Šta je starije – kokoška ili jaje?

Filozofi već vekovima pokušavaju da razotkriju misteriju uzročno-posledičnih odnosa i daju odgovor na čuveno pitanje: „Šta je starije – kokoška ili jaje?“. Međutim, ono je i razlog spora mnogih biologa još od vremena Čarlsa Darvina. I danas je pitanje nastanka i diverzifikacije ptica pokriveno velom misterije, a naučnici svakodnevno pokušavaju da dovrše sklapanje slagalice o evoluciji ptica.

 

Počeci

Već 1861. godine pronađeni su prvi dokazi da su ptice nastale od dinosaurusa – u Nemačkoj su pronađeni fosili ptice koju su tada naučnici nazvali Archaeopteryx. Ovaj fosil je narednih decenija postao veoma kontroverzan. Naime, pored naznaka da se radi o ptici, poput krila i perja, fosil je imao i iznenađujuće dug rep i kandže na ekstremitetima. Naučnik Tomas Henri Haksli je tvrdio da Archaeopteryx poprilično liči na omanje dinosauruse poput Compsognathus-a, međutim ova teorija je osporena početkom dvadesetog veka. Šezdesetih godina prošlog veka, otkriveni su mnogi fosili koji su ponovo potkrepili teoriju o povezanosti ptica i dinosaurusa. Konačni dokazi pristižu devedesetih godina dvadesetog veka iz Kine, gde su pronađene mnoge vrste dinosaurusa čija je koža bila pokrivena perjem. Danas većina naučnika ne osporava evolutivnu povezanost dinosaurusa i ptica, a sličnosti su mnogobrojne, poput načina ponašanja, reprodukcije, građe skeleta i mnogih drugih. 

Archaeopteryx
Izvor :https://www.thoughtco.com/archaeopteryx-dino-bird-1093774

Pero 

Još kontroverznije je pitanje nastanka perja. Mnogi naučnici smatrali su da je upravo pero jedan od preduslova letenja i da je karakteristika isključivo klase Aves, odnosno ptica. Međutim, zahvaljujući mnogim fosilima pronađenim na prostorima Azije i Južne Amerike, ustanovljeno je da je pero, koje ima građu tipičnu za ptice, karakteristika i mnogih izumrlih dinosaurusa, te da je nastalo mnogo pre nego što su se prve ptice vinule u nebo. Pretpostavlja se da je perje dinosaurusima služilo za termoregulaciju ili da je predstavljalo sekundarnu polnu karakteristiku, poput raznobojnog perja današnjih paunova, a da se tek kasnije razvilo i kod dinosaurusa evolutivno bliskih pticama, kod kojih je imalo ulogu u letenju. 

Pero
Izvor: https://birds.fieldmuseum.org/sites/birds.fieldmuseum.org/files/styles/media_gallery_large/public/Fig.%20114_0.jpg?itok=ouN6ohVh

 

Let

Letenje, kao vid kretanja ptica, veoma je zahtevno. Pored perja, ptice karakterišu i mnoge druge anatomske adaptacije koje su preduslov letenja, prevashodno lakoća tela. Telo ptica letačica malih je dimenzija i mase, kosti su šuplje, a pluća su specijalno modifikovana u odnosu na pluća drugih kičmenjaka. Danas postoji više teorija o tome kako se letenje razvilo – da li se prvobitno radilo o obrušavanju sa grana drveća ili odizanju od podloge. Međutim, nema dileme da ptice nisu prvi kičmenjaci koji su imali ovakav način kretanja – to su bili  dinosaurusi.  





Ptice današnjice

Krajem Krede, pre oko 66 miliona godina, dogodila se peta masovna ekstinkcija, za koju se smatra da je izazvana padom asteroida na Zemljinu površinu. Ovaj događaj je doveo do nastanka mnogih klimatskih promena, kiselih kiša, požara, cunamija i zemljotresa – faktora koji su bili ključni za izumiranje dinosaurusa i mnogih vrsta ptica kasne Krede. Ovu masovnu ekstinkciju preživele su mnoge porodice Neornithes, u koju spadaju ptice kakve danas znamo. Danas klasu Aves naučnici dele na dve velike grupe – Paleognathae (neletačice) i Neognathae (letačice). Postoji oko 10 000 vrsta ptica, a filogenetski odnosi između vrsta, koje oblikuju morfoanatomska i molekularna otkrića, svakodnevno se menjaju. 

Ptice današnjice
Izvor : https://novataxa.blogspot.com/2015/10/phylogeny-of-birds.html

 

Izvori: