Pričamo sa dr Nikolom Unkovićem

Šta Vas je navelo da upišete Biološki fakultet, a potom nastavite master i doktorske studije na Katedri za Algologiju, mikologiju i lihenologiju?

Za moju ljubav prema biologiji u potpunosti je „kriva“ nastavnica biologije Milena Petrović iz OŠ „Popinski borci“. U eri bez interneta i lako dostupnih kompjutera, pomoću samo table i kreda u svim bojama duge, dočarala mi je lepotu i raznovrsnost organizama i procesa koje ova nauka proučava kako ni jedan udžbenik to nije mogao. Nakon završetka srednje škole želja mojih roditelja je bila da studiram farmaciju („jer tamo su pare“ kako je naglašavao otac) ili engleski jezik („da se ne mučiš mnogo“ želela je majka). Međutim meni je cilj bio zacrtan: Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu i ništa drugo. Mada su mi mnoge grane biologije tokom studija bile zanimljive, ipak se Mikologija na kraju izdvojila kao meni najzanimljivija za šta je u velikoj meri bio zaslužan Viši kurs iz mikologije koji se slušao na trećoj godini po tadašnjem programu. Tu su se izučavale brojne zanimljivosti ovih fascinantnih organizama, koje se ne mogu čuti na osnovnom kursu, i jako mi je žao što studenti danas nisu u prilici da pohađaju tu „zanimljivu mikologiju“. Da je moja odluka da upišem modul Biologija gljiva bila prava samo je potvrđeno sjajnim odnosom koji sam izgradio sa mentorkom, prof. dr Milicom Ljaljević Grbić, koja me je uvela u svet mikromiceta i otvorila oči ka jednoj, meni do tada nepoznatoj, grani primenjene mikologije, tj. izučavanju uloge mikromiceta u procesu biodeterioracije predmeta i objekata kulturne baštine. Baš iz tog razloga, nakon njenog poziva da upišem doktorske studije na modulu Eksperimentalna mikologija, odluka je bila laka. I sve ostalo je, kako kažu, istorija.

Rukovodilac ste projekta „PROTECTA“, možete li nam reći nešto više o samom projektu? Šta je cilj i kako ste došli do same ideje za projekat? Sa kojim organizacijama sarađujete i koliko traje istraživanje?

Projekat „Promising natural alternatives for the cultural heritage safeguard: a force of nature – PROTECTA“ je jedan od 59 projekata finansiranih Programom za izvrsne projekte mladih istraživača (PROMIS) Fonda za nauku Republike Srbije. Imajući u vidu da je konkurisalo 585 projekata, da je ovo jedini projekat čiji je nosilac Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu i da su svi učesnici sa fakulteta, izuzetno sam ponosan na svoj tim što smo dobili ovaj projekat. 

Primarni cilj projekta je da odredi stepen ugroženosti i oštećenja odabranih kulturnih dobara u Srbiji, izazvanih prisustvom i aktivnošću mikromiceta, i formuliše adekvatan biocid na bazi metabolita dobrih bakterija čija će primena omogućiti suzbijanje rasta destruktivnih gljiva, a posledično i dugoročno i održivo očuvanje vredne materijalne zaostavštine naše zemlje. Ideju za projekat nismo morali smišljati de novo, s obzirom na to da je u pitanju problematika kojom se bavimo dugi niz godina i na kojoj je većina članova tima doktorirala. Istraživanje traje dve godine, polako se bližimo kraju projektnog perioda, a tokom njegove realizacije smo sarađivali sa istoričarima umetnosti, kustosima i konzervatorima brojnih institucija kulture u zemlji (Republički zavod za zaštitu spomenika kultutre Beograd, Narodni muzej Beograd i Muzej nauke i tehnike Beograd), kao i kolegama iz drugih oblasti prirodnih nauka, primarno hemičarima, fitohemičarima i geolozima. Pored toga, uspostavili smo odličnu komunikaciju sa Arheološkim institutom u Beogradu i članovima tima projekta MoDeCo2000, takođe iz programa PROMIS, sa kojim smo napravili planove o budućoj saradnji i otpočeli zajednička istraživanja. 

Kako Vam se sviđa uloga rukovodioca projekta? Da li u budućnosti planirate da osnujete svoju istraživačku grupu?

Uloga rukovodioca se u prvim mesecima realizacije projekta pokazala jako izazovnom. Nikad do tada nisam imao priliku da se susretnem sa tom drugom stranom nauke tj. šta je neophodno sve uraditi da biste obezbedili timu mogućnost da se uopšte bavi istraživanjima. A spisak je zaista podugačak, od dobijanja dozvola, pokretanja tendera za nabavku opreme, popunjavanja bezbroj Excel tabela za finansijske izveštaje… Pored toga, u pitanju je pilot projekat Fonda za nauku, sa brojnim novinama koje do tada nisu bile praksa u nauci, tako da je bilo neophodno uhodavanje i sa naše strane i sa strane Fonda za nauku. Ipak, danas nakon dve godine, mogu iskreno reći da sam u ulozi rukovodioca projekta zaista uživao, da sam naučio mnogo toga za šta smatram da će mi biti od velike koristi u budućem bavljenju naukom, kao i da ću se vrlo rado ponovo prihvatiti uloge rukovodioca bilo da se radi o projektima nacionalnih programa ili programa Evropske unije. 

Što se tiče osnivanja moje istraživačke grupe, za tim nema potrebe s obzirom na to da sam već član sjajne istraživačke grupe koja je u zadnjih nekoliko godina porasla dolaskom nekoliko novih članova. Tu naravno nećemo stati i vrlo smo raspoloženi za primanje novih članova, studenata doktorskih studija koji su zainteresovani za oblasti primenjene mikologije kojom se tim bavi. 

Takođe, trenutno je aktuelan projekat „Novi biocidi — biokontrola i biomimetički sistemi u zaštiti remek-dela kulturne baštine severoistočne Evrope“. Da li ste zadovoljni kako napreduje projekat i kako izgleda saradnja sa kolegama iz inostranstva?

U pitanju je projekat bilateralne saradnje između Republike Srbije i Republike Slovenije. Istraživačka grupa kojoj pripadam neguje višegodišnju saradnju sa istraživačima sa Fakulteta za matematiku, prirodne nauke i informacione tehnologije Univerziteta Primorska, kao i sa Institutom za zaštitu spomenika kulture Slovenije, što je za sada rezultovalo realizacijom dva projekta, našim čestim boravkom u Sloveniji, ali i posetama Beogradu kolega iz Ljubljane i Kopra. Trenutni projekat je u drugoj godini realizacije, sprovedeni su svi tereni u Sloveniji i Srbiji, a rezultati koje smo za sada dobili su, da budem iskren, fenomenalni. Ono što smatram da je bitno naglasiti je da ovaj tip projekata predstavlja idealnu priliku da istraživači iz naše zemlje ostvare saradnju i prijateljstvo sa kolegama iz inostranstva, da razmene ideje i posete mesta koja možda ne bi imali priliku posetiti. Svakako je u pitanju neprocenjivo iskustvo i mi u planu imamo da ovakav vid saradnje, kroz bilateralne projekte, nastavimo i u budućnosti. 

Da li studenti osnovnih studija mogu biti uključeni u neke od ovih projekata?

Naravno, putem stručno-istraživačkih projekata. U zadnje dve godine nekoliko studenata osnovnih akademskih studija je pomagalo u izradi eksperimentalnog dela ova dva projekta. Pored toga, studenti koji upišu master akademske studije na modulu Biologija gljiva imaju priliku da kroz izradu završnih radova doprinesu realizaciji projekata. Trenutno su u izradi dva master rada, jedan sa temom vezanom za projekat PROTECTA, a drugi za bilateralni projekat sa Republikom Slovenijom.

Po Vama, koje je najzanimljivije istraživanje u kome ste učestvovali i zašto?

Bilo ih je zaista mnogo i svako mi je na svoj način zanimljivo, ali ako baš moram da izdvojim neko onda bi to bilo završno istraživanje u okviru moje doktorske distertacije. Analiziran je hemijski sastav etarskog ulja tamjana (Boswellia carterii) i smirne (Commiphora myrrha), kao i dima i čađi nastalih paljenjem ove dve smole. Testirana je in vitro njihova antimikrobna aktivnost, i konačno sproveden je tretman in situ, u naosu i egzonarteksu stare crkve Svetog Vaznesenja Gospodnjeg u Velikom Krčimiru, gde je pokazano da dim nastao paljenjem smola (analog liturgijskom obredu paljenja kandila) u izuzetnoj meri smanjuje brojnost propagula gljiva i bakterija u vazduhu, odnosno pročišćenjem značajno doprinosi poboljšanju kvaliteta vazduha. Inspiraciju za ovo istraživanje našli smo u priči o darovima koje je Isus po rođenju primio od tri mudraca: tamjanu, zlatu i smirni (Evanđelje po Mateju 2:11, Novi zavet).

Koliko je teško uskladiti obaveze koje imate u nastavi na fakultetu sa obavezama naučnika?

Po prirodi sam organizovana osoba. Trudim se da obaveze koje imam u nastavi tokom nedelje uskladim sa izvođenjem eksperimenata i pisanjem naučnih radova na način da ni jedna, a ni druga strana ne trpe. Izazovi naravno postoje, pogotovo kada se dese neplanirane situacije, međutim, tada se vodim onim: „Ništa nije teško ako se voli.“

Postoji li gljiva za koju biste rekli da Vas posebno fascinira?

Ni za jednu pojedinačnu gljivu ne bih mogao reći da mi je omiljena i da me fascinira, ali kao grupa su mi izuzetno interesantne takozvane ekstremofilne gljive, odnosno gljive koje žive u ekstremnim uslovima životne sredine. Tu posebno izdvajam mikrokolonijalne gljive koje se odlikuju morfološkim, ekološkim i fiziološkim adaptacijama koje im omogućavaju da nasele unutrašnjost ili površinu kamenog supstrata u izrazito negostoljubivim sredinama.

Pored nauke, koja su još Vaša interesovanja? Kako provodite slobodno vreme?

Interesovanja su mnogobrojna, ali je, nažalost, sve teže naći dovoljno vremena za njih. Uprkos tome, trudim se da u toku dana slobodno vreme posvetim stvarima koje me ispunjavaju. Veliki sam ljubitelj čitanja, a tu posebno izdvajam žanr epske fantastike u kome najviše uživam i koji ne sme da trpi zbog velike količine posla. Rešenje sam našao u tome da čitam u prevozu, na putu do i od fakulteta. Na taj način sam uspeo da pročitam sve knjige iz serijala Točak vremena (Robert Džordan) i Pesma leda i vatre (Džordž R. R. Martin) što nije mali poduhvat imajući u vidu broj i veličinu knjiga. Pored toga, strastveni sam gejmer, ljubitelj animea i mangi, trudim se da treniram četiri puta nedeljno u teretani, a čvrsto sam odlučio da ću ove godine naći dovoljno vremena da prekinem sa samostalnim učenjem japanskog jezika i upišem kurs. Za sada nisam uspeo, ali držim fige da ću imati više vremena u drugoj polovini godine da ispunim ovu želju.

Po čemu pamtite svoje studentske dane?

Studentske dane pamtim kao jedan od najlepših perioda u životu. Život u Studenjaku, društvo sa fakulteta, odlazak na obroke u menzu koji su umeli i satima da traju, ispijanje kafa između predavanja, učenje do kasno u noć u čitaonici, i ono večito pitanje: Da li je baš neophodno da odemo na to predavanje? Sada kada su studentima sve informacije dostupne na elektronskom indeksu često se setim oglasne table i sandučeta za prijavu ispita koji su imali svoju dušu i bili mesto okupljanja i razmene saznanja, kao i mnoštva radosti, smeha i poneke suze.

I za kraj, kakvu poruku biste poslali studentima?

Da uživaju u ovom najlepšem periodu života. Da sve što ih zanima pitaju, istraže, i nađu ono što ih ispunjava. Da daju sve od sebe i da neuspeh ne shvataju tragično. Ako daju sve od sebe, onda nema mesta kajanju. I za kraj, ako odluče da se bave naukom, da nađu sebi tim ljudi sa kojima žele pre svih poslova u laboratoriji da popiju jutarnju kafu. Taj mali ritual čini čuda za mentalno zdravlje, a iz iskustva mogu reći da najbolje ideje u nauci nastaju uz šoljicu kafe.