Pariški sporazum

Proteklih nekoliko godina, diskusijao posledicama globalnog zagrevanja i klimatskih promena postaje sve češća, a u edukaciju i informisanost širokih narodnih masa uključile su se brojne organizacije sa ciljem da osveste svakog pojedinca da naše svakodnevne navike, naizgled bezazlene, poput efekta leptira mogu imati trajne posledice po našu okolinu.

Članice i ciljevi

Jedna od pokretačkih organizacija bile su Ujedinjene nacije, koje su decembra 2015. godine usvojile međunarodni ugovor o klimatskim promenama svima poznat kao Pariški sporazum. Članice ovog sporazuma su 195 zemalja, uključujući i SAD koje su se u jednom momentu povukle, a potom ponovo postale članice ovog ugovora. Pariški sporazum je pravno obezbeđujući međunarodni ugovor o klimatskim promenama koji za cilj ima da ograniči globalno prosečno povećanje temperature na 1,5°C. Ovaj sporazum je bio prekretnica u procesu ublažavanja klimatskih promena jer je prvi obavezujući sporazum koji je uključio sve zemlje u zajednički cilj koji podrazumeva borbu protiv klimatskih promena i prilagođavanju njihovim efektima.

Njegovo sprovođenje zahtevalo je ekonomsku i društvenu angažovanost, zasnovanu na naučnim istraživanjima, a svaka zemlja morala je da saopšti koje će to akcije preduzeti kako bi se smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte. Neke od najznačajnijih mera za sprovođenje svih zemalja bile su smanjenje sagorevanja fosilnih goriva i smanjenje potrošnje električne energije. Sve članice sporazuma su se složile da se okupljaju svakih pet godina kako bi procenile kolektivni napredak ka dugoročnim ciljevima, kao i da izveštavaju javnost o tome kako sprovode klimatske akcije.

Iako se pričalo o sporom ali ipak vidljivom napretku u ostvarivanju ciljeva potpisanih Pariškim sporazumom, medijsku pažnju ovih dana okupirao je izveštaj pod nazivom Crveni alarm za čovečanstvo koji su objavile Ujedinjene nacije. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija, izjavio je da Vlade zemalja koje su potpisle sporazum, nisu ni blizu nivou ambicija koji je potreban da se ograniči porast temperature za 1,5°C. Nauka sugeriše da se globalna emisija gasova mora smanjiti za 45% do 2030.

Druga strana iste medalje 

Poplave, suše, izumiranje vrsta, toplotne promene, požari, porast nivoa mora… Posledice klimatskih promena podsećaju na kadrove filmova naučne fantastike. Zvanična nauka potvrđuje da nešto što smo gledali u filmovima, u neku ruku može postati naša realnost. NASA je objavila podatak da Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) predviđa porast temperature od 2,5 °C do čak 10 °C u narednom veku. Prema IPCC-u stepen uticaja klimatskih promena na pojedinačne regije variraće vremenom i sa sposobnošću društvenih i ekoloških sistema da ublaže ili se prilagode promenama. Predviđa se da će globalna klima nastaviti da se menja, a ona najviše zavisi od emisije gasova i od toga koliko je klima trenutno osetljiva na porast emisije gasova. Temperaturne promene, kao nešto što je već osetno, nastaviće da osciliraju. Toplotni talasi postaće sve intenzivniji, a hladni talasi sve ređi. Povećanje padavina očekuju se čak i na mestima gde ih ima izuzetno malo tokom godine. Jedno je sigurno, samo dobrim međudržavnim sporazumima i globalnim ekološkim aktivizmom možemo ublažiti klimatske promene i sprečiti niz posledica koje nas u suprotnom očekuju.

Izvori:

• https://www.nrdc.org/stories/paris-climate-agreement-everything-you-need-know?fbclid=IwAR0o73MPnvA17AqcMV1aYLgPvqQt6B2OiYn5upxN3JQZjVKhbXakWBzIXzM
• https://climate.nasa.gov/effects/?fbclid=IwAR3svjprJ69E9FcsVe1w9S6Fu5H0sxoxrCjYBRgV5g_6dX3x9ippQGP6ymU
• https://www.sciencemag.org/news/2020/12/paris-climate-pact-5-years-old-it-working?fbclid=IwAR0RJfmgW5-C264FJNIuhjKc85dKbVs80Q04a9NdCcxbZ1_PvpIHAQk6Ad8
• https://www.ipcc.ch/assessment-report/ar6/