Mužjak morskog konjića se ne razlikuje mnogo od ljudskih mama

Ova mala marinska stvorenja su zaista fantastična. Izuzetak su među životinjskim svetom.  Zašto su tako posebni? Pored toga što su preslatki, što mogu da menjaju boje i što im oči rade odvojeno, pa jednim okom mogu da gledaju napred, a drugim nazad, njihovo embrionalno razviće je slično ljudskom.

Morski konjić

Izvor slike:https://www.petplace.com/static/942a59ca53275140c890b6e679b6cef0/c23ac/shutterstock_1400900465.jpg

Romantični ples morskih konjića


Morski konjići su monogamne životinje, što znači da ostaju sa svojim partnerom do kraja života. Mužjaci će pre samog parenja da zavode svoje partnerke, a onda će uslediti parenje. Ono se obavlja u vidu romantičnog plesa gde se njihovi repovi upliću i oni tako spojeni plivaju. Neki članci govore da oni čak mogu i da promene boju u toku tog procesa.

Ukoliko vam ovo do sad nije zvučalo zanimljivo, pa se i dalje pitate zašto su ovi malci toliko posebni, u nastavku ćete saznati činjenicu koja će vas iznenaditi. Kod ove životinjske vrste, mužjaci su ti koji nose bebe. Dakle, tata je trudan, a mama je zadužena za proizvodnju jaja. Ovo je slučaj samo kod njih i nekoliko njihovih srodnika. U toku njihovog romantičnog plesa, ženka polaže jaja u trbušnu vrećicu mužjaka. Ta vrećica je nešto nalik vreći koju poseduje kengur. Nakon toga, unutar vrećice dolazi do oplodnje.

Romantični ples morskih konjića:

Trudnoća 

Dužina same trudnoće zavisi od vrste. Uglavnom je to period od nekoliko nedelja, ali u tom periodu, buduće tate pružaju embrionima zaštitu i obezbeđuju sve što im je potrebno. Zahvaljujući toj zaštiti koju dobijaju, stopa preživljavanja mladunaca je daleko veća od stope preživljavanja mladunaca ostalih riba. Kod njih, čim dođe do oplođenja, ribe napuštaju jaja.

Kako to mužjaci doprinose porastu stope preživljavanja?

Vrlo jednostavno. Zahvaljujući trbušnoj vrećici, koja preuzima ulogu placente. Mužjaci na taj način bebama obezbeđuju potrebne hranljive materije, antitela, regulišu temperaturu i ono najvažnije, razmenu gasova. Placenta im omogućava da dovedu kiseonik do embriona, a ugljen-dioksid odvedu, isto kao i ljudska posteljica. 

Da bi postala placenta, njihova trbušna vrećica prolazi kroz određene promene. Postaje tanja, a u unutrašnjosti se bora, kako bi napravila mesta za formiranje novih krvnih sudova. Trbušna kesica je najtanja u kasnoj trudnoći. Ovo je potvrđeno od strane Dr Kamile Vitington, evolucionog biologa na Univerzitetu u Sidneju, koja je sprovela istraživanje.

“Iznenađujuće, ali tate morskih konjića, rade mnoge stvari kao što to čine naše mame”, rekla je Dr Vitington.

Porođaj

Morski konjići rađaju svoje mladunce i njihov broj varira između 100 i 1000. Porođaj traje i do nekoliko sati i to u vidu mišićnih kontrakcija poput kontrakcija materice na porođaju. Njihove kontrakcije mogu da potraju i do dvanaest sati. 

U periodu od 24h nakon porođaja, trbušna vrećica se vraća u prvobitno stanje. 

I pored svih napora sa kojima se mužjaci stoički bore tokom trudnoće i samog porođaja, nakon rođenja njihovih mladunaca, oni ipak nisu brižne tate. Nije zapažena briga o potomstvu, a mužjaci su već spremni za sledeću trudnoću.

Značaj u konvergentnoj evoluciji

Iako placenta morskih konjića i ljudska placenta imaju istu ulogu, tkiva koja ih izgrađuju se veoma razlikuju. Kod ljudi deo placente predstavlja materica, dok kod mužjaka morskih konjića placentu čini modifikovano stomačno tkivo.

Pak, to što imaju istu ulogu samo ukazuje na njihov značaj u konvergentnoj evoluciji. Dve toliko različite vrste, koje pritom žive na različitim staništima našle su slično rešenje u istim situacijama. 

Skrivanje od predatora

Ove fantastične životinje znaju kako da se kamufliraju, mogu da menjaju boje i na taj način da se stope sa algama kako bi se zaštitile od predatora.

Možete li da ga uočite?

Kamuflaža morskog konjići

Izvor slike:https://www.earthtouchnews.com/media/1951272/pygmy-seahorse-1_2018-07-24.jpg?width=710&height=474&mode=crop&upscale=false

Izvori: