Laboratorijsko meso – izazovi i potencijal

U moru ekoloških problema u kojima se nalazi moderan čovek, smanjenje ili potpuni prestanak konzumacije mesa se sve češće pominje kao odličan korak koji bi pojedinac mogao da preduzme ne bi li doprineo očuvanju planete i humanijem ophođenju prema njenim ostalim stanovnicima. Vegetarijanstvo i veganstvo (i njihove varijacije) sve više uzimaju maha i inspirišu ljude da istražuju opcije u okviru ishrane na bazi biljaka. Ipak, izgleda da praćenje ovih ekoloških i etičkih principa neće još dugo podrazumevati odricanje od mesa. Iz naučnog sveta, stižu nam vesti da je budućnost u kojoj je laboratorijski kultivisano meso svakodnevica bliža nego što nam se možda činilo.

Proces gajenja mesa u laboratoriji

Prvi korak kultivacije je uzimanje biopsije od žive životinje. Ovo je neophodno za dobijanje matičnih ćelija koje će imati sposobnost proliferacije ili diferencijacije u mišićne ili masne ćelije. Proces uzgoja se obavlja u bioreaktorima koji uspostavljaju posebne, pogodne fizičke uslove. Izdvojene ćelije će se podeliti ukoliko se nalaze u odgovarajućem medijumu koji im obezbeđuje dovoljno nutrijenata, hormona i faktora rasta. Za sada, najefikasniji pronađeni medijum je onaj koji sadrži fetalni goveđi serum koji se dobija srčanom punkcijom fetusa steonih krava tokom klanja. Zbog surovosti i neetičnosti ovog procesa, naučnici tragaju za jeftinom i široko upotrebljivom alternativom dobijenom od biljnih sastojaka. U ovim uslovima, može se umnožiti preko trilion ćelija, koje će naučnici usmeriti da postanu određena vrsta tkiva. Specijalni „nosači” se moraju koristiti da bi novonastalo tkivo zadobilo oblik. Proces može trajati od dve do osam nedelja, u zavisnosti od toga koja vrsta mesa se uzgaja.

Proces pravljenja mesa u laboratoriji

Predstojeći izazovi

Već pomenuti problem sa pronalaženjem idealnog medijuma predstavlja jedan od ključnih izazova u kultivaciji mesa u laboratoriji. Optimizacija uslova u bioreaktoru (kao što su temperatura, pH, broj ćelija) je još jedan krucijalan korak ka masovnoj proizvodnji. Između ostalo, veoma je komplikovano dostići originalnu teksturu i ukus mesa. Za takav poduhvat, biće neophodno replikovati kompleksnost tkiva, dodavanjem vezivnih tkiva i masnih ćelija. Takođe, trenutno se kultivisano meso može transformisati samo u proizvode koji koriste mleveno meso, poput burgera. Tehnologija koja će omogućiti stvaranje kompleksnijih, trodimenzionalnih komada mesa (npr. bifteka) još uvek je u razvoju. Potrebno je pronaći i razviti jestive, rastegljive „nosače” (eng. scaffold) koji nisu životinjskog porekla.

Dostignuća i potencijalni efekti 

U decembru 2020. Godine, Singapur je postao prva zemlja koja je odobrila upotrebi laboratorijski gajenog mesa, kada je kompanija Eat Just dobila dozvolu da prodaje svoju laboratorijski uzgojenu piletinu. Sredinom 2021. godine, kompanija Future Meat Technologies otvorila je prvu fabriku kultivisanog mesa u Izraelu, za koju se procenjuje da će dnevno moći da proizvede 500 kg kultivisane piletine, teletine i jagnjetine svakog dana. Ovakvi primeri svedoče da je ova inovacija od velikog globalnog značaja i da se na njenom razvoju radi rapidnom brzinom. I dalje je neophodno smanjiti troškove proizvodnje da bi ovaj proizvodnje da bi ovaj proizvod postao široko dostupan, ali brojne investicije i interesovanje velikih kompanije (poput švajcarske kompanije Nestle) daju nadu da bi se laboratorijski gajeno meso moglo naći na našim trpezama u relativno bliskoj budućnosti. Procenjuje se da bi na nekim mestima ono moglo da se nađe u prodaji već 2022. godine, a veruje se i da bi do 2026. njegova cena mogla kompetitivna ceni proizvodnje govedine (4.5 dolara/kg). Neminovno je da je način na koji mesna industrija funkcioniše neodrživ i izuzetno štetan po životnu sredinu — procenjuje se da je stočarski sektor zaslužan za emisiju 18 procenata gasova staklene bašte. Kultivacija mesa u laboratoriji ima veliki potencijal da napravi pozitivan ekološki uticaj i snabde hranom rastuću globalnu populaciju u narednim godinama. Do tada je neophodno još puno truda i rada na usavršavanju tehnologija, kao i pažljivih procena ekonomskih, etičkih, nutritivnih i ekoloških faktora koje će predodrediti da li je ovo praktično i održivo rešenje. 

Izvori: