Pričamo sa prof. dr Mirjanom Stajić

Kada ste počeli da se interesujete za nauku?

Na ovo pitanje mi je teško da odgovorim. Nauka me je, onako informativno, interesovala još od srednjoškolskih dana, a ozbiljno sam joj se posvetila tek kada sam počela da radim svoj diplomski rad na temu dinamike razvoja reproduktivnih struktura Diaporthe helianthi in vitro. I kao što se kaže „kada nešto silno želiš to se i desi“ meni su se sklopile kockice i profesionalni put me je doveo na naš Biološki fakultet. Osnivanje novog modula Ekologija i zaštita životne sredine na Biološkom fakultetu dalo je mogućnost da nas deset tada mladih zaljubljenika u nauku počne da korača ovim lepim, doduše ponekad i malo teškim, putem nauke i prenošenja znanja mladim generacijama.

 

Šta Vas je posebno zainteresovalo da se opredelite za bavljenje mikologijom?

Da ću upisati biologiju znala sam još od osnovne škole, ali nisam znala šta će biti uža oblast mog interesovanja. Za odabir mikologije u mom slučaju glavni „krivac“ je bila profesorka Vukojević koja mi je predavala predmet Sistematika algi, gljiva i lišajeva na prvoj godini studija i izborni predmet Mikologija na trećoj godini studija. Posebno posle desetak predavanja na kursu Mikologija i pripreme seminarskog rada na temu Mikoriza, znala sam da je mikologija oblast biologije koja je „skrojena po mojim merama“.

 

Kakva su vaša iskustva sa letnjim praksama i usavršavanjem u inostranstvu? Da li biste preporučili studentima da se bave naukom i na univerzitetima van naše zemlje?

Najlepša moguća i svakom bih preporučila da oseti, tj. prođe kroz takvo jedno iskustvo. Moja prva letnja praksa bila je još 1999. godine, samo nekoliko meseci posle bombardovanja Srbije i nekoliko meseci pre odbrane moje magistarske teze. Beše to letnja praksa o JIN CAO tehnologiji kultivacije jestivih i lekovitih gljiva na poljoprivrednom fakultetu u Fudžou, glavnom gradu Fudžijan provincije u NR Kini. Ta dva meseca su bila nešto izuzetno u mom životu. Oni nisu bili samo „odskočna daska“ za moja dalja napredovanja, reference i putovanja, već i nezaboravno iskustvo, divna poznanstva i upoznavanje sa kulturom i životom u dalekoj, interesantnoj i lepoj zemlji kojoj sam se posle toga još tri puta vraćala, a nadam se da će me život još koji put odvesti u te krajeve.

 

Doktorski rad ste radili na Univerzitetu u Haifi. Kakva ste iskustva tamo stekli i koliko se studije u Izraelu razlikuju od studija u Beogradu?

Uh, doktorske studije! Za taj period me vežu i ona najlepša osećanja, ali i oni najteži momenti u životu. Najlepša su naravno prijateljstva i to ona prava i za ceo život, kao i upoznavanje prelepe zemlje sa tako bogatom istorijom kao i običajima i verom tako drugačijim od naših. A kada rekoh „najteži momenti u životu“ mislila sam na ono kada si sam, daleko od roditelja koji su ti prethodnih 30 godina bili oslonac i podrška i daleko od svoje profesorke koja je uvek imala puno razumevanja za tebe, a pred tobom se svakodnevno nižu razne teškoće koje mi sada izgledaju smešne, a tada su mi se činile nesavladivim. Kao neko ko je prošao kroz skoro trogodišnji proces izrade doktorske disertacije u inostranstvu i neko ko iza sebe ima nekoliko sada već uspešnih i u mikološkom svetu prepoznatljivih doktoranata mogu sa pravom reći da su studenti kod nas (ili možda da budem preciznija, oni kojima sam ja mentor) maksimalno podržani od strane mentora. Mentor je uvek tu za studenta, i da pomogne pri osmišljavanju budućih istraživanja, u razradi metode i u izradi eksperimenta, i da nabavi potrebnu hemikaliju, i da obezbedi aparaturu ukoliko nije dostupna u našoj laboratoriji, i da prodiskutuje rezultate sa studentom, i da pripomogne pri pisanju i korigovanju rada. Ja kao doktorant mog divnog profesora Wassera sa time se nisam mogla pohvaliti. Profesor Wasser kao jedan od vodećih svetskih taksonoma umeo je da kaže „Vaša enzimološka i filogenetska istraživanja i to usvajanje selena me ne interesuju, ja sam dovoljno učio”, a ja sam kao stipendista morala da pišem izveštaje o postignutim rezultatima svaka tri meseca, a u junu veliki godišnji izveštaj od koga je zavisilo da li ću dobiti stipendiju za narednu školsku godinu. Ovo, molim Vas, nemojte shvatiti kao moju žalopojku, ovo je samo ilustracija razlika između studiranja „tamo daleko” i ovde kod nas. Bez obzira koliko su meni bile teške te dve i po godine ja sam mom profesoru beskrajno zahvalna pošto me je naučio da sama rešavam probleme i savladavam sve prepreke kojih je verujte mi bilo mnogo, a koje sada moji prijatelji i ja prepričavamo kao anegdote.

