Šumski požari: problem ogromnih razmera

Krošnje obavijene gustim dimom i spaljena trava su tužan prizor svakog leta, ali stručnjaci upozoravaju da šumski požari nisu prirodna letnja pojava  –  najveći broj je veštački izazvan. Naime, manji procenat šumskih požara je direktna posledica globalnog zagrevanja, odnosno prirodnih pojava kao što su udari groma, dok je u preko 90% slučajeva uzročnik nažalost ljudski faktor. 

Šumarstvo kategoriše šumske požare u tri vrste:

1. požari tla: gori samo sloj humusa ali ne i površinska vegetacija, vatra polako napreduje i tinja, čini najmanje štete i najlakše se gasi;
2. površinski požari: najčešći tip, gori žbunje i opalo lišće, brzo se šire;
3. požari krošnji: razvijaju se od površinskih, najčešće u sušnom periodu, gore čitava stabla i krošnje i takav požar je najopasniji i najteže se suzbija.  Takođe, vrlo često se dešava i da se dva ili tri tipa šumskih požara simultano odvijaju na istom prostoru.

Tri tipa šumskih požara: a) požar tla;  b) površinski požar; c) požar krošnji

Izvor fotografije: https://www.researchgate.net/profile/Giordano-Scarponi/publication/348353602/figure/fig1/AS:983809172443139@1611569793849/Representation-of-the-three-different-type-of-wildfire-considered-in-the-present-study.jpg

Faktori koji utiču na širenje požara

Vremenski uslovi u velikoj meri određuju podložnost određenog područja požarima. Najvažniji faktori koji utiču na pojavu požara su temperatura, vlažnost i količina padavina u toku godine. Ovi faktori utiču na brzinu i stepen isušivanja zapaljivih materijala a samim tim i na zapaljivost šume. Pojedine projekcije ukazuju da bi porast srednje godišnje temperature za samo 1 °C prouzrokovao povećanje područja zahvaćenog požarima za čak 600% u nekim tipovima šuma. Osim ovih faktora, brzina i pravac vetra takođe znatno utiču na raspirivanje požara usled većeg priliva kiseonika. 

Tokom noći, temperatura vazduha očekivano opada, dok vlažnost poraste. Vegetacija upije deo te vlažnosti, što je čini manje pogodnim „gorivom“ za požar. Iz tog razloga noć predstavlja izuzetno važan period za savladavanje požara. Međutim, novija istraživanja otkrila su značajne promene u osobinama vazduha tokom noći: temperature vazduha dramatično su porasle u donosu na pređašnje, a vazduh je i sve suvlji. Požari sada ne posustaju do kasnih sati i rasplamsavaju se još ranije ujutru nego što je to pre bio slučaj.

Požar koji ne posustaje ni noću; Oregon, 2017.

Izvor fotografije: https://www.science.org/do/10.1126/science.ada1350/full/_20220215_on_fire_ap17248859826100.jpg

Da li požari imaju isključivo štetne posledice?

Iako veštački izazvani i nekontrolisani požari predstavljaju veoma ozbiljan ekološki i ekonomski problem, ubrzavaju globalno zagrevanje i zagađuju vazduh, prirodno uzrokovani požari nisu isključivo loš događaj. Apsolutno odsustvo požara može izazvati neželjene promene rasprostranjenosti nekih vrsta biljaka, koje mogu postati invazivne, a i uvećati akumulaciju lišća i grančica na tlu što može da postane gorivo za katastrofalni požar ogromnih razmera koji je teško kontrolisati. Takođe, požari mogu da pomognu u kontroli veličine krošnji drveća što omogućava prodiranje više svetlosti do tla i samim tim i rast i razvoj žbunova i zeljastih biljaka, koje vrlo često predstavljaju jedini dom mnogim retkim i ugroženim vrstama. Štaviše, travu i žbunasto bilje koje buja nakon požara može koristiti divljač i stoka u ishrani. Kod nekih vrsta bora utvrđeno je da požari služe čak i kao katalizator pri razmnožavanju, jer se njihove šišarke otvaraju pri požaru čime se oslobađa seme koje dospeva u zemlju. Neke grabljivice gledaju na vrste koje beže od požara kao na priliku za obrok. Medvedi, rakuni i velike ptice love životinje koje pokušavaju da pobegnu od plamena. Do sada nije zabeležen slučaj požara koji je uništio cele populacije ili vrste.

Crvenokosi detlić i kornjača Gopherus polyphemus su životinje čije stanište zavisi od prirodno izazvanih šumskih požara 

Izvori fotografija: https://www.allaboutbirds.org/guide/noindex/photo/65051951-480px.jpg

https://indianapublicmedia.org/wpimages/amomentofscience/2018/01/gopher-tortoise-by-us-department-of-agriculture-via-flickr.jpg

Prevencija i zaustavljanje požara 

Borba protiv već započelog požara koji nekontrolisano bukti veoma je opasan, a i skup proces. Zbog toga je jedan od najvažnijih aspekata zaštite od šumskih požara sistem lociranja požara pre nego što se razbuktaju na većim površinama. Patrole u motornim vozilima već se uveliko zamenjuju nadzorom iz aviona, koji uočavaju prve pramenove dima, mapiraju ih i nadgledaju dalji razvoj požara. Površinski požari se lakše sputavaju, rašćišćavanjem okolnog područja od niskog rastinja i truleži na zemlji ili kopanjem brazdi radi ograničavanja prostora. Požari krošnji i stabala izuzetno su teški za gašenje, a lokalizuju se ili dopuštanjem da određena površina potpuno izgori, gašenjem velikim količinama vode, praha ili pene ili se ograničava paljenjem pojasa šume u zavetrini tako da kada šumski požar dosegne kontrolisano zapaljeni deo – ne širi se dalje.

Vatrogasni avion; Evia, Grčka

Izvor fotografije: https://assets.weforum.org/editor/responsive_large_webp_2VGvjo_86VcKktPEUA1RgZm_y1vWoPXaa69ipslCVE0.webp

Izvori:

• https://cnr.ncsu.edu/news/2020/09/wildfires-expert-answers-to-your-burning-questions/
• https://www.theverge.com/22612874/wildfires-worse-night-hot-dry-california-us-west
• https://www.c2es.org/content/wildfires-and-climate-change/
• https://www.science.org/content/article/nights-won-t-save-us-wildfires-warming-world
• https://srbijasume.rs/gazdovanje-sumama/zastita-suma/zastita-suma-od-pozara/