Ig Nobel – nauka koja te prvo nasmeje, pa tera na razmišljanje

Sećate li se kad ste kao deca razmišljali da li su banane zaista toliko klizave kao u crtaćima? Grupi naučnika je isto pitanje palo na pamet, te se posvetila fizici iza ovog (animiranog) fenomena, iz čega je proistekao naučni rad. Rezultati nisu iznenađujući – banane jesu klizave – ali su, po originalnosti ideje, zaslužili posebnu nagradu u naučnom svetu: Ig Nobel.

Merenje trenja kore banane uz pomoć senzora

Izvor slike: https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2405451816300253

Istorijat

Ova nagrada, manifestacija, izvor inspiracije akademskoj zajednici, dobija naziv preko igre reči: negacijom engleske reči noble (u prevodu: plemenit) – ignoble, i naziva prestižne Nobelove nagrade, sa kojom smo svi upoznati. Osmišljena od strane Marka Abrahamsa 1991. godine, nakon što je osetio potrebu da nagrađuje radove o kojima je pisao u svom časopisu „Hronike malo verovatnih istraživanja” (eng. Annals of Improbable Research), tradicija se započinje specifičnom ceremonijom.

The Stinker, zvanična maskota Ig Nobelovih nagrada (satira na Rodinovog „Mislioca“ – The Thinker)

Izvor slike: https://www.chemistryworld.com/news/volkswagen-an-unexpected-chemistry-winner-at-ignobels/1017455.article

Ceremonija 

Bacanje papirnih aviončića na binu od strane publike ukazuje, između ostalog, na harizmatičnu i zabavnu atmosferu ceremonije Ig Nobelovih nagrada – proslavlja se nauka radi nauke.

Bacanje papirnih aviončića iz publike

Izvor fotografije: tviter Science Friday

 

Svake godine dodeljuje se 10 nagrada iz različitih oblasti, a dodeljuje ih niko drugi do samih, pravih, Nobelovaca. Potom se održava skup kratkih predavanja – nazvanih 24/7 predavanja – na kojima svaki Ig Nobelovac dobija priliku da prezentuje svoj rad na dva načina: prvo, ceo rad se mora predstaviti u roku od 24 sekunde; zatim, čitav rad treba sažeti u samo 7 reči. Iz ovoga su proistekle razne zanimljive sintagme koje nam pokazuju da je nauka nekad zapravo jako prosta, primer čega možete videti u videu ispod:

https://youtu.be/gbV-cKRK9e0

Jedan jedini – Nobelovac i Ig Nobelovac 

Jedini čovek koji je, prema mišljenju akademske zajednice, zaslužio obe nagrade, a tim poduhvatom usput oborio i Ginisov rekord, jeste ruski fizičar Andre Geim. Geimu je, zajedno sa kolegom Majklom Berijem, 2000. godine dodeljena Ig Nobelova nagrada za rad baziran na sposobnosti levitiranja žabe u vodi pod dejstvom jakog magnetnog polja.

https://youtu.be/6gbUZsI-oxc

Fotografija levitirajuće žabe i neočekivana kompozicija rečenice, kao njen opis na Vikipediji

Izvor slike: tviter depths of wikipedia

Geim je do ovog otkrića došao tokom jednog od „Eksperimenata petkom uveče”, nizova eksperimenata koje je sa svojim kolegama obavljao, nezavisno od prioritetnih radova. Opisuje ih kao „lude zamisli koje verovatno nemaju nikakvu osnovu, ali ako budu uspešne, bilo bi veoma iznenađujuće”.

Ilustracija iz stripa koji prikazuje Geimov put ka otkrićima

Izvor ilustracije: https://www.chemistryworld.com/iypt/the-discovery-of-graphene/3009907.article

Upravo je tokom jednog od ovih eksperimenata, godinama kasnije, zajedno sa kolegom Konstantinom Novoselovim, došao do značajnog naučnog poduhvata – izolacije grafena, dvodimenzionalne ugljenične strukture koju sačinjava jedan sloj atoma ugljenika. Način na koji su to uspeli zvuči maltene banalno: stavili su grafit na lepljivi deo lepljive trake, da bi zatim nastavili da prelepljuju sloj grafita novom trakom dok ne bi došli do poslednjeg sloja. Ovo su uradili nakon što su posebnim instrumentima i metodama pokušavali da stanje grafit do tražene debljine, čime nisu dobili željene rezultate.

Sav materijal potreban za izolaciju grafena

Izvor slike: tviter The Nobel Prize

Grafen je, inače, do sada najtanji, najlakši, najjači, i materijal koji je najbolji provodnik poznat čoveku; usled ovih osobina, njegova primena je „eksplodirala” u raznim industrijama, primarno u tehnološkoj. Nakon dva odbijanja publikacije u cenjenom naučnom časopisu Nature usled „nedovoljno relevantnog naučnog pomaka”, Geimu i Novoselovu je 2010. godine za gore pomenuti rad dodeljena Nobelova nagrada iz oblasti fizike.

Profesor Andre Geim i profesor Konstantin Novoselov – dobitnici Nobelobe nagrade iz oblasti fizike 2010. godine

Izvor fotografije: https://www.manchestereveningnews.co.uk/news/andre-geim-konstantin-novoselov-graphene-6719902

Better to be wrong, than be boring. – Andre Geim 

Doprinos Ig Nobelovaca, osim humorističkog
Medicina

Ovogodišnja nagrada iz oblasti medicine dodeljena je grupi naučnika koja je dokazala pozitivan efekat pri izmeni jedne komponente u lečenju pacijenata na hemoterapiji: pacijentima se preporučuje sladoled. Naime, osobe obolele od raka, tokom hemoterapije često razvijaju oralni mukozitis – stanje povećane ranjivosti tkiva u ustima, zbog čega su infekcije česte i nuspojave otežavaju gutanje. Zajedno sa hemoterapijom, čiji je čest simptom povraćanje, pacijenti razvijaju probleme sa ishranom. Kao rešenje se predlaže držanje kockica leda u ustima, koje ume da bude veoma neprijatno, tako da su lekari, slušajući potrebe pacijenata, nezvanično počeli da predlažu sladoled. Ovo istraživanje dokazalo je efikasnost sladoleda tokom i posle terapije u smanjenoj tendenciji razvijanja oralnog mukozitisa, čime se stručnjaci osvešćavaju, terapije menjaju, a pacijentima pomaže.

Šaljiv prikaz sladoleda kao terapije prepisane od strane lekara

Izvor slike: https://commonplacefacts.com/2022/10/04/research-proves-benefits-when-doctors-prescribe-ice-cream/

Infrastruktura 

Dvostruki dobitnik Ig Nobelove nagrade, japanski matematički biolog Tošijuki Nakagaki, primetio je tendenciju širenja bioloških sistema, konkretno sluzavih gljiva, na veoma efikasan način, i primenio je na topografske sisteme. Prvenstveno je hteo da dokaže efikasnost japanske železničke mreže (koja se diči svojom efikasnošću), postavivši eksperiment sa hipotezom da će sluzava buđ razviti micelijum na sličan, ako ne i isti način.

Prikaz širenja micelijuma prema izvorima hrane (ovsene ljuspice) koji predstavljaju najveće gradove u Japanu, dok je najveća ljuspica Tokio

Izvor slike: https://www.science.org/content/article/ride-slime-mold-express

Grupa naučnika, inspirisana radom, osmislila je sličan koncept kojim bi pokušali da unaprede autoputeve u Francuskoj poređenjem sa putanjama širenja sluzave buđi.

Širenje micelijuma po istom konceptu, sada u simulaciji mape Francuske

Izvor slike: https://doi.org/10.1177/0265813515626924 

Edukacija

Profesor fizike u jednoj srednjoj školi u SAD-u došao je na ideju da motiviše i zainteresuje učenike, tako što im postavi isti problem koji imaju Ig Nobelovci da svoju zadatu temu predstave prvo u 24 sekunde, pa u 7 reči. Uz to, dodao je i obaveznu sliku kao deo prezentacije, nazvavši zadatak 1000/24/7, jer „slika vredi više od hiljadu reči”.

Način na koji je profesor odredio bodovanje pri izradi zadatka

Izvor tabele: https://passionatelycurioussci.weebly.com/blog/1000-24-7-lectures 

Omogućivši učenicima da se preko ovog formata usresrede na ključne stavke u svom radu, pokazao im je da kvalitet („šta je važno?”), uvek ide ispred kvantiteta („kako da ispunim maksimum reči?”).

Ironične, ali sasvim zaslužene nagrade

Kompaniji Volkswagen je 2016. godine dodeljena nagrada iz oblasti hemije zbog „rešavanja problema prekomernog zagađenja vazduha od strane automobila, tako što automatski produkuju manje zagađujućih čestica dok se testiraju pri inspekciji.” Na ovaj način su ovi automobili proizvodili do 40x veću količinu azotnih oksida od dozvoljene, a specifični ilegalni softver im je omogućavao prebacivanje na „održiviji” režim. Ovaj skandal u automobilskoj industriji doveo je do razotkrivanja još modela koji „varaju” na isti način; tim kojem je nagrada dodeljena nije bio zahvalan na nagradi, niti se pojavio na ceremoniji da je prihvati.

Proces testiranja modela

Izvor slike: https://www.nytimes.com/2018/01/25/world/europe/volkswagen-diesel-emissions-monkeys.html 

 

Arhiva dobitnika ove nagrade je povelika, a istaći najzanimljivije je teško (i subjektivno). U priloženom možete sami proći kroz primere i doći do radova, inspirisati se, i potencijalno upustiti u dalje razmišljanje o ideji za koju ste smatrali da je previše banalna i ne zaslužuje naučno potvrđeno objašnjenje:

 

Izvori:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *