Pričamo sa Jelenom Kurjak
Jelena Kurjak je koordinatorka programa karijernog informisanja i savetovanja pri Centru za razvoj karijere Univerziteta u Beogradu. U ovom intervju smo popričali sa njom o savetivanju studenata i resursima koje nudi Centar za razvoj karijere. Takođe smo popričali o karijeri biologa u 21. veku i koje veštine su neophodne za uspešnu karijeru.
Za početak, da li možete da nam kažete šta je i čemu služi Centar za razvoj karijere? Koji su najčešći razlozi zašto studenti dolaze do Vas? Na koji način zaposleni u Centru pomažu studentima?
Tokom studija vam se može desiti da se nađete u situaciji kada posumnjate da znate kuda dalje, da ste doneli pravu odluku u izboru fakulteta, smera ili partnera; osetili manjak samopuzdanja ili motivacije; kada je potrebno da odete na razgovor i predstavite sebe ili svoj projekat. U toj situaciji možete se obratiti Centru kao sigurnom mestu gde rade posvećeni ljudi koji će vas saslušati, uputiti u potrebne izvore i posavetovati. Centar za razvoj karijere i savetovanje studenata (CzRK) je mesto pod kapom Univerziteta u Beogradu gde možete dobiti podršku u vidu karijernog i psihološkog savetovanja, karijernih informacija i mogućnost da učestvujete u obukama koje se tiču prenosivih veština i veština upravljanja karijerom. Organizujemo za vas formalne posete kompanijama, neformalne susrete sa zaposlenima iz različitih oblasti rada, kao i učešće u obukama koje realizujemo u saradnji sa poslodavcima.
Kome je namenjeno savetovanje u CzRK-u?
Savetovanje u CzRK-u je namenjeno studentima i onima koji su diplomirali, a koji imaju potrebu da se konsultuju sa karijernim ili psihološkim savetnikom. Najzastupljenije teme o kojima razgovaramo su u vezi sa ličnim razvojem karijere, problemima i izazovima koji ga prate, ali i sa različitim problemima i krizama psihološke prirode. To mogu biti: problemi u učenju i organizaciji vremena, nedostatak radnih navika i samodiscipline, pad motivacije za učenje i studiranje, teškoće u prilagođavanju novim uslovima života, problemi u komunikaciji i međuljudskim odnosima, teškoće u donošenju odluka (usmeravanje daljeg školovanja, izbor zanimanja i sl.), prevelika trema, uznemirenost i strahovi, osećaj nesigurnosti i niskog samopouzdanja, depresivno raspoloženje, izloženost stresnim životnim događajima i sl.
Kako izgleda karijerno savetovanje studenata?
Karijerno savetovanje je prijatan razgovor sa karijernom savetnicom, uz poštovanje privatnosti i poverljivosti. Održava se onlajn ili uživo i traje do sat vremena. Zakazivanje savetovanja je obavezno i vrši se putem formulara ili direktno telefonom: 011/3207 469. Možemo vam pomoći da dođete do rešenja problema sa kojima se susrećete kao što su donošenje karijernih odluka, pravljenje karijernog plana, traženje prakse, posla, stipendija i ostalih prilika za usavršavanje.
Za vas koji nemate vremena ili ne želite razgovor, preporučujemo da pogledate sekciju na našem sajtu Virtuelni savetnik gde možete naći mnoštvo korisnih informacija i saveta za razvoj karijere.
Da li se saveti koje dajete razlikuju u odnosu na godinu studiranja studenata?
Saveti se mogu razlikovati u odnosu na godinu studiranja studenta na savetovanju.
Važno je podsetiti da je razvoj karijere ciklus koji se ponavlja tokom čitavog vašeg života. U zavisnosti na kojoj ste stepenici u ciklusu zastali i zapitali se šta dalje, koliko dobro poznajete sebe, da li ste osvestili svoje želje i istražili mogućnosti za napredovanje, prepoznali svoje jake strane i one koje treba osnažiti, da li ste postavili profesionalne ciljeve, godina studija bi bila samo jedna od promenjivih koje utiču na tok i teme savetovanja.
Koje programe sprovodite u Centru?
Važno nam je da naši programi budu dostupni i korisni svim studentima Univerzita u Beogradu. Poslednje dve godine su nam uskratile susrete uživo, ali nas i inspirisale da svoje programe radimo onlajn i na taj način nastavimo komunikaciju sa studentima. U koncipiranju novih programa veliku ulogu imaju rezultati evaluacija prethodnih dešavanja, tj. upitnici u kojima su studenti navodili koje teme su im bile interesantne, a koje im nedostaju. Takođe, redovna saradnja sa poslodavcima tokom koje obnavljamo svoja znanja i informacije o potrebnim zanimanjima, veštinama i znanjima na tržištu rada je neprocenjiva prilikom osmišljavanja programa i odabira saradnika u njihovoj realizaciji. To su npr. programi povezivanja sa poslovnih svetom kao što je Karijerno ćaskanje — tokom koga studenti mogu u neformalnoj atmosferi razgovarati sa profesionalcima, zaposlenima na različitim pozicijama u različitim kompanijama; Posete kompanijama — Saznajte iz prve ruke, zatim obrazovni programi od kojih bih izdvojila:
- Veštine upravljanja karijerom je kurs koji ima za cilj osposobljavanje studenata za upravljanje karijerom, njihovo pripremanje za uključivanje u tržište rada, kao i pružanje podrške u preuzimanju odgovornosti i aktivne uloge u svom budućem karijernom razvoju.
- Kadar da budem kadar program obuhvata seriju treninga mekih veština koje drže iskusni predavači iz uspešnih kompanija i drugi profesionalci iz oblasti upravljanja i razvoja kadrova.
- Zum kafica — 45-minutni susreti sa različitim profesionalcima sa kojima razgovaramo na različite teme koje se tiču ličnog i profesionalnog razvoja i predstavljanja različitih karijera. Neke od tema koje smo obradili koje su dostupne na našem YouTube kanalu su: kako da upravljamo vremenom, razvijemo kritičko mišljenje, izborimo se sa neodlučnošću, ublažimo i upravljamo stresom, unapredimo kvalitet života i efikasnost učenja i mnoge druge.
- Održive karijere — odgovorni građani 21. veka – serijal panel diskusija sa profesionalcima koji su izgradili održive karijere i karijere u održivosti tokom kojih razmenjujemo informacije o neophodnim veštinama i znanjima koje mogu pomoći da izgradite put ka odabranoj karijeri.
Tu su i programi prakse kao što je BGPRAKSA — tromesečna univerzitetska radna praksa u javnim preduzećima, Upravi grada Beograda, kulturnim ustanovama i Gradskim opštinama.
Koje su najčešće greške koje studenti pravi pri pisanju CV-a i motivacionog pisma?
Greške mogu biti brojne, izdvojiću one koje su rezultat nepažnje:
kada se konkurs pročita površno i ne istraži poslodavac detaljno kao rezultat dobijemo navođenje nerelevantih informacija i osustvo bitnih podataka, pogrešno oslovljavanje poslodavca (kada se npr. zdravstvenoj ustanovi obraćate sa Vaša kompanija je…), zatim prisustvo slovnih i gramatičkih grešaka itd.
Iskoristite pomoć u pisanju prijavnih dokumenata koju nudimo na našem sajtu. Takođe nudimo CV kliniku tj. pregled CV-a i Motivacionog pisma koju dobijate ukoliko nam pošaljete svoja dokumenata i konkurs za koji se prijavljujete na adresu office@razvojkarijere.bg.ac.rs ili dolaskom u Centar (Studentski trg 1, ulaz iz dvorišta Rektorata).
Koje su najbitnije veštine rada na današnjem tržištu za jednog biologa?
Pored znanja usvojenih tokom studija, ljubavi i interesovanja prema prirodi, biolozima je neophodna sposobnost da uoče detalje, da poseduju analitičke, logičke i veštine rešavanja problema. Kao i u svakoj drugoj oblasti rada, dobro razvijene veštine pisane i verbalne komunikacije su neophodne, rad u timu i samostalno. Tu je i dobra fizička spremnost, vešte ruke, fleksibilnost, dobro upravljanje vremenom. Navešću i one koje se već godinama podrazumevaju — znanje engleskog jezika i rad na računaru (Word, Excel). Dakle, tu je skup veština, znanja i sposobnosti na kojima treba da radite i usavršavate ih tokom čitavog života.
Da li vredi imati LinkedIn profil?
Ukoliko imate LinkedIn profil imaćete uvek dostupnu biografiju na mreži, to je i mesto gde javno predstavljate svoja postignuća i saradnju sa kolegama ili organizacijama. To mogu biti projekti koje ste radili u okviru studija ili ona postignuća koja ste ostvarili u npr. studentskoj organizaciji, tokom prakse i volontiranja. LinkedIn omogućava da vrlo lako pronađete vama zanimljivu profesionalnu mrežu i priključite joj se. Mesto susreta i diskusije sa kolegama, profesorima, naučnicima, startaperima, preduzetnicima, menadžerima ili direktorima velikih korporacija. Prilika da se zaviri u poslovni svet i istraže mogućnosti za zapošljavanje ili usavršavanje. Ukratko — vredi.
Da li imate resurse za studente prirodnih nauka? Koji su to resursi i kako se može pristupiti njima?
Naši resursi sadrže savete za studente prve godine Startujte pametno — izazovi na početku studiranja
Tu je i VODIČ ZA RAZVOJ KARIJERE TOKOM STUDIJA koji sadrži korisne savete za sticanje navika uspešnih studenata, planiranje vremena, postavljanje ličnih i akademskih ciljeva i donošenje odluka. Pored toga vodič pruža niz saveta i preporuka o aktivnostima kojima se studenti mogu priključiti shodno godini studija i svojim interesovanjima. Bilo da ste prva, druga, treća godina, ili pri samom kraju studiranja, ovde možete pronaći korisne savete za mnoga pitanja i nedoumice.
Zatim i
Nastavak studija / Studiranje u inostranstvu
Jednostavno kliknite na linkove i pažljivo pročitajte ili poslušate materijale koje smo spremili za vas!
Šta možete više da nam kažete o razvijanju istraživačke karijere u Srbiji i u Evropi?
Istaživanja i inovacije imaju vrlo važnu ulogu u ekonomskom i socijalnom razvoju Srbije i mogu doneti velike promene u zaštiti životne sredine i brige o ekološkim problemima: o globalnoj promeni klime, urušavanju ekosistema, smanjenju biodiverziteta, o iscrpljivanju prirodnih resursa, gomilanju otpada, nuklearnoj havariji, prirodnim katastrofama itd. Zato je bitno da vaše inovacije izađu iz istraživačkih laboratorija i naprave iskorak ka poslovnom svetu gde će postati korisni i primenjivi proizvodi. Postoji još jedan Centar pod kapom Univerziteta u Beogradu koji vam može pomoći da taj iskorak bude uspešan — Centar za transfer tehnologija Univerziteta u Beogradu. Ne zaboravimo i Naučno tehnološki park Beograd — idealno mesto za stvaranje multidisciplinarnih timova koji imaju potencijal da menjaju svet na bolje.
Svako koga zanima razvoj istraživačke karijere trebalo bi da poseti platformu Euraxess koja služi za oglašavanje slobodnih pozicija za istraživače u zemlji i inostranstvu i obiluje korisnim savetima i alatima za razvoj karijere.
Osim istraživačke karijere, u koje još karijerne vode može da upliva biolog?
U zavisnosti od „veštine plivanja i poznavanja voda“ biolozi se zapošljavaju u naučno-istraživačkim institutima, farmaceutskim i poljoprivrednim kompanijama, vladinim i nevladinim ekološkim agencijama i organizacijama, institutima za zaštitu životne sredine, državnim službama za upravljanje prirodnim resursima, zoološkim vrtovima i botaničkim baštama, prirodnjačkim muzejima i obrazovnim ustanovama kao što su osnovne, srednje škole i fakulteti. Mogu prenositi znanje kao nastavnici i profesori, konsultanti, biti administratori i vođe projekata, promoteri nauke, kustosi, mogu zagovarati ekološke politike… a mogu raditi i nešto potpuno van svoje struke, vođeni drugim interesovanjima i prilikama, a opet koristiti veštine koje su razvili tokom studija npr. analitičke veštine i veštine komunikacije, rada u timu i samostalno.
Da li možete da nam kažete nešto više o održivim karijerama i kako će se one dalje razvijati?
Uzimajući u obzir zaključke istraživanja u kojima održive karijere podrazumevaju „sreću, zdravlje i produktivnost“, balans između privatnog i poslovnog života je preduslov za uspešnu karijeru. Takođe, održive karijere podrazumevaju širok dijapazon zanimanja koja doprinose ekonomskom rastu, društvenoj inkluziji i zaštiti životne sredine, samim tim i ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja. Takve karijere su same po sebi održive i ne mogu nestati, jer će se potreba za tim zanimanjima povećavati, a na taj način će i budućim generacijama biti pružena prilika da se profesionalno ostvare.
Da li imate jedan specifičan savet za biologe kada je u pitanju planiranje karijere?
Dragi biolozi, planirajte svoje vreme i karijeru pažljivo. Budite hrabri. Postavljajte sebi pitanja s vremena na vreme, da li su vam se interesovanja, ciljevi i mogućnosti promenile, kakvo je stanje na tržištu rada, kakve su potrebe društva. Revidirajte planove ukoliko je potrebno. Šta je to što možete promeniti u svojoj bližoj sredini na bolje, koristeći svoja znanja i veštine? Da li su vam neke nove veštine i znanja potrebna da biste postigli željeni cilj? Testirajte sebe kroz radno iskustvo, aktivizam, volontiranje, trudite se da pomerate svoje granice. Gradite svoje veze, umrežavajte se sa kolegama i smišljajte korisne projekte zajedno. Javljajte se na konkurse (climate-kic.org), prijavljujte za obuke (ntpark.rs/parkup/), putujte (mobion.bg.ac.rs)
I ne zaboravite da stalno podsećate ljude oko sebe, kolege sa drugih fakulteta, prijatelje, rođake i daleke rođake da naš opstanak na ovoj planeti ima budućnost jedino ukoliko se budemo ponašali odgovorno prema sebi, drugima i životnoj sredini u kojoj boravimo. Pokažimo im primerom. Budimo odgovorni građani 21. veka.