Postoji još jedna bitna razlika između studiranja u Izraelu i kod nas. Kod nas se disertacija brani pred komisijom od određenog broja članova, a u Izraelu se ukoričena disertacija nosi u Rektorat odakle se šalje na recenziju kod onoliko svetski poznatih i priznatih naučnika koliko je oblasti istraživanja pokriveno disertacijom i tek kada se dobiju sve pozitivne recenzije kandidat se promoviše u zvanje doktora nauka.

A ono što je isto i ovde i tamo je to da doktorant mora da objavi minimalno dva rada sa rezultatima iz disertacije u časopisima sa SCI liste da bi mogao da odbrani disertaciju odnosno pošalje je na recenziju i naravno to su sada uslovi rada. Uslovi rada, tj. opremljenost laboratorija, su sada isti i tamo i ovde.

 

Koja istraživanja iz oblasti mikologije se danas vrše u okviru Instituta za botaniku i botaničke bašte „Jevremovac“?

U našoj mikološkoj laboratoriji Instituta za botaniku i botaničkoj bašti „Jevremovac” gljive proučavamo sa više aspekata. Prvo bih htela da istaknem da na Katedri za algologiju, mikologiju i lihenologiju postoje dve veoma uspešne grupe mikologa, jedna koja se bavi mikrogljivama i druga kojoj i ja pripadam koja se bavi makrogljivama. Ja bih se ovde ograničila na ovu drugu grupu koja se podjednako bavi proučavanjem i lekovitih svojstava, tj. bioloških aktivnosti ekstrakata brojnih vrsta makromiceta, i enzimskih sistema (pre svega lignocelulolitičkih) makromiceta i mogućnosti njihove primene u proizvodnji bioetanola iz poljoprivrednih ostataka i ostataka iz šumarstva. U poslednjih nekoliko meseci planiramo početak istraživanja potencijala gljiva, tj. njihovih ligninolitičkih enzima, da učestvuju u remedijaciji zemljišta opterećenog brojnim pesticidima koji se koriste u ogromnim količinama u modernoj poljoprivredi, a koja su postojana fenolna jedinjenja sa brojnim štetnim efektima i po životnu sredinu i po zdravlje ljudi i životinja.

 

Šta očekujete da će biti fokus mikoloških istraživanja u budućnosti? Da li će se ona bazirati na proučavanju lekovitih svojstava gljiva i njihovih enzima ili pak borbi protiv zagađenja i zaštiti životne sredine?

Ne bih davala prednost ni jednoj od ovih oblasti istraživanja pošto su obe od izuzetnog značaja, a i brojne su grupe naučnika u svetu koje se bave ovim problematikama. Još uvek ima jako mnogo prostora za proučavanja sa ciljem dobijanja kompletne slike efikasne primene gljiva kako u farmaceutskoj industriji tako i u procesima remedijacije zagađenih zemljišta i voda.  

 

Pored kursa mikologije, studenti Biološkog fakulteta, o gljivama mogu slušati i na izbornim predmetima. Šta sve možemo naučiti na ovim kursevima?

Ja držim nekoliko kurseva i na osnovnim akademskim, i na master i na doktorskim studijama. Već godinama je veliko interesovanje studenata druge godine osnovnih akademskih studija za izborni predmet Jestive i lekovite gljive. Ovde se studenti upoznaju sa nutritivnim i lekovitim svojstvima gljiva, sa metodama komercijalne kultivacije brojnih visoko cenjenih vrsta gljiva, sa veoma destruktivnim patogenima u gajilištima gljiva i načinima borbe sa njima, kao i sa putem koji je neophodno preći od fundamentalnih istraživanja do dobijanja jednog komercijalnog pomoćnog lekovitog sredstva na bazi gljiva. Ali ono što bih posebno htela da istaknem je to da na ovom kursu posebnu pažnju posvećujem osposobljavanju studenata da korektno urade seminarski rad na odabranu temu, od odabira literature preko prikaza sakupljenih činjenica do profesionalnog prezentovanja istih. Smatram da će im to biti od velike pomoći za pripremanje i master rada i naučnih radova ukoliko ostanu u nauci, kao i za uspešno učešće na naučnim kongresima i konferencijama.

