Psihodelici kao lekovi za mentalne bolesti?

Kao što vam je verovatno već poznato, psihodelična supstanca je ona supstanca čije je primarno dejstvo promena spoznaje i percepcije okoline i unutrašnjih senzacija.

Šta su to psihodelici?

Psihodelici su deo šire klase psihoaktivnih lekova poznatih kao halucinogeni, klase koja takođe obuhvata strukturno nesrodne supstance. Za razliku od drugih lekova, kao što su stimulansi i opioidi koji indukuju dobro poznata stanja svesti, psihodelici imaju tendenciju da utiču na um na način koji rezultuje u doživljajima koji su kvalitativno drugačiji od obične svesti. Iz tog razloga, primena ove vrste lekova je u velikom broju država zakonom zabranjena. Kada spomenemo psihodelike, prva asocijacija nam je svakako njihova zloupotreba i negativni efekti koje oni mogu imati na naš nervni sistem. Šta ako bismo vam rekli da ne mora uvek biti tako?

Efekat psihodelika

Lekovi pravljeni po ovom principu pokazuju obećavajući efekat u kliničkim ispitivanjima i čine se kao potencijalno rešenje u tretmanima poremećaja mentalnog zdravlja. Iako ovako nešto zvuči potpuno neverovatno, naučnici misle da imaju objašnjenje za ovaj fenomen. Ove supstance mogu ući u nervne ćelije u korteksu – regionu mozga zaduženom za svest, i poslati signal neuronima da rastu. Nekoliko stanja, uključujući depresiju i posttraumatski stresni poremećaj, blisko su povezani sa hroničnim stresom, koji vremenom degradira neurone u korteksu. Naučnici su dugo mislili da bi obnavljanje ćelija moglo da pruži terapeutske benefite, poput smanjenja anksioznosti i poboljšanja opšteg raspoloženja. Psihodelici, uključujući psilocin, koji potiče od „magičnih pečuraka”, i LSD, obnavljanje vrše tako što promovišu rast dendrita nervnih ćelija koji primaju informacije. Ipak, način na koji oni pokreću rast ćelija bila je misterija.

Tipovi psihodelika i brojne funkcije koje ostvaruju

Izvor: https://cdn.adf.org.au/media/images/type_psychedelics1.original.png

Kako oni utiču na nervne ćelije?

Već je bilo poznato da u kortikalnim neuronima psihodelici aktiviraju specifični protein koji prima signale i daje uputstva ćelijama. Ovaj protein, nazvan 5-HT2A receptor, takođe je stimulisan serotoninom, koji proizvodi naše telo i koji direktno utiče na raspoloženje. Ali, studija iz 2018. godine utvrdila je da serotonin ne utiče na rast ovih neurona. Kako bi otkrili zašto ove dve vrste hemikalija različito utiču na neurone, Dejvid Olson, direktor Instituta za psihodelike i neuroterapeutike na Univerzitetu u Kaliforniji, i njegove kolege, prilagodili su neke supstance kako bi videli koliko će se promeniti kvalitet njihovog uticaja na aktivaciju receptora. Ipak, one supstance za koje se pretpostavljalo da su bolji aktivatori, nisu učinile da neuroni rastu. Umesto toga, tim je primetio da su supstance poput LSD-a, koje lako prolaze kroz lipidne spoljašnje slojeve ćelija, dovele do razgranavanja neurona. Polarne hemikalije, kao što je serotonin, koje imaju neravnomerno raspoređene električne naboje i stoga ne mogu da uđu u ćelije, nisu izazvale rast. Dalji eksperimenti su pokazali da se 5-HT2A receptori većine kortikalnih neurona nalaze unutar ćelije, a ne na površini, gde su ih naučnici uglavnom proučavali.

Psihodelična hemijska jedinjenja aktiviraju posebne receptore (naglašeni bojama), smeštene unutar nervnih ćelija, uzrokujući rast neurona

Izvor: https://www.sciencenews.org/wp-content/uploads/2023/02/021623_mp_psychedelics_feat.jpg

Zanimljivo je da, kada je serotonin dobio pristup unutrašnjosti kortikalnih neurona – preko veštački dodatih kanala na površini ćelije – to je dovelo do rasta neurona. Takođe je kod miševa izazvao efekte slične učinku antidepresiva. Dan nakon što su primili serotonin, miševi čije su moždane ćelije sadržavale neprirodne ulazne tačke, nisu odustajali tako brzo kao normalni miševi kada su bili primorani da plivaju. U ovom testu, što duže miševi plivaju, predviđa se da će antidepresiv biti efikasniji, što pokazuje da je unutrašnji pristup 5-HT2A receptorima ključan za moguće terapeutske efekte.

Novo istraživanje otkriva da bi ljudi mogli da koriste male doze psihodelika, ne u rekreativne svrhe, već u borbi protiv anksioznosti i depresije

Izvor: https://news.ok.ubc.ca/wp-content/uploads/2021/11/psilocybin-1000.jpg

Potencijalna upotreba psihodelika u budućnosti

U svakom slučaju, razumevanje ćelijskih mehanizama iza potencijalnih terapeutskih efekata psihodelika moglo bi pomoći naučnicima da razviju sigurnije i efikasnije tretmane za poremećaje mentalnog zdravlja. Kada se pravilno primenjuju, prema objavljenim priručnicima za lečenje, novi modeli psihoterapije uz pomoć ovih supstanci mogu ponuditi vredan doprinos spektru postojećih farmakoloških i psihoterapijskih tretmana za PTSP. Ovaj metod lečenja možda neće lako postati primarna opcija u skorije vreme, jer njegova primena zahteva specifičnu stručnost, kao i idealno okruženje, ali on svakako može podstaći istraživanja za implementaciju novih pristupa u očuvanju mentalnog zdravlja. Za veliki broj pacijenata za koje je PTSP postao hronična bolest, ovi pristupi mogu biti od ogromne vrednosti. Ako se uspešno primeni, mnogi pacijenti sa PTSP-om bi se potencijalno mogli oporaviti, a dostupnost psihodelika bi mogla da najavi novu eru u kontekstu opcija zdravstvene nege.

Izvori:

• https://www.sciencenews.org/article/psychedelics-improve-mental-health-nerve-cells?utm_source=Instagram&utm_medium=social&utm_campaign=newsinbio

• M. Vargas et al. Psychedelics promote neuroplasticity through the activation of intracellular 5-HT2A receptors

• Erwin Krediet, Tijmen Bostoen, Joost Breeksema, Annette van Schagen, Torsten Passie, Eric Vermetten, Reviewing the Potential of Psychedelics for the Treatment of PTSD, International Journal of Neuropsychopharmacology, Volume 23, Issue 6, June 2020, Pages 385–400