Zagađenje koje vrši modna industrija

Modna industrija i industrija tekstila su drugi najveći zagađivač životne sredine. U poslednjih nekoliko decenija proizvodnja odeće i tekstila povećala se za 50 posto, kao posledica novih modnih trendova ,,fast fashion” kulture i kratkim vekom trajanja odeće. Trend konzumerizma, koji se pojavio šezdesetih godina u SAD-u, a vrhunac dostigao u prvoj polovini dvadesetog veka, veoma je prisutan u modnoj industriji.

Brdo od odeće u pustinji Atakama. Izvor slike: https://i0.wp.com/textilelearner.net/wp-content/uploads/2021/03/used-cloth.jpg?resize=600%2C404&ssl=1

Nekontrolisana proizvodnja odeće, obuće i tkanine koja se koristi za ostale upotrebe rapidno doprinosi povećanju zagađenja vode i zemljišta, a povećava i emisiju gasova staklene bašte. 

,,Brza moda” (,,fast fashion”) je termin koji opisuje pojavu kopiranja novih trendova sa modnih pista, masovne produkcije takve odeće po niskim cenama i njenu ponudu u maloprodajnim objektima, kada je potražnja za njom najveća. U prodavnice u kojima se prodaje odeća koja odgovara ovakvom opisu spadaju H&M, Zara, Bershka, Pull&Bear…

Najveći problemi, koji su direktna ili indirektna posledica masovne proizvodnje i neprimerenog odlaganja odeće i tekstila, su povećana potrošnja vode u njihovoj proizvodnji, zagađivanje vode, proizvodnja velike količine čvrstog otpada, upotreba hemikalija, kao i povećanje efekta staklene bašte.

Povećana potrošnja vode

Tekstilna i modna industrija predstavljaju velike potrošače vode koja se koristi za piće. U proseku, na godišnjem nivou se za proizvodnju tekstila i odeće potroši 1,5 biliona tona vode, dok se za bojenje i završnu obradu tekstila potroši oko 200 tona vode za jednu tonu bojene tkanine. Takođe, gajenje pamuka za proizvodnju odeće zahteva oko 20 hiljada litara vode za piće, za produkciju samo jednog kilograma pamuka. 

Zagađivanje vode

Otpuštanje netretirane i neprerađene otpadne vode u reke, nastale kao produkt proizvodnje odeće i tekstila, zakonski je regulisano u razvijenim zemljama. Međutim, najveći procenat odeće proizvodi se u zemljama trećeg sveta, gde ovakve zakonske regulative ne postoje. Ovako nastala voda sadrži mnogobrojne toksične materije, poput arsena, žive i olova. Ovi štetni elementi mogu dovesti do ugrožavanja rečnih organizama, što za posledice ima narušavanje funkcionisanja celog ekosistema, a mogu imati i posledice na zdravlje ljudi, koji žive u blizini ovakvih voda.

Zagađivanje vode od strane modne industrije. Izvor slike: https://www.ecowatch.com/wp-content/uploads/2021/10/1538756943-origin.jpg

Proizvodnja čvrstog otpada

Na godišnjem nivou, prosečna porodica stvara oko 30 kilograma otpada u vidu odeće i različitih stvari od tekstila. Samo mali procenat ovog otpada se reciklira, dok ostatak završava na deponijama. Većina odeće u sebi sadrži sintetička vlakna, koja kao sastavni deo poseduju plastiku, kojoj je za razgradnju u zemlji potrebno preko 200 godina. Takođe, zabrinjavajuća je činjenica da se sa svakim pranjem ovakve odeće, u vodu otpusti oko 2000 čestica mikroplastike, koje zatim dospevaju do okeana, gde se talože i ugrožavaju njegov živi svet, a tim putem ulaze i u lanac ishrane, kojeg smo mi deo.

Upotreba hemikalija

U procesu izrade, bojenja i beljenja tkanine koristi se velika količina hemikalija. Otprilike jedna tona hemikalija upotrebljava se pri izradi jedne tone tkanine. Takođe, proizvodnja hemikalija potiče i od različitih đubriva, koja se upotrebljavaju za obogaćivanje zemljišta na kojem se gaji pamuk, koji predstavlja sirovinu modne i tekstilne industrije. Ovako nastale štetne materije ispiranjem padavinama dospevaju do rečnih tokova, a zatim i do jezera, mora i okeana. Proces dospevanja različitih đubriva u vodu naziva se eutrofikacija, čija je posledica prenamnožavanje invazivnih vrsta algi, od kojih neke proizvode toksine, koji mogu biti opasni po zdravlje životinja i ljudi. 

Povećanje efekta staklene bašte

Čak 10% emisije ugljenika na globalnom nivou potiče od tekstilne i modne industrije, a izrada i transport produkata oslobađaju ogromnu količinu gasova staklene bašte. Takođe, pri izradi sintetičkih materijala poput najlona i poliestera, koristi se velika količina rezervi fosilnih goriva. Sa druge strane, procesima seče šuma, uništene su zelene površine, koje bi mogle da reše problem sa oslobađanjem velike količine gasova staklene bašte. Kao direktna posledica toga, oni ostaju zarobljeni u atmosferi duži vremenski period i doprinose globalnom zagrevanju.

Izvori:

• https://textilelearner.net/environmental-impacts-of-textile-and-fashion-industry/
• https://www.europarl.europa.eu/news/en/headlines/society/20201208STO93327/the-impact-of-textile-production-and-waste-on-the-environment-infographic
• https://www.dailymail.co.uk/news/article-10190155/The-fast-fashion-waste-mountain-Gigantic-pile-clothes-looms-desert-Chile.htm