Pričamo sa Jovanom Bila Dubaić

Kako ste odlučili da se bavite pčelama? Da li ste uvek bili zainteresovani za pčele, ili su Vam se interesovanja menjala tokom vremena?

Insekti su me oduvek fascinirali, još od malena. Volela sam da ih sakupljam i fotografišem. Međutim, nisam se posebno zanimala za pčele. U stvari, dugo sam mislila da postoje samo medonosne pčele!

Na fakultetu sam počela da radim kao saradnik u nastavi 2008. godine, a nešto kasnije ukazala se prilika da upišem doktorske studije pod mentorstvom profesora Ćetkovića, koji se bavi opnokrilcima. Uz njega sam otkrila svet pčela i vrlo brzo ih jako zavolela.

Dakle, može se reći da sam pčelama počela da se bavim sasvim slučajno. Sada ne mogu da zamislim da radim na nekoj drugoj tematici!

 

Koji Vam je najveći uspeh u karijeri, ili na fakultetu uopšteno?

Tokom rada na fakultetu učestvovala sam na nekoliko domaćih i međunarodnih projekata, koji su bili od velikog naučnog značaja, i na to sam veoma ponosna.

Sa druge strane, veliki deo mog posla posvećen je držanju nastave i radu sa studentima, u čemu pronalazim posebno zadovoljstvo. Veoma mi je drago kada mi studenti kažu da umem jasno i jednostavno da objasnim komplikovane teme. Dok sam i sama bila student sećam se koliko me je deprimiralo kada izađem sa nekih vežbi ili predavanja potpuno zbunjena jer ništa nisam razumela. Dešavalo se da nakon toga dovodim u pitanje da li sam uopšte odabrala pravi fakultet i treba li da odustanem od studija! Kasnije sam shvatila da se mnoge moje kolege osećaju isto i da  od predavača zavisi hoće li neka tema biti strašna i odbojna ili zanimljiva i inspirativna. Zbog toga se trudim da studentima objašnjavam na razumljiv način i to smatram svojim velikim uspehom jer to i postizem. 

 

Kako ste se odlučili da otvorite nalog na Instagram-u gde pričate o pčelama i ekologiji?

Sa društvenih mreža sam se sklonila pre nekoliko godina, jer je počelo da me nervira što su se svele na slikanje selfija i nameštenih osmeha. Tek skoro sam shvatila da pored besmilenih postoje i edukativni profili i grupe, i da društvene mreže mogu biti korišćene i na drugačiji, korisniji način. Tako sam došla na ideju da otvorim profil koji bi ljudima približio svet pčela. Tokom niza godina provedenih na terenima po parkovima Beograda često sam imala priliku da razgovaram sa radoznalim građanima i odgovaram na njihova pitanja o pčelama. Zapazila sam da su ljudi u stvari željni znanja, da se pitanja ponavaljaju i da postoji dosta predrasuda i pogrešnih verovanja kada su pčele u pitanju. Upravo ovo iskustvo iskoristila sam za smišljanje sadržaja i tema o kojima pišem/govorim na mom profilu.

Smatram da svi koji se bave naukom treba da daju svoj doprinos i prenose znanja široj javnosti. Jer, čemu služi nauka ukoliko ona ostane komplikovana i nepristupačna većini ljudi?

 

Trenutno imate preko 1000 pratioca, da li ste očekivali ovakvu zainteresovanost?

Ni sama ne znam šta sam očekivala i čemu sam se nadala. Znam samo da sam imala želju da svoja iskustva i znanja prenesem i drugima, da sve fascinantne informacije koje sam saznala o pčelama budu dostupne većem broju ljudi. Svakako mi je veoma drago što je zainteresovanost velika. U principu, nije toliko teško doći do ljudi koje ove teme već zanimaju. U budućnosti volela bih da doprem i do onih koji uopšte ne razmišljaju o pčelama, niti o zaštiti životne sredine. Da pokušam i njih da pokrenem.

 

Da li Vam ljudi često pišu vezano za Vaše objave? Šta ih najčešće interesuje?

Skoro svakodnevno mi se neko od pratilaca javi komentarom ispod objave ili kroz poruke sa nekim novim pitanjem. Uvek mi je drago kada imam priliku da komuniciram sa ljudima, jer onda ovo što radim ima smisla. Ljude najviše zanima kako to da neke pčele ne prave med (i ako ne prave med, šta onda one uopšte rade!?), gde i od kojih materijala pčele prave gnezda kao i koliko različitih vrsta pčela živi u našoj zemlji (i potpuno se iznenade podatkom da u Srbiji živi preko 800 različitih vrsta pčela!). Upravo ta najčešća pitanja sam pretočila u niz objava forme “Da li ste znali da…?” i “Mitovi o pčelama”.

 

Da li možete nešto više da nam kažete o učešću građana u praćenju azijske velike pčele smolarice?

Tokom redovnih terenskih aktivnosti, 2017. godine smo, sasvim slučajno, pronašli jednog mužjaka azijske pčele smolarice u parku kod Vukovog spomenika u Beogradu. Ova azijska vrsta pčele je u Evropi prvi put zabeležena 2008. godine, pa smo donekle očekivali njeno pojavljivanje i u našoj zemlji. Od 2017. pratimo njeno širenje, a na leto 2020. godine istraživanje smo proširili na projekat građanske nauke, odnosno odlučili smo da uključimo i građane u prikupljanje podataka o ovoj vrsti pčele.

 

Kako ste došli na ideju da u projekat uključite građansku nauku?

Građanska, volonterska nauka je danas veoma popularan pristup u nauci, a označava uključivanje građana u aktivnosti nekog naučnog istraživanja. Aktivnosti u kojima građani mogu da pomognu su brojne – od prikupljanja podataka, preko njihove analize i sistematizacije. Uključivanje građana može biti veoma zahvalan pristup, posebno ukoliko se radi o prikupljanju podataka o nekom organizmu kojeg je lako uočiti i prepoznati. Upravo takva je azijska pčela smolarica – krupan, upadljiv insekt koji ne nalikuje ni jednoj drugoj vrsti pčele koja živi u našem podneblju. Kada smo planirali projektne aktivnosti početkom 2020. godine, sa nastupanjem epidemije, shvatili smo da će nam terenske aktivnosti i putovanja biti ograničena ili potpuno uskraćena. Upravo u takvim okolnostima pokazalo se u kojoj meri je građanska nauka važna i koliko doprinos koji građani mogu da daju jednom naučnom istraživanju može biti neprocenjiv. Dali smo osnovna uputstva o izgledu azijske pčele smolarice, pozvali građane da posmatraju svoje okruženje i da, ukoliko primete ovu vrstu, je fotografišu i pošalju nam svoje snimke/slike.

 

Šta generalno mislite o građanskoj nauci? Da li su ljudi zainteresovani, da li prate uputstva i da li građanska nauka ima budućnost u Srbiji?

Mislim da je građanska, volonterska nauka odličan način da se povežu nauka, priroda, građani i zaštita životne sredine. Ovaj istraživački pristup omogućava svima koji nisu profesionalni naučnici da doprinesu naučnim istraživanjima, a sa druge strane, naučnici uz pomoć građana mogu da sakupe veći broj informacija za kraće vreme. Motivacija građana da se pridruže nekom naučnom istraživanju je raznolika. Neko želi da pomogne životnoj sredini ili lokalnom problemu, da pruži lični pečat naučnom istraživanju ili jednostavno da stekne nova znanja. Moj utisak, na osnovu prošlogodišnjeg iskustva, je da su ljudi u Srbiji spremni i voljni da se uključe i pomognu. Mislim da su ljudi generalno željni akcija u okviru kojih mogu da doprinesu rešavanju nekog problema ili da nešto konkretno promene. Prva godina ovog projekta u Srbiji prošla je odlično, na obostrano zadovoljstvo i nas naučnika i građana Srbije.

 

Koliko vremena potrošite na pravljenje sadržaja za Vaš profil?

Nisam sigurna koliko tačno vremena mi ode na pravljenje sadržaja, jer sve radim u delovima, u fazama, a ne odjednom. Iako većina ljudi misli da je najteži deo osmisliti o čemu pisati, u mom slučaju to nije problem. Tema i ideja imam na pretek, one se same nameću kroz pitanja koja mi ljudi postavljaju. Takođe, kada tokom redovnog posla na fakultetu, čitajući literaturu o pčelama, naiđem na neku zanimljivu činjenicu obavezno je zapišem. Jer, ako je mene neki podatak o pčelama fascinirao – sigurno će se još nekome dopasti! I onda, kada imam slobodnog vremena, ili želim predah od redovnog posla, uzmem jednu od tih ideja i pretočim ih u kratke, informativne vizuale za Instagram. U zavisnosti od kompleksnosti i opširnosti teme treba mi od sat-dva do nekoliko sati da sve složim u Photohop-u i napišem tekst koji ide uz post. Uglavnom nije lako smisliti kako da nešto što je opširno i kompleksno pretvorim u kratak i svima jasan tekst. Pojednostaviti, a ne banalizovati temu – to je izazov! Dosta vremena mi ode na interakciju sa ljudima i odgovaranje na poruke, ali taj deo najviše volim, pa mi ne pada teško. 

 

Da li bi posavetovali i druge kolege da promovišu nauku putem socijalnih medija? Imate li neki savet od čega da počnu?

Društvene mreže odavno su postale glavno sredstvo informisanja, pogotovo mlađih generacija. Zbog toga mislim da je to pravo mesto za promovisanje bilo koje ideje ili teme do koje vam je stalo. Naučne teme pogotovo, jer nisu dovoljno zastupljene u javnosti. Ukoliko postoji nešto za šta smatrate da je vredno boriti se – kažite to ljudima, prenesite detalje na interensantan način i predložite konkretne akcije, ideje šta svako može da učini. 

 

I za kraj, da li imate neki savet za mlađe kolege?

Prvo što mi pada na pamet su saveti koje bih volela da je meni neko rekao tokom studija (a koje često i danas sebi ponavaljam):

• Iskoristite ponude međunarodne razmene studenata, danas ih je sve više. Putovanja, nova poznanstva i upoznavanje fakulteta drugih zemalja učiniće vas mnogo kompetentnijim u oblasti kojom želite da se bavite. Još važnije, postaćete tolerantniji, otvoreniji i generalno bolji ljudi, spremniji za život.
• Uspeh postignut na štetu nekog drugog nije onaj pravi uspeh koji će vas ispunjavati. Treba biti ambiciozan, ali ne po cenu ljudskosti.
• Ne morate ići putem kojim većina ide. Dobro se zapitajte da li odluke koje donosite u životu donosite u skladu sa svojim, ili sa željama okoline. Ponekad to nije lako proceniti.
• Ne žurite i ne pritiskajte sebe, vaše mentalno zdravlje je važnije od svih rokova.

Ne dozvolite da vas drugi ubede da niste dovoljno dobri, šta god da želite da postignete. Uvek imajte na umu svoje pozitivne strane i neka vam merilo bude vaš lični napredak, a ne poređenje sa napretkom nekog drugog.