Insekti koji prave nakit
Znate za ručno rađen nakit i verovatno ste čuli za nakit od insekata, bilo u ćilibaru ili drugačijem obliku, ali da li ste čuli za nakit koji je napravio insekt?
Larva sa kućicom od zlata i perlica
Izvor slike: https://www.cabinetmagazine.org/issues/25/duprat.php
Nakit koji pravi larva
Izvor slike: https://www.ignant.com/wp-content/uploads/2018/06/ignant-art-hubert-duprat-trichopteres-9-1440×1519.jpg
Red Trichoptera je blisko srodan redu leptira, Lepidoptera. Poznato je oko 15 000 vrsta Trichoptera koje, zbog svog velikog diverziteta i brojnosti, imaju uske ekološke niše. Ove razlike u ekološkim nišama između vrsta čine ih korisnim indikatorima kvaliteta vode i pomoću njih moguće je detektovati i niske nivoe zagađenja.
Adultne jedinke su nokturalne ili krepuskularne (aktivni u zoru i sumrak) i privlači ih svetlost. Kao adulte teško ih je razlikovati po vrstama, ali učestalije vrste mogu se prepoznati po nervaturi krila i drugim uočljivim karakteristikama. Adulti imaju kratak životni vek, većina se ne hrani i jedina svrha im je reprodukcija.
Životni ciklus Trichoptera (A), izgled adultne jedinke (B)
Rasprostranjenost im je kosmopolitska, ali ih najviše ima u umerenoj klimatskoj zoni. Skoro u svakoj reci na svetu žive larve insekta Trichoptera.
Kućice
Red Trichoptera se deli na tri podreda: Integripalpia, Annulipalpia i Spicipalpia. Larve podreda Integripalpia, konstruišu nosive kućice koje im služe kao zaštita dok se kreću u potrazi za hranom. Larve prave ove kućice pomoću svilenih niti i gradivnog materijala, poput peska, kamenčića, ljuštura i grančica. Materijal koji je potreban za konstrukciju kućice i sam dizajn kućice je zapisan u genetici larve. Toliko su kućice specifične da se po njima može prepoznati pripadnost porodice, pa čak i roda larve.
Larva u kućici od kamenja
Tri tipa kućica. (A) kućica od lišća, vrsta Agrypnia deflata. (B) kućica od grančica, vrsta Limnephilus flavastellus. (C) kućica od kamenčića, vrsta Hesperophylax occidentalis.
Larve prave kućice tako što iz žlezda u blizini usta sekretuju svilu, kojom prave cevastu konstrukciju. Zatim na ovu lepljivu osnovu nanose različite materijale. Kućica je otvorena sa obe strane tako da larva može da uvlači kiseonik preko škrga na posteriornom delu cevčice i da ispušta višak vode kroz širi, anteriorni deo cevčice.
Umetnost
Francuski umetnik Hubert Duprat, nakog saznanja o ovim insektima, zapitao se da li su larve Trichoptera ikad pronašle flekicu zlata i iskoristile je u formiranju kućice. Zatim je pomislio, šta bi se desilo da larve imaju samo zlato i drago kamenje kao gradivni materijal.
Larva koja pravi kućicu od flekica zlata
Izvor slike: https://www.thisiscolossal.com/wp-content/uploads/2014/07/caddis-gif-2.gif
Godinama, francuski umetnik je kolaborirao sa ovim sićušnim insektima. Gajio je larve u akvarijumima sa zlatom, perlicama i dragim kamenjem, koje su larve koristile da konstruišu njihove kućice.
Larva u akvarijumu sa zlatom
Izvor slike: https://www.thisiscolossal.com/2014/07/hubert-duprat-caddisflies/
Posle sakupljanja larvi, Duprat bi nežno skinuo njihovu prirodnu kućicu i stavio bi larve u akvarijum. Prvo je počeo samo sa flekicama zlata, zatim je dodavao i druge materijale poput opala, lapis lazulija, safire, rubine i čak, dijamante. Larve nisu uvek koristile sve dostupne materijale i određene larve su bile selektivnije od drugih. Takođe, kućice koje bi jedan insekt ostavio kada bi metamorfozirao u imaga, iskoristile bi druge larve koje bi menjale dizajn kućice u svoje svrhe.
Kućica slikana iz više uglova
Izvor slike: https://www.ignant.com/2018/06/29/hubert-duprats-jeweled-caddisflies/
Dupratov rad sa larvama Trichoptera zasnovan je na radu entomologa, Fransoa Žil Piktet-De la Riv-a i Žan Anri Farb-a, koji su proučavali ponašanje ovih insekata.
Dupratov rad provocira filozofska pitanja, poput odnosa ponašanja i namere u umetnosti. Da li je kućica rad insekta ili rad umetnika?
Kako larve prave kućice od materijala
Pretnja mikroplastike
Ove male umetnike sve više ugrožava pojava mikroplastike u vodenim ekosistemima. Mikroplastika — delići plastike manji od 5 milimetara. Ugrožava mnoge ekosisteme na Zemlji. U skorijim istraživanjima, mikroplastika je pronađene na nekadašnjem netaknutom Arktiku i sedimentima abisala.
U nedavnom istraživanju, istraživači iz Nemačke su pronašli čestice mikroplastike u kućicama larvi Trichoptera. Nakon tog otkrića, odlučili su da testiraju kako mikroplastika deluje na konstrukcije kućice.
(A) larva sa kućicom uzeta iz prirodne populacije, (B) larva koja je konstruisala kućicu od peska u laboratoriji, (C) larva koja je ugradila čestice crne PVC plastike, (D) larva koja je ugradila plave PET čestice
Izvor slike: https://media.wired.com/photos/5eb31b8088ead7be95a5c64d/master/w_1600,c_limit/Science_Fig.-2.jpg
Rezultati su zabrinjavajući, ispostavlja se da, što više mikroplastike larva ugradi u svoju kućicu, to je konstrukcija slabija. Slabija struktura kućice smanjuje zaštitu larve od potencijalnih predatora i izlaže je većem riziku od predatorstva, što može dovesti do efekta talasanja u rečnim ekosistemima. Ovi insekti imaju važnu ulogu u ekosistemu. Larve sprečavaju prekomeran rast akvatične vegetacije, a adulti služe kao hrana slepim miševima, žabama i paucima. Ovo istraživanje je otvorilo i novo poglavlje o mikroplastici, odnosno, kako ona deluje na strukture u prirodi.
Izvori:
- https://www.thisiscolossal.com/2014/07/hubert-duprat-caddisflies/
- Mouro, L. D., Zatoń, M., Fernandes, A. C., & Waichel, B. L. (2016). Larval cases of caddisfly (Insecta: Trichoptera) affinity in early Permian marine environments of Gondwana. Scientific Reports, 6(1). doi:10.1038/srep19215
- https://www.discoverlife.org/mp/20q?search=Trichoptera
- https://www.royensoc.co.uk/understanding-insects/classification-of-insects/trichoptera/
- https://www.cabinetmagazine.org/issues/25/duprat.php
- https://www.macroinvertebrates.org/taxa-info/trichoptera-larva
- Ehlers, S., Manz, W., & Koop, J. (2019). Microplastics of different characteristics are incorporated into the larval cases of the freshwater caddisfly Lepidostoma Basale. Aquatic Biology, 28, 67-77. doi:10.3354/ab00711