da nađu nešto što vole, oblast koja ih zaista interesuje. Treba da daju sve od sebe da budu uspešni, to će po pravilu dati rezultate i nagraditi vas. Ako date sve od sebe, nikada se nećete kajati, uradili ste sve što ste mogli. Čak i kada se opredelite za nešto, odlučite da to volite i nastavite tim putem. Uvek ostajte pozitivni!