Kako je kultura poduprta biologijom?
Često se čovek predstavlja kao posebno i jedinstveno biće u odnosu na ostatak živog sveta jer barata pravilima naizgled ljudskog izuma – kulture. Međutim, veliki teoretičari prošlog veka su nam pokazali da ljudi nisu toliko odvojeni od prirode kao što se mislilo. Sasvim suprotno, čovekov razvitak kulture je oduvek bio podržan biološkim fenomenima, iako nam se to ne čini tako očiglednim.
Infrakultura
Čuveni američki antropolog Edvard Hol je bio začetnik široke teorije o kulturi koja govori da je kultura bazirana na zakonima biologije. Kontinuitet između daleke prošlosti i sadašnjosti u čovekovom razvitku ne prekida se zato što kultura ima biološku osnovu – usađena je u biološku bazu bića.
Edvard Hol (1914 – 2009) – knjige
Infrakultura je termin kojim se može označiti ponašanje koje je prethodilo kulturi, a koje je čovek kasnije razvio u kulturu kakvu poznajemo danas. Ona se odnosi na to kako se polaže pravo na teritoriju, i kako se ona brani od uljeza u celokupnom živom svetu, od ribe, preko lava, do civilizovanog čoveka. Moguće je pokazati da je infrakultura sistem složenih, uglavnom bioloških, baza na kojima je izgrađeno ljudsko ponašanje, a koje su postavljane u raznim periodima ljudske evolucije. Broj infrakulturnih baza je verovatno bio mali, ali se pretpostavlja da od njih potiču sasvim različite aktivnosti, koje su, na prvi pogled, veoma malo povezane ili to uopšte nisu.
Aspekti kulture
Pošto se kultura uči, onda mora postojati način kako se stečeno znanje o njoj prenosi. Da bi se zadovoljili uslovi kulturnog sistema, svaki sistem mora da bude ukorenjen u biološkoj aktivnosti koja je široko rasprostranjena u svetu viših organizama. Biologija prožima svaki od primarnih sistema poruka kulture. U tom sistemu se među mnogim aspektima ubrajaju asocijacija i eksploatacija.
Asocijacija
Ustanovljeno je da u svakom jatu uvek postoji jedno pile koje kljuca sve druge, a njega ne kljuca nijedno, dok se na dnu lestvice nalazi pile koje svi drugi pilići kljucaju. Između ovih dveju krajnosti, u jatu su ostali raspoređeni po pravilnoj progresiji, od onog pileta koje je pretposlednje i može da kljuca samo poslednje, do onoga koje je drugo po redu i koje može da kljuca samo prvo. Tako je unutar ovog sistema sve raspoređeno po nekakvom uočljivom obrascu asocijacije. Pilići se drže poretka u kljucanju, konji poretka „ritanja i ujedanja”. U nekim je slučajevima kruti poredak hijerarhije zamenjen nekim drugim oblikom asocijacije.
Analogno ponašanje ovome jeste postojanje sistema kasta u Indiji. Svaka kasta ima obrasce ponašanja koji jesu i koji nisu dozvoljeni. Kaste interaguju međusobno u strogo određenom maniru, što je srž njihove kulture. Može se primetiti i hijerarhijska podela.
Eksploatacija
Da bi eksploatisali životnu sredinu svi organizmi se pilagođavaju njenim specijalizovanim uslovima. Primeri adaptacija jesu dugački vrat žirafe, sabljasti očnjaci tigra, nožni prsti lenjivca, kopito konja, pokretljivi palac čoveka. Organizmi su ponekad stvarali specijalizovane telesne produžetke kao zamenu za funkcije koje bi samo telo moglo vršiti, kako bi se ono oslobodilo za obavljanje drugih stvari. Pojavom čoveka čije je telo specijalizovano, takvi produžeci su došli do izražaja u punom smislu kao sredstvo za eksploataciju okoline.
Čovek danas raspolaže praktičnim produžecima za gotovo sve što je nekad obavljao svojim telom. Evolucija oružja počinje zubima i pesnicama, a završava se atomskom bombom. Odeća i kuća su produžeci čovekovih bioloških mehanizama za kontrolu temperature. Pokućstvom se zamenjuju čučanje i sedenje na zemlji. Alatke na pogon, naočari, televizija, telefoni i knjige, koje prenose glas kroz prostor i vreme, primeri su materijalnih produžetaka. Novac je način produženja i skladištenja ljudskog rada. Transportna mreža je preuzela funkciju ljudskih nogu. Sve materijalne stvari koje je sam čovek načinio mogu se smatrati produžecima onoga što je nekad vršio specijalizovanim delom tela.
Postavka teorije Edvarda Hola pružila je novi pogled na poimanje kulture. Ne samo da je ona ekstenzija ljudske inteligencije, kao što se pre mislilo, već je i uslovljena biološkim osnovama. Ovakvo saznanje nam daje uvid u to da ljudsko društveno ponašanje nije u celosti posledica isključivo naše zamisli. Pre svega je, dakle, socijalno izražavanje čiji je poredak prirodno ukorenjen među širokim delom živog sveta.
Izvori:
- Hall, E. T. (1990). The silent language. New York, N.Y.: Anchor Books.
- Hall, Edward T., & Trager, G. L. (1953). The Analysis of Culture. New York, N.Y.: American Council of Learned Societies.
- Riedstra, B., & Groothuis, T. G. . (2002). Early feather pecking as a form of social exploration: the effect of group stability on feather pecking and tonic immobility in domestic chicks. Applied Animal Behaviour Science.