Pored kursa Jestive i lekovite gljive tu su još kursevi Primena gljiva u biotehnologiji, Fiziologija gljiva, Biohemija i genetika gljiva, Enzimski sistemi i biološki aktivna jedinjenja gljiva na kojima se studenti upoznaju i sa osnovnim metaboličkim procesima gljiva, ali isto tako i sa mogućnostima primene metabolita gljiva u prehrambenoj industiji, industriji papira, u proizvodnji biogoriva, u degradaciji učestalih polutanata životne sredine do manje toksičnih ili netoksičnih jedinjenja.

 

Trenutno radite na pisanju udžbenika za predmet mikologija. Koliko je to zahtevan posao i koliko truda je potrebno da bi se naučna literatura prilagodila nastavnom programu?

Kao neko ko iza sebe već ima napisan jedan udžbenik, Nutritivna svojstva i medicinski potencijal makromiceta, mogu da kažem da je pisanje udžbenika veoma zahtevan i odgovoran posao. Prvo treba pregledati, tačnije upoznati se, sa najnovijim rezultatima iz date oblasti (citologija, fiziologija, genetika, taksonomija gljiva), onda sve to svesti na nivo koji je prihvatljiv za studenta, i na kraju napisati i ilustrovati tako da mikologija, kojoj se nažalost ne pridaje dovoljno pažnje u toku srednje škole, postane razumljiva i pre svega interesantna studentima, tačnije da privuče njihovu pažnju i interesovanje.

 

Da li mislite da studenti danas imaju bolje uslove i više prilika da se bave naukom zbog dostupnosti informacija?

Naravno, i te kako imaju bolje uslove, ne samo što se tiče dostupnosti informacija već i opreme i uslova za bavljenje naukom. Ja kada sam počinjala do informacija se stizalo tako što smo zakazivali posetu Univerzitetskoj biblioteci Svetozar Marković i uz pomoć osoblja pregledali apstrakte radova na zadate ključne reči, a onda slali čuvene „kartice” (skoro sam našla nekoliko kartica i podsetila se tih dana) autorima odabranih radova sa molbom da nam pošalju iste. Iz ovog mog kratkog opisa možete da zaključite koliko je bilo potrebno da dođete do jednog rada i to ako je autor raspoložen da Vam pošalje svoj rad. Danas sa nekoliko „klikova” dođete do celog istraživačkog rada. Kada govorim o opremi i laboratorijskim uslovima tu su razlike između nekada i sada prosto za „verovali ili ne”. Kada sam se juna 2004. godine vratila iz Izraela naša laboratorija je imala termostat i analitičku vagu, a danas je ona jedna moderna laboratorija u rangu bilo koje svetske laboratorije.

 

Koji savet biste dali mladim ljudima koji žele da se bave mikologijom i srodnim biološkim disciplinama?

Uh savet!!!! Nisam Vam ja za davanje saveta. Svako treba da sluša svoje srce i da ne kalkuliše ovo ima veću, a ovo manju „prođu”, ovo je više „in”. Pre nekoliko godina, dok sam još uvek držala nastavu studentima Molekularne biologije i fiziologije, reče mi jedan student na ispitu „ja sam molekularac i nije mi mnogo bitno kako izgleda Aspergillus”. Nema popularnijih i manje popularnih oblasti u biologiji, gljive su model organizmi u mnogim molekularnim istraživanjima i treba ih dobro upoznati. Ako tome dodam njihove ogromne potencijale u brojnim biotehnološkim procesima možete sami zaključiti kakvom brzinom se razvija mikologija i koliko još pitanja čeka odgovore. Ja sam mikologiju odabrala kada je mikologa na našem fakultetu i Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ bilo malo. Bila sam prvi i mnogo godina jedini asistent moje profesorke Vukojević a danas nas samo na fakultetu ima osmoro. Danas se ja, kao što je nekada to radila moja profesorka, ponosim sa svojim „podmlatkom” koji krupnim koracima korača ka novim rezultatima, publikacijama i sve bogatijim CV-jevima i kao svaki profesor želim da budu mnogo uspešniji od mene. Ali pre svega želim da budu dobri i zadovoljni ljudi. I za kraj bih poželela mojim mladim kolegama koji još uvek imaju zvanje „student” da iskoriste svaku priliku za usavršavanje, da odu u neku svetsku laboratoriju, ali da se vrate i da nauku u Srbiji podignu na još viši nivo.

Neka vam ova 2022. godina bude pre svega zdrava i srećna, da kroz nju prošpacirate nasmejani i u društvu dobrih ljudi i da budete uspešni na svim poljima života.

Ovaj tekst posvećujem mojoj profesorki Vukojević koja nas je iznenada i kada joj nije bilo vreme napustila.