Reportaža sa predavanja ,,What is life “
Na festivalu Pozorište čuda, koji je ove godine organizovao Fakultet dramskih umetnosti u okviru međunarodnog projekta CURIOUS, fizičar Đanluka Latanci i glumica Maura Petoruso održali su ,,prošireno predavanje” pod imenom Šta je život.
Fotografija sa predavanja
Izvor fotografije:
Časopis Simbioza
Augmented Lecture: „Šta je život?”
Izvor fotografije:
https://fdu.bg.ac.rs/sr/fakultet/projekti-fdu/curious
Tokom trajanja Drugog svetskog rata, okružen smrću sa svih strana, čuveni fizičar Ervin Šredinger se zapitao koji to procesi omogućavaju postojanje života. Njegova serija predavanja na ovu temu inspirisala je ovaj nastup.
Ervin Šredinger
Izvor fotografije:
https://www.nobelprize.org/prizes/physics/1933/schrodinger/facts/
Šta znači život? Autori, fizičar Đanluka Latanci i glumica Maura Petoruso, nas kroz razgovor sa pokojnim dedom vode kroz sopstvene živote. Oni nam prikazuju svoja razmišljanja i odluke, kao i okolnosti koje su pratile njihovo sazrevanje.
Kompleksnost nauke je toliko fascinantna da zaintrigira naučnike iz svih oblasti
Đanluka je oduvek voleo brojeve. Iako ga je biologija zanimala, u njegovo vreme ona nije imala puno brojeva, pa mu nije bila sasvim jasna. Iz tog razloga je odlučio da se bavi fizikom. Tokom svog obrazovanja je, među fascinantnim pojavama, proučavao i ‚‚Božiju česticu”, Higsov bozon.
Ilustracija ‚‚Božije čestice”, Higsov bozon.
Izvor ilustracije:
https://cdn.mos.cms.futurecdn.net/wkF2qVLnyuwHu3YMbBMXLE-1200-80.jpg.webp
Higsov bozon, CMS čestični detektor
Izvor fotografije:
https://cds.cern.ch/record/2642472
Kako bi optimizovao izučavanje osobina ove čestice, Đanluka je počeo da koristi neuronske mreže, računarske sisteme za obradu informacija koji su inspirisani biološkim neuronskim mrežama kakve vidimo kod mozgova životinja. Gradeći modele neurona koje je trenirao da prepoznaju slike, primetio je da mreža postaje opsednuta jednom slikom koju vidi veliki broj puta — prepoznaje je u svemu.
Ti, ja i opsesija
Maura godinama nije dolazila kući za Božić, uz izgovor da nema vremena. Zapravo, kako je to filozof Kirkegor rekao, tražila je smisao u postojanju.
Ilustracija opsesije
Izvor ilustracije:
https://www.cerveauetpsycho.fr/sd/psychiatrie/obsessions-compulsions-ca-se-soigne-21803.php
Snovi?
Veštačka mreža neurona je mogla i da sanja. Nakon nasumičnog bombardovanja raznim slikama, neke slike je pamtila, a neke brisala.
Ilustracija sna
Izvor ilustracije:
https://www.psychologytoday.com/us/blog/sleepless-in-america/202009/dream-logic
Smisao je u malim stvarima
Maura je kao mala bila veoma bolešljiva. Bila je i veoma brza i kompetitivna. Kada je jednog dana, nakon loše zalečene bolesti, učestvovala na takmičenju u trčanju, završila je u bolnici. Kako je u jednoj sobi provela mnoge dane, sve više je shvatala da živeti nije isto što i postojati. Zatočena u bolničku rutinu, sprečena da živi onako kako je htela, sanjajući o slobodi van četiri zida, pronašla je život u sitnicama.
Sanjajući o slobodi van četiri zida, pronašla je život u sitnicama
Izvor fotografije:
https://www.healthline.com/health-news/young-people-make-up-biggest-group-of-newly-hospitalized-covid-19-patients
Prostor i vreme
U njima nam se odvija život. Koje su granice tih pojava?
Žana Kalman je živela najduže, 122 godine.
Svaki organizam možemo posmatrati kao skup atoma u prostoru. Fizičari i hemičari su proučavali atome u nekim organizacijama, ali te organizacije nisu onakve kakve su u organizmu. Na njega se otkrivene pravilnosti ne mogu direktno primeniti.
Od atoma do organizma
Izvor ilustracije:
https://www.nagwa.com/en/explainers/430187521519/
‚‚Koliko se možemo uvećati ili smanjiti, a da i dalje možemo da mislimo?’’, pita nas Đanluka. ‚‚Atomi su mali, zašto je to tako? Zašto smo mi, organizmi, onoliki koliki jesmo? To jest, zašto smo toliko veliki u odnosu na atom?”
