Popularna ali pogubna – „topping“ metoda orezivanja stabala
„Topping“ metoda primer je zastarele i davno prevaziđene prakse orezivanja i više se ne koristi gotovo nigde na svetu. Međutim, svedoci smo toga da su neki od najlepših drvoreda u Beogradu nepovratno oštećeni upravo ovom metodom, koja podrazumeva odsecanje celokupne krošnje drveta, tako da od bujnog i zdravog stabla praktično ostane samo deblo.
Drvo orezano ‚‚topping” metodom i zdravo drvo
Izvor fotografije: https://www.timmystrees.com/wp-content/uploads/2018/01/Healthy-Tree-1-800×400.jpg
Zašto se upotrebljava „topping“ metoda?
Najčešće se orezuju potpuno zdrava stabla
Izvor slike: http://www.treetamersinc.com/why-topping-trees-is-bad/
Osnovni razlog je taj što su stabla neredovno i nedovoljno kvalitetno orezivana ili je njihova pozicija loše planirana, u smislu da su u uskim ulicama sađena stabla koja formiraju široke krošnje koje ometaju saobraćaj ili izgradnju, ili su sađena ispod trase vazdušno vođenih kablova. Moguće je i da su stabla jako stara ili bolesna, pa postoji opasnost da se debele i polutrule grane polome i padnu, ali mnogo češći je slučaj kada se orezuju potpuno zdrava stabla.
Česta zabluda o ovoj metodi je da je jeftina i isplativa, ali to uopšte nije istina. Naime, ovakvo nestručno orezivanje, koje podrazumeva odsecanje čitavih grana, pokreće različite mehanizme preživljavanja drveta koji dovode do ubrzanog rasta izdanaka, tako da je nedugo potom potrebno ponovno orezivanje što je, pored svih štetnih efekata po samu biljku, i ekonomski neisplativo.
Štetni efekti „topping“ metode
Orezivanje drveća na ovako pogrešan način predstavlja drugi najčešći uzrok propadanja i umiranja drveća, odmah iza sađenja preduboko u zemlju. Uništavanje celokupne krošnje drveta narušava osetljiv odnos između lišća i korena, što dovodi do postepenog odumiranja korena, te drvo postaje sklono padu. Ubrzani rast više izdanaka na mestu svakog reza formira tanke grane koje imaju višestruko slabiji spoj sa stablom od onih koje drvo prirodno formira. Zato su ove grane daleko podložnije lomljenju i padu pri vetru ili snežnim padavinama.
„Topping“ metoda rezultuje prevelikim rezovima koji ne zarastu lako, ili čak uopšte ne zarastu.
To dopušta sakupljanje vlage i kišnice što predstavlja pogodno tlo za razmnožavanje gljiva, insekata i ostalih patogena. Izvor:https://www.beavertree.com/wp-content/uploads/2019/03/topping-hole-in-tree.jpg
Takođe, ubrzani rast izdanaka izuzetno iscrpljuje drvo jer nove grane koje izrastaju na mestu rezova rastu 4-10 puta brže od normalnih grana i zajedno imaju čak deset puta manju lisnu masu u poređenju sa onom koju je stablo imalo pre orezivanja. Iz tog razloga, fotosinteza se odvija znatno usporenije i drvo biva ozbiljno oslabljeno, pa ne može da se odbrani od raznih vrsta infekcija, te počinje proces truljenja.
Oštećene mlade grane orezanog drveta
Izvor fotografije: https://ekostraza.com/wp-content/uploads/2021/03/Topping.jpg
Neke od alternativa
Većina stručnjaka ne preporučuje orezivanje „topping“ metodom ni u kom slučaju, čak ni kada se radi o već prisutnoj infekciji koja je zahvatila drvo. Naravno, postoje mnogo ispravnije metode koje ne ostavljaju trajne posledice po biljku i mogu čak biti višestruko korisne. Takva je, na primer, redukcija krošnje u kojoj se pažljivo odabrane tanke grane potpuno uklone sa mesta izrastanja na stablu. Procenat uklonjene krošnje varira, u zavisnosti od stanja biljke, ali on ne sme prelaziti 25%. Ova metoda posebno je korisna u izuzetno vetrovitim područjima jer se stvara prostor za prolazak vetra kroz krošnju, što olakšava drvetu da podnese jači vetar.
Postoji i bezbedna metoda za poboljšavanje izgleda krošnje u estetskom smislu.Metoda podrazumeva odsecanje svih grana od tla do određenog željenog nivoa. To neće štetiti biljci, budući da te donje grane daju manje energije za rast.
Pravilno i nepravilno orezivanje drveta.
Izvor fotografije: https://cdn.websites.hibu.com/1faf05df72bb46938cd510dd2f587412/DESKTOP/jpg/12473834.jpg
Zaključak je da je cena „topping“ metode previsoka, i to u svim aspektima. Nanosi se velika šteta stablu, što često dovodi do njegovog potpunog propadanja, i potrebno je mnogo vremena i novca da se takvo stablo ponovo zasadi i dostigne veličinu i habitus starog stabla pre orezivanja. Kod nas se, nažalost, „topping“ metoda i dalje primenjuje i neophodno je da stručnim planiranjem i održavanjem što pre pređe u istoriju.
Izvori:
