Bionika – Tehnički svet inspirisan prirodom
Hiljadama godina unazad, biološki sistemi predstavljaju inspiraciju stvaraocima i istraživačima. Ipak, brojne biološke odlike, poput strukture praćene funkcijom, prirodnih procesa i organizacije ekosistema, već dugo ispirišu dizajnere i inženjere. Ova tema obrađena je tokom festivala ‘’ Pozorište čuda ‘’, u okviru projekta Curious, podržanog od strane Ministarstva kulture i informisanja. U formi AL – a ( Augmented Lecture – a ), naučnica u oblasti geometrije i grafike Biljana Jović i multimedijalni umetnik Ivan Lušičić Liik, u režiji Ive Olujić, približili su gledaocima značaj prirode u projektovanju tehnoloških sistema. Kroz performans otkrili su kako inženjeri i dizajneri, rešavajući zadatke savremene tehnike, pozajmljuju rešenja iz prirode i na koji način učenje o prirodnim procesima može doprineti stvaranju ekonomičnijih modela u oblasti inženjerstva. Ova revolucionarna naučna disciplina nazvana je bionika. Kao spoj biologije i tehnike, ona stvara nova i usavršena tehnička sredstva koja imaju osobine slične osobinama živih bića. Na ovaj način priroda uvedena u tehnički svet neiscrpno služi kao inspiracija za stvaranje inteligentnijih konceptualnih modela. Blizu idealnim.
Augmented Lecture: „Biodizajn ”
Izvor fotografije:
http://fdu.bg.ac.rs/uploads/files/strane/Projekti/Curious/v2/biodizajn-final.png
Biomimikrija – preteča bionike
Ideja o bionici razvila se spontano. Kopirajući biološke fenomene, ljudi su od davnina stvarali predmete i građevine, poput kišobrana – nastalog zahvaljujući listu lotusa ili piramida čiji su tvorci bili inspirisani planinama. Neki od ranih primera biomimikrije bili su radovi Leonarda Da Vinčija. U svojim skicama, inspirisan pticama, ostavio je osnove izuma letećih mašina. Koliko je bio ispred svog vremena, govori činjenica da su modeli letelica nastali nakon industrijske revolucije, stotinama godina kasnije. U istom periodu Japan je dobio prvi brzi voz nazvan bullet train. Iako revolucionaran, ovako prometan voz stvarao je previše buke u naseljenom mestu. Ovaj problem prevaziđen je konstruisanjem delova voza koristeći različite vrste ptica kao inspiraciju. Pero sovinog krila, telo adelijskog pingvina i kljun vodomara, brze i tihe ptice, poslužili su kao vodič za izgradnju najznačajnijih delova. Ove izmene učinile su voz bržim, ekonomičnim i značajno tišim, a poboljšanja inspirisana prirodom dala su podstrek za pažljivije posmatranje živog sveta i primenu saznanja prilikom projektovanja inženjerskih sistema.
Da Vinčijeveva leteća mašina
Izvor fotografije:
Bullet train
Izvor fotografije:
https://thevarsity.ca/wp-content/uploads/2022/02/Science_Biomimicry_Arthur-hamdani.jpg
Arhitektonska bionika
Inspirisani laticom cveta i upotrebom geometrije, softverskih sistema i Voronojevog dijagrama u rukama imamo model savršene građevine. Ovo je primer arhitektonske bionike koja za cilj ima sjedinjavanje arhitekture i prirode. Danas je ova oblast toliko razvijena da postaje unikatan stil, nazvan ekostilem. Bionika u arhitekturu donosi nove, efikasne načine izgradnje — princip štednje materijala, energije, postizanje ekološke kompatibilnosti. Koliko je bionička arhitektura aktivna oblast govori i činjenica da građevina novog milenijuma – Bionička kula, nastaje upravo inspirisana prirodom. Sa visinom od 1200 metara i 300 spratova, ova građevina zahteva brzo pokretanje 368 liftova, a osim vertikalnog, oni će se pokretati i horizontalnim pravcem. Ovo ne bi bilo moguće bez prirodnih zakonitosti. Kula je inspirisana čempresom. Osim cilindričnog oblika, ona će se odlikovati postojanjem korena — brojnih podruma koji će istovremeno biti analog korenskom sistemu biljaka i doprinositi stabilnosti ove građevine.
Bionička kula
Izvor fotografije:
http://steampunkopera.files.wordpress.com/2013/04/a114.jpg?resize=400%2C500
Medicinska bionika
Da bionika nema samo estetski i ekonomski značaj, pokazao je nagli razvoj medicinske bionike. Mehanički prototipovi organa već uveliko obavljaju funkciju izgubljenih i nefunkcionalnih delova tela. Iznenađujuće, prvo bioničko srce stvoreno je davne 1958. godine. Implant je funkcionisao kao baj-pas i vršio ulogu srca do pronalaska donora čak 32 sata bez greške. Nešto kasnije, učenjem o prirodnim procesima i kopiranjem istih nastaju trajni implanti. Danas, oni su brojni i spremni da zamene gotovo sve povređene delove tela. O razvoju ove grane bionike govori i činjenica da već godinama u Nacionalnom muzeju aeronauktike i svemirskih istraživanja u Vašingtonu posetioce čeka „Bionički čovek”. Nalik na robota, zapravo platforma koja nagoveštava budućnost medicine. U njegovo telo ugrađeno je 27 veštačkih organa, koji su zahvaljujući razvoju ove multidisciplinarne oblasti već uveliko dostupni čovečanstvu.
„Bionički čovek”
Izvor fotografije:
Izvori:
- Sugár, V., Leczovics, P., & Horkai, A. (2017). Bionics in architecture. YBL Journal of built environment, 5(1), 31-42.
- Shepherd, R. K., Fallon, J. B., & McDermott, H. J. (2014). Medical bionics. Comprehensive biomedical physics, 10, 327-41.
- Jović, B., Lakušić, I., Oluić, I. (2022). Biodesign. Augmented lecture.