Grupa atoma mora biti veoma uređena, unutar nje se moraju poštovati zakoni fizike. Uticaj na ovaj dobro organizovan sistem od strane drugih tela je u korespodenciji sa percepcijom i doživljanjem odgovarajuće misli, formirajući njen materijal.
Atomi konstantno obavljaju naizgled nasumične toplotne procese, koji još uvek onemogućavaju nalaženje opšteg zakona. Ipak, svi fizički i hemijski zakoni koji utiču na život su statistički – važe za veliki broj atoma, a sa tim brojem im se povećava tačnost.
Ilustracija atoma
Izvor ilustracije:
https://www.livescience.com/37206-atom-definition.html
U poređenju sa čim?
Ukoliko posmatramo pojave oko sebe, posmatramo ih u odnosu na sebe. Kada su Henrija I, kralja Engleske, pitali kako da vrše merenja, on je ispružio ruku i odredio da će jedinica dužine biti razdaljina od njegovog nosa do palca ispružene ruke. Danas ovu jedinicu znamo kao jard.
Crtež Henrija I
Izvor ilustacije:
https://www.geo-logaritmica.com/news/yard.html
Ukoliko u parku ugledamo statuu i pomislimo da je lepa, možemo se zapitati, zašto je ona lepa? U poređenju sa čim? Mnogi naučnici su se bavili ovom temom. I dalje nisu došli do zaključka koje je poreklo lepote u našem mozgu – nije pronađen ,,centar lepote”, određeni deo mozga koji je odgovoran za našu percepciju lepog.
Primena zlatnog preseka
Izvor fotografije:
https://estetic.rs/primena-zlatnog-preseka-u-estetskoj-medicini/
Kada je neka materija živa?
Materija je živa kada se pomera duži vremenski period. Sistem teži da bude u haosu, a život ide uz gradijent entropije. Dostizanje maksimalne entropije je smrt. Mi se ceo život borimo protiv nje, protiv apsolutne ravnoteže.
Entropija
Izvor ilustacije:
https://arthurkochmgt.com/the-entropy-less-organization/
I na kraju…
Niko ne zna zašto živimo. Sve što možemo je da proučimo kako funkcionišemo i da tom životu damo neki smisao. Jer, kako je rekao Richard P. Feynman, ,,Sve postaje zanimljivo ako ga dovoljno proučimo”. Pa i sam život.
Utisak jednog biologa
Neka od pitanja postavljenih u ovom predavanju još uvek proučavamo, dok na neka imamo odgovore.
Organizam ne možemo posmatrati kao prost skup atoma, već moramo uzeti u obzir i razne specifične interakcije koje se dešavaju izmeđe komponenti organizma. Počevši od 1990. godine, naučnici su se vratili pojmu emergencija. Ideja o emergentom svojstvu predstavlja ideju da strogo fizički sistem, sastavljen isključivo od delova materije, nakon dostizanja određenog stepena kompleksnosti strukturne organizacije, može početi da pokazuje sasvim nova svojstva, nekarakteristična za njegove delove. Da ovo svojstvo ne postoji, još bi alhemičari, u svom pokušaju da nađu eliksir života, mogli generisati život.
Emergencija
Izvor ilustracije:
https://www.jenal.org/a-new-framework-for-assessing-systemic-change/
Jedna od karakteristika žive materije jeste da se ona kreće, ali bolji kriterijum bi bio da su živa bića sačinjena od ćelija, da održavaju homeostazu, rastu i razvijaju se, imaju metabolizam, pružaju odgovor na uslove okoline, i, vremenom, evoluiraju. I neke nežive stvari mogu imati par ovih karakteristika, ali ih ne mogu imati sve.
Šta je život?
Izvor ilustracije:
https://astrobiology.nasa.gov/education/alp/alive-or-not/
Ovaj tekst istinski prikazuje filozofsku predstavu What is life?. Ideje iznešene u ovom tekstu mogu i ne moraju da oslikavaju ideje redakcije časopisa ,,Simbioza”.
Literatura:
- Lattanzi, G., Pettorruso, M. (2022). What is life?. Augmented lecture.
- Schrödinger E. (1967). What is life?: The physical aspect of the Living Cell: And Mind and matter. Cambridge University Press.
- Castro, J. (2021, February 2). How the brain responds to beauty. Scientific American. Retrieved December 1, 2022, from https://www.scientificamerican.com/article/how-the-brain-responds-to-beauty/
- Ilić, V. (n.d.). Neuronske mreže. Neuronske Mreze. Retrieved December 4, 2022, from http://solair.eunet.rs/~ilicv/neuro.html
- Carlson, E. (2021, June 14). Da li smo više od atoma? Ustani.NET. Retrieved December 4, 2022, from https://www.ustani.net/kreni/da-li-smo-vise-od-atoma
- NASA. (n.d.). NASA astrobiology. NASA. Retrieved December 4, 2022, from https://astrobiology.nasa.gov/education/alp/alive-or-not/
