Pričamo sa dr Sonjom Vuković
Da li možete ukratko da nas upoznate sa Vašim projektom? Koji su ciljevi projekta? Kako je došlo do ideje za projekat?
Projekat ARCHAEOWILD: The Holocene History of Human-Wildlife Conflict and Coexistence: Archaeozoological, Archaeobotanical, Isotopic, Ancient DNA, Iconographic and Written Evidence from the Central Balkans, koga u okviru programa IDEJE finansira Fond za nauku Republike Srbije (br. projekta 7750265) bavi se istorijom interakcija (konflikata i suživota) ljudi i divljeg sveta (biljaka i životinja) na prostoru centralnog Balkana. Vremenski okvir koji obuhvata projekat izuzetno je dugačak i odnosi se na savremenu geološku epohu, odnosno holocen, koji je započeo pre oko 11.650 godina velikim klimatskim promenama, odnosno globalnim zagrevanjem. Veliki broj načnih studija, koje su se bavile odnosima ljudi i divljeg sveta u prošlosti na našim prostorima, poput izumiranja krupnih sisara tokom ledenog doba, uglavnom su se bavile dešavanjima u pleistocenu, odnosno geološkoj epohi koja prethodi holocenu.
Uzorkovanje kostiju
Izvor: ARCHAEOWILD
U samom holocenu, i to početkom arheološke epohe koju zovemo neolit ili mlađe kameno doba, a koji na našem području počinje pre oko 8.200 godina, pripitomljene su životinje i biljke. Samim tim većina istraživačkih radova koji su se bavili interakcijama ljudi i prirodnog okruženja, fokusirane su na domaće biljke i životinje, što je i logično, pošto ostaci domaćih vrsta na arheološkim lokalitetima dominiraju. Ja sam za potrebe svog doktorskog istraživanja analizirala životinjske kosti sa prostora rimskog amfiteatra u Viminacijumu i pokušala sam da povežem kosti divljih zveri sa životinjama koje su mogle da učestvuju u spektaklima. Tokom ovog istraživanja shvatila sam koliko su problemi interakcija između ljudi i divljeg sveta slabo zastupljeni u literaturi i koliko zapravo malo znamo o ovom fenomenu u periodima koji su usledili nakon pripitomljavanja biljaka i životinja.
Značajno je napomenuti i da je planeta Zemlja suočena sa velikim problemima, koji, osim klimatskih promena, podrazumevaju i izumiranje divljeg sveta, a rešavanje savremenih problema biodiverziteta zahteva i razumevanje duge istorije interakcija između čoveka i prirode, jer neophodno je pronaći uzroke ovih problema koji su započeli pre nekoliko hiljada godina. Sve ovo motivisalo me je da napišem predlog projekta ARCHAEOWILD čiji se ključni ciljevi odnose na rekonstrukciju prostorne i vremenske distribucije divljeg sveta u holocenu centralnog Balkana, razumevanje dinamike izumiranja krupnih sisara u holocenu, razumevanje antropogenog pritiska na divlji svet kroz proučavanje promena u obrascima ishrane i paleogenetici divljih sisara, razumevanje porekla alohtonih vrsta sisara, kao i rekonstrukciju društvenih, ekonomskih i simboličkih značenja divljih biljaka i životinja u prošlosti.
Ostaci rimskog amfiteatra u Viminacijumu
Izvor: https://www.politika.rs/thumbs//upload/Article/Image/2020_10///677z381_Viminacijum,-pogled-iz-vazduha–3.jpg
Podeljeni ste u podgrupe: arheozoologija, arheobotanika, drevna DNK i stabilni izotopi, AMS datiranje i pisani i ikonografski ostaci. Da li možete da nam opišete čime se grupe bave?
Tako je, ove podgrupe u stvari predstavljaju različite radne pakete na kojima je bazirana realizacija projekta. U okviru radnog paketa pod nazivom Arheozoologija, sakupili smo sve publikovane arheozoološke podatke o prisustvu divljih životinja sa različitih arheoloških lokaliteta u našoj zemlji i zabeležili smo ih u bazu podataka na osnovu koje ćemo rekonstruisati prostornu i vremensku distribuciju divljači. Ovaj radni paket podrazumeva i analizu životinjskih ostataka sa nekoliko arheoloških nalazišta u našoj zemlji.
Radni paket Arheobotanika sličan je pomenutom paketu, samo što se odnosi na ostatke divljih biljaka sa arheoloških lokaliteta.
U okviru paketa Drevna DNK i stabilni izotopi sakupljamo veliki broj uzoraka divljih sisara za specijalističke analize. Uglavnom smo fokusirani na uzorkovanje kostiju dve vrste – jelena i mrkog medveda, odnosno autohtonih krupnih sisara koji su lovljeni tokom čitave čovekove prošlosti na centralnom Balkanu. Ideja je da na osnovu analiza mitohondrijalne DNK iz kostiju ovih vrsta razumemo koje populacije mrkih medveda i jelena su živele na našim prostorima u prošlosti, kao i da razumemo da li je i kada je došlo do promena u njihovoj distribuciji tokom različitih epoha. Na osnovu analiza stabilnih izotopa ugljenika i azota iz kostiju ovih životinja dobićemo podatke o obrascima njihove ishrane, što je u direktnoj vezi sa plaeoekologijom ovih životinja i sa pritiskom čoveka na prirodu, odnosno na hranu koja je bila dostupna ovim sisarima, budući da potencijalne promene u ishrani tokom različitih perioda u prošlosti mogu da reflektuju promene u okruženju i čovekov uticaj na ekosistem. U okviru ovog paketa, takođe, uzorkujemo i kosti drugih divljih životinja, kao na primer leoparda iz Viminacijuma, kako bismo otkrili odakle je dovedena ova krupna zver za borbe u amfiteatru.
Radni paket AMS datovanje odnosi se na sakupljanje uzoraka kostiju divljih životinja za apsolutno, radiokarbonsko datovanje, što će nam pomoći da preciznije odredimo datum poslednjeg direktnog svedočanstva o prisustvu globalno izumrlih životinja – divljeg govečeta i evropskog divljeg magarca, ali i precizniji datum za prisustvo nekih važnih ostataka, poput već pomenutog viminacijumskog leoparda.
U okviru radnog paketa pod nazivom Pisani i ikonografski podaci sakupljamo arheološka i pisana svedočanstva o divljim biljkama i životinjama na našim prostorima, kako bismo što bolje razumeli njihov značaj u životu društava u prošlosti.
Radna atmosfera
Izvor slike: ARCHAEOWILD
Da li možete da nam predstavite Vaš tim i na čemu trenutno rade?
Tim projekta može se pohvaliti činjenicom da u njemu dominiraju mladi istraživači, među kojima ima doktoranata, kao i mladih doktora nauka na početku profesionalne karijere. Svi istraživači u timu su arheolozi koji su se tokom postdiplomskih studija fokusirali na određenu oblast istraživanja. Najveći broj članova tima bavi se arheozoologijom, odnosno disciplinom koja se bavi ljudsko-životinjskim odnosima u prošlosti kroz proučavanje ostataka životinja sa arheoloških lokaliteta. Od arheozoologa, osim mene, tu su dr Teodora Mladenović, dr Teodora Radišić, Dimitrije Marković i dr Jelena Bulatović, koja će se pridružiti timu naredne godine. Arheozoolozi trenutno, kroz uvid u različite arheozoološke zbirke, odlučuju koje kosti su pogodne za uzorkovanje za specijalističke analize, a Teodora i Dimitrije trenutno analiziraju kosti evropskog divljeg magarca sa ranoneolitskih lokaliteta u Srbiji.
U timu imamo i jednu arheobotaničarku, Amaliu Sabanov, koja se specijalizovala za analizu makrobiljnih ostataka sa arheoloških lokaliteta i koja trenutno radi na bazi podataka o ostacima divljih biljaka sa arheoloških lokaliteta.
Dr Mihailo Radinović, koji se bavi primenom kvantitativnih metoda u arheologiji, na projektu učestvuje u izboru uzoraka za radiokarbonsko datovanje i zadužen je za sprovođenje statističkih analiza u našim istraživanjima.
U timu imamo i Mirka Vranića, koji se bavi srednjovekovnom arheologijom, a na projektu trenutno sakuplja podatke o ikonografskim prikazima divljih životinja na različitim spomenicima i zajedno sa Dimitrijem ih beleži u bazu podataka. Dimitrije i Mirko redovno ažuriraju društvene mreže našim aktivnostima, ali i različitim zanimljivostima koje su u vezi sa temama kojima se bavi projekat. Veći deo članova tima angažovan je trenutno na putovanjima po Srbiji, tokom kojih sakupljamo uzorke za specijalističke analize.
Tim projekta ARCHAEOWILD
Izvor: ARCHAEOWILD
Proučavate sukobe i suživot ljudi i divljeg sveta na prostoru Balkana. Da li možete da nam ispričate šta ste do sada pronašli i kako se Vaši nalazi porede sa nalazima iz Evrope?
Različite teme koje su u vezi sa sukobom i suživotom divljeg sveta i ljudi tokom holocena veoma su slabo istražene na našim prostorima. Postoji malo studija koje su fokusirane na određene teme u određenim periodima, na primer, pitanja značaja lova i ribolova u praistoriji, ali studije velikog opsega u vezi sa temama o kojima razgovaramo, a kojima se bavi naš projekat, nisu sprovođene na Balkanu. Većina istraživanja koje sprovodimo započeta su tek sa ovim projektom, tako da je rano govoriti o rezultatima. Međutim, mogla bih da izdvojim nekoliko priča o sukobu i suživotu ljudi i divljeg sveta na našim prostorima.
Divlje goveče (Bos primigenius) globalno je izumrla vrsta sisara koja je oduvek impresionirala kako ljude koji su imali prilike da je sretnu, što znamo na osnovu brojnih prikaza na spomenicima i zapisa u istorijskim izvorima, tako i savremene naučnike, arheologe, biologe i genetičare. Istraživanje o dinamici izumiranja divljeg govečeta na našim prostorima na osnovu arheozoologije pokazalo je da je pre oko 6000 godina drastično smanjena populacija ove vrste, a dosadašnji arheozoološki nalazi u našoj zemlji pokazuju da je divlje goveče verovatno preživelo na našim prostorima do 13. veka nove ere, najverovatnije u šumama u zaleđu Đerdapske klisure. Ovi podaci slični su sa podacima o poslednjem prisustvu divljeg govečeta u zemlljama u okruženju (u Mađarskoj i Rumuniji), a inače, poznato je da je poslednja jedinka divljeg govečeta preživela u šumama u Poljskoj do početka 17. veka. U okviru našeg projekta, apsolutno ćemo datovati najmlađe primerke kostiju ove vrste, a sprovešćemo i istraživanja drevne DNK, kako bismo otkrili kojim populacijama divljih goveda su pripadale jedinke koje su živele na Balkanu.
Druga zanimljiva priča odnosi se na već pomenutu temu – zveri iz rimskog amfiteatra u Viminacijumu. Naime, na osnovu kostiju mrkih medveda, jelena, divljih svinja i leoparda, kao i povreda na kostima nekih od ovih životinja, pretpostavka je da su ove zveri učestvovale u spektaklima u Viminacijumu. Da su zveri učestvovale u predstavama, poznato je na osnovu brojnih rimskih mozaika i pisanih izvora koji se ne odnose na naše prostore, tako da su arheozoološki podaci jedina svedočanstva o zverima u rimskim igrama na Balkanu. Mi ćemo kroz proučavanje ishrane ovih životinja pokušati da utvrdimo u kojoj meri je čovek uticao na njihovu ishranu, odnosno da li su čuvane u zatočeništvu ili su odmah nakon što bi bile ulovljene uključene u predstave. Takođe, izuzetno je interesantno da se otkrije na koji način su stanovnici rimskih provincija na Balkanu uticali na ravnotežu u prirodi, budući da su izlovljavali ove zveri, što ćemo pokušati da razumemo kroz genetičke analize.
Izumrlo divlje evropsko govedo, tur (Bos primigenius)
Izvor: https://sr.wikipedia.org/wiki/Tur_(govedo)#/media/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Ur-painting.jpg
Gde ste vršili uzorkovanje do sada? Šta ste pronašli?
Do sada smo posetili različite institucije u našoj zemlji, uglavnom lokalne muzeje, arheološke parkove i zavode za zaštitu spomenika kulture, u čijim zbirkama se čuvaju životinjske kosti sa arheoloških lokaliteta. Do sada smo išli u Novi Sad, Suboticu, Šid, Valjevo, Gornji Milanovac, Kladovo, Kruševac, Valjevo, Drenovac i Viminacijum, a u narednih mesec dana imamo u planu veći broj putovanja.
Uzorkovanje muzejskih zbirki
Izvor: ARCHAEOWILD
Kako vršite uzorkovanje i kojim metodama utvrđujete starost uzorka?
Kosti uzorkujemo pomoću električne bušilice, pomoću koje isečemo manji deo kosti ili zuba – za analize je dovoljno uzeti do 2 g uzorka. Kosti nisu hronološki osetljive, odnosno nije moguće na osnovu morfologije životinjskih skeleta utvrditi kom periodu pripadaju, pošto se skeleti životinja tokom čitavog holocena nisu morfološki menjali. Međutim, u arheološkim celinama u okviru kojih se pronalaze životinjski ostaci, nalazi se na veći broj različitih arheoloških nalaza koji jesu hronološki osetljivi, tako da su nam za određivanje starosti uzorka zapravo veoma važni podaci o datovanju čitave arheološke celine u kojoj su pronađene kosti. Postoje metode apsolutnog, radiokarbonskog datovanja koje se sprovode na organskim ostacima, pa i kostima. Mi u okviru projekta planiramo da apsolutno datujemo svega desetak kostiju koje su nam važne zbog specifičnih pitanja.
Kako se vrši uzimanje DNK iz kostiju i šta možete da zaključite iz dosadašnjih rezultata?
Kada su u pitanju analize DNK, naš posao kao arheologa, odnosno bioarheologa, je da razumemo koje su mogućnosti/ograničenja ovih analiza, da definišemo istraživački problem, odaberemo odgovarajući deo skeleta za uzorkovanje, kao i da ga uzorkujemo. Sama ekstrakcija DNK, analiza, sekvencioniranje i bioinformatička analiza podataka sprovode se u specijalizovanim laboratorijama koje se bave arheogenetikom. Takve laboratorije ne postoje u našoj zemlji, tako da ćemo u saradnji sa kolegama arheogenetičarima iz inostranstva sprovesti navedena istraživanja. Budući da smo i dalje u procesu sakupljanja uzoraka, koje planiramo da pošaljemo za dva meseca, prve rezultate očekujemo da dobijemo tek za oko godinu dana. Kosti medveda i jelena najverovatnije ćemo poslati u Laboratoriju Centra za Nove Tehnologije Univerziteta u Varšavi, a nedavno smo uspostavili saradnju i sa Laboratorijom za arheogenetiku Sveučilišta u Zagrebu, u okviru koje ćemo u saradnji sa kolegama iz Hrvatske sprovesti istraživanje o paleogenetici divljeg govečeta sa Balkana. Dosadašnje analize drevne DNK iz kostiju drugih životinja, koje su sprovođene u okviru drugih projekata, ohrabruju nas da će drevna DNK iz naših uzoraka biti dovoljno očuvana.
Koji Vam je bio najzanimljiviji nalaz do sada?
Vrlo mi je teško da odgovorim na ovo pitanje, jer kada je arheologija u pitanju, sve je uvek zanimljivo. Svaki odlazak u lokalni muzej bio je izuzetno zanimljiv, otvaranje svake nove kese sa kostima je uzbudljivo, a izdvojila bih pronalaske kostiju divljeg govečeta ili evropskog divljeg magarca u zbirkama gde ih nismo očekivali. Jedan od najatraktivnijih nalaza svakako je deo skeleta leoparda iz viminacijumskog amfiteatra, koji predstavlja jedini nama poznati nalaz egzotične mačke u rimskom periodu van grada Rima.
‚‚Kada je arheologija u pitanju, sve je uvek zanimljivo”
Izvor: ARCHAEOWILD
Kakav je bio odnos ljudi prema živoj sredini nekada? Da li primećujete neke trendove vezane za interakciju ljudi sa živim svetom?
Nama zapravo tek sada predstoje istraživanja koja će odgovoriti na ova pitanja. O odnosu ljudskih zajednica u prošlosti prema okruženju vrlo malo se zna i upravo će naš projekat kroz proučavanje trendova u distribuciji različitih divljih biljaka i životinja kroz vreme i regione dati odgovore na ova pitanja. Naravno, specijalsitičke analize doprineće razumevanju ovih fenomena.
Da li možete da nam ispričate više o Laboratoriji za bioarheologiju i u kojim još projektima učestvujete?
Laboratorija za bioarheologiju osnovana je 2008. godine kao nastavno-naučna jedinica Odeljenja za arheologiju na Filozofskom fakultetu. U njoj se redovno održava praktična nastava iz arheozoologije i biofizičke antropologije za studente svih nivoa studija. Takođe, u Laboratoriji se kontinuirano odvijaju i analize ljudskih, životinjskih i biljnih ostataka sa arheoloških lokaliteta. U Laboratoriji, osim četiri nastavnika koji su zaposleni na Odeljenju za arheologiju, svoja istraživanja sprovodi i 12 istraživača u istraživačkim i naučnim zvanjima. U Laboratoriji je do sada realizovan veći broj istraživačkih projekata, a izdvojila bih prvi ERC projekat u našoj zemlji, kojim je rukovodila prof. dr Sofija Stefanović, a koji je tokom prve godine bio realizovan upravo u našoj Laboratoriji. Osim angažovanja na ARCHAEOWILD projektu, istraživači Laboratorije angažovani su i na drugim projektima Fonda za nauku.
Znamo da naše studente interesuje paleobiologija. Da li primate volontere na ovom projektu?
Do sada su nam pomagali studenti arheologije, ali i studenti biologije su više nego dobrodošli da se uključe u aktivnosti na našem projektu. Mogu nas kontaktirati putem društvenih mreža ili mejla. Na sajtu projekta: https://archaeowild.org/ mogu se dobiti osnovne informacije o projektu i članovima tima.
Da li imate savet za studente zainteresovane za bioarheologiju i paleobiologiju?
Kada je bioarheologija počela da se razvija, uglavnom su organske ostatke sa arheoloških nalazišta, pre svega ostatke životinja, proučavali biolozi, paleontolozi i veterinari. Međutim, u poslednjih par decenija, trend je da se stručnjaci sa primarnim arheološkim obrazovanjem bave bioarheologijom, budući da su istraživačka pitanja koja postavljamo iz domena arheologije. Međutim, nama je neophodna saradnja sa stručnjacima iz raznih oblasti, tako da intenzivno sarađujemo sa biolozima, veterinarima, genetičarima, hemičarima, i