Fenomen dumskrolovanja
Dva sata i trideset pet minuta je po ponoći. Ležim u krevetu, ni sam ne znam koliko već dugo i zurim u telefon. Opet sam uhvatio sebe kako gledam sadržaj koji mi kopa po podsvesti, ali prosto me vuče neka potreba da saznam više. Biće mi lakše posle. Toliko obaveza imam za sutra, ali me jednostavno nije briga. Još samo pet minuta… Još samo jedan video… Nije moguće da je sve toliko crno. Minuti polako postaju sati, a sati postaju besane noći. Noći i san koje neću nadoknaditi. Osećam kako su mi oči postale staklaste i kako mi sam pogled na telefon peče oči, ali opet, jednostavno me nije briga. Levi palac je već postao neposlušan od konstantnog ponavljanja jednog te istog pokreta. Sve ovo zbog čega? Kako bih se više informisao o ovoj groznoj temi?
Izgleda Vam poznato? Nadam se da ne. Ipak, ako jeste, onda ste se susreli sa barem jednim vidom dumskrolovanja.
Šta je to dumskrolovanje (eng. doomscrolling)?
Po definiciji, dumskrolovanje predstavlja pojavu „listanja” kroz objave na društvenim mrežama ili bilo kakvim medijima koje su generalno negativnog sadržaja, najčešće u sitne sate. Nekada je dovoljna jedna loša vest koja nas pokrene da tražimo još. Naša psiha jednostavno vapi za novim informacijama — iz jedne objave ulazimo u drugu, sve više i više zanemarujući one činjenice koje prvenstveno ne želimo da uklopimo u svoje shvatanje koje svakom novom objavom počinje da poprima sve negativnije note.
Dumskrolovanje
Izvor slike:https://suicideline.org.au/wp-content/uploads/2022/07/Resisting-the-doomscroll_Featured-Image.jpg
Kako i zašto se pojavilo dumskrolovanje? Kada se ono manifestuje?
Dumskrolovanje je jedan od mnogih ožiljaka koja nam je ostavila pandemija COVID-a. Danonoćno praćenje situacije, kako kod nas tako i u čitavom svetu, kombinovano sa smanjenim fizičkim kontaktom sa našim bližnjima, rezultovalo je druženjem sa različitim formama medija. Hteli smo da saznamo sve više o dnevnom stanju, što je uistinu razumljivo — ipak se van topline naših domova odigravala katastrofa svetskih razmera. Tih dana vesti nimalo nisu bile prijatne.
Kultura senzacionalizma u novinarstvu već godinama nadjačava ostale, te je akcenat gotovo uvek na negativnim vestima. Ovo dodatno pospešuje činjenica da ljudi obraćaju više pažnje na negativna dešavanja u odnosu na pozitivna i neutralna. Na raspolaganju smo tih dana imali more negativnih vesti za koje je dokazano da često imaju negativno dejstvo na čitavu psihu individue.
Dumskrolovanje može da se javi u svakom trenutku i najčešće nismo ni svesni da aktivno kvarimo svoje raspoloženje informisanjem o nečemu što nas iskonski zanima. Pročitati tri do četiri vesti punih negativnog sadržaja sasvim je dovoljno da ostavi nekakav vid posledica na našu psihu.
Šta stoji iza navike dumskrolovanja?
Izvor slike:https://d112y698adiu2z.cloudfront.net/photos/production/software_photos/001/644/356/datas/gallery.jpg
Kakav efekat ima dumskrolovanje na nas?
Štetni efekti prekomernog konzumiranja vesti negativnog sadržaja dokumentovani su u različitim psihološkim istraživanjima već godinama unazad. Većina istraživanja potvrdila je postojanje malignog uticaja dumskrolovanja na raspoloženje čoveka. Neki od štetnih efekata koji su primećeni kod subjekata jesu povećan nivo pesimizma u odnosu na kontrolnu grupu, pojačano osećanje nesigurnosti, pojačano osećanje samoće kao i povišeni nivoi anksioznosti. U situacijama gde su subjekti na bilo koji način bili delimično odgovorni za datu vest, često je primećivano i osećanje krivice. Mladi kojima su plasirane vesti o ekologiji i zaštiti životne sredine, po prirodi negativnog sadržaja, imali su više stepene nelagode, anksioznosti i osećanja krivice nego kod njihovih prethodnih dumskrolinga. Pojedini subjekti su izrazili i unutrašnje osećanje „neminovne propasti’”.
Dumskrolovanje prati niz štetnih efekata
Izvor slike:https://d112y698adiu2z.cloudfront.net/photos/production/software_photos/001/644/355/datas/original.png
Kako se odbraniti?
Najčešće je dovoljno samo ograničiti pristup negativnim vestima da bismo stali na put dumskrolovanju. Taktike su brojne – možete pokušati da smanjite upotrebu telefona i vreme provedeno na društvenim mrežama, da ugasite vesti kada čujete nešto uznemirujuće. Kod ekstremnijih slučajeva može da pomogne kognitivno bihejvioralna terapija.
Izvori:
