Homo naledi

Avgusta 2013. godine šest paleontologa mora proći zastrašujuće zahtevan teren: 7 metara u puzećem stavu nalik Supermenovom letu, uspon dug 20 metara između oštrih stena, otvor prečnika 18 cm kroz koji se mogu provućisamo najsitniji kako bi došli do ulaska u Dinaledi pećinu. Ovde ih čeka neverovatno nalazište sa 1500 fosila koji pripadaju petnaestoro pojedinaca nove vrste Homo naledi. Neobičnim spojem svojih osobina i aktivnosti, ova vrsta je uzdrmala mnoga prihvaćena mišljenja o toku ljudske evolucije.

Izvor fotografije: https://www.nhm.ac.uk/content/dam/nhmwww/discover/homo-naledi-burial/h-naledi-burial-reconstruction-full-width.jpg.thumb.1160.1160.jpg 

Anatomija

Kada su naučnici prvo ispitivali fosile H. naledi, iznenadio ih je njihov spoj primitivnih i izvedenih karakteristika. Na primer, ruka ove vrste ima dugačak palac i morfologiju zgloba šake koje odgovaraju modernim ljudima, ali i duže i zakrivljene kosti prstiju koji govore o čestom hvatanju tokom veranja po drveću. Međutim, duge kosti noge prate evolutivni trend koji je prisutan u rodu Homo. Ovaj spoj osobina nam otkriva da je H. naledi zauzimao specifičnu ekološku nišu, krećući se u oba staništa.

Najprimitivnija osobina H. naledi je mala zapremina lobanje od 560 do 465 cm3, što odgovara predstavnicima roda Australophitecus i najmanjim pripadnicima vrste Homo habilis. Kada su foslili datirani na 236000–335000 godina starosti, ovako mali kranijum je bio iznenađujući – kako je moguće da su ovako primitivni pojedinci savremenici sa H. neanderthalensis i H. sapiens? Mesto H. naledi u našem evolutivnom stablu i dalje nije razjašnjeno, ali nam može dati interesantne uvide u tok ljudske evolucije.

Smatra se da su se karakteristike koje izdvajaju naprednije Homo kao što su veća masa tela,  veća zapremina mozga,  raspored zuba i osobine specifične za duže terestrijalno hodanje i trčanje, javile odjednom. H. naledi (zajedno sa lobanjom H. erectus iz grada Dmanisija u Gruziji) ruši ovu pretpostavku predstavljajući jedinsteveni spoj karakteristika.

Izvor fotografije: https://www.nhm.ac.uk/content/dam/nhmwww/discover/homo-naledi-burial/h-naledi-burial-fossils-two-column.jpg.thumb.768.768.jpg 

Sahranjivanje mrtvih, vatra i crteži?

Mala zapremina mozga, jedinstveni sklop primitivnih i izvedenih karakteristika, nije najviše iznenađujuća stvar kod H. naledi, već okolnosti u kojim su ostaci nađeni. Sama činjenica da je pećina u kojoj su pronađeni tako nepristupačna postavlja pitanje kako su sami H. naledi dospeli tu. Glavna teorija je da su ih tu sahranili njihovi voljeni. Sahranjivanje mrtvih predstavlja bitan korak u ljudskoj evoluciji, jer je to dokaz da su jedinke sposobne za simboličke i apstraktne kognitivne procese. Trenutno je sigurno da je samo naša vrsta sahranjivala svoje mrtve. Kako je onda moguće da je vrsta sa tako malim mozgom sposobna za tako kompleksne radnje, a daleko naprednije vrste nisu? Najbolji argument koji možemo da damo u ovom trenutku jeste da je to jednostavno najbolje objašnjenje. Ukoliko je tačno da je H. naledi sahranjivao svoje mrtve, koncept odnosa veličine mozga i kompleksnih radnji će morati da bude preispitan.

Nekoliko činjenica podržava teoriju o sahranjivanju mrtvih u Dinaledi pećini. Leševi su nađeni u karakterističnom fetalnom položaju, za šta bi bilo malo verovatno da se spontano desilo. U pećini nisu nađeni ostaci nekih drugih životinja, što bi bio slučaj da ih je tu doneo neki predator ili da su slučajno upali u pećinu. Takođe, pronađeni su ostaci od uglja po zidovima pećine koji potencijalno predstavljaju ostatke vatre, neophodne da se prođe kroz pećinu. Na zidovima pećine su nađene uklesane linije, trougli i drugi oblici za koje neki spekulišu da ih je napravio upravo H. naledi.

Međutim, nisu svi naučnici ubeđeni da su ostaci pronađeni u pećini Dinaledi delo pripadnika H. naledi. Neobične okolnosti u kojima su pronađeni mogu se objasniti i na drugi način, kažu oni. Iako danas ne postoji lak ulaz u pećinu, ne znači da ga u prošlosti nije bilo. Moguće je da su prirodni procesi izmenili oblik terena ili da je kretanje vode odvelo ostatke H. naledi u pećinu. Što se tiče uglja, moguće je da je ostatak neke spontano nastale vatre.

Istina je da i dalje ne znamo šta je dovelo H. naledi u ovo neobično okruženje, ali je sigurno da predstavlja fascinantno otkriće.

Izvor fotografije: https://pbs.twimg.com/media/DvCSUtUUUAA-qnG?format=jpg&name=small 

Literatura: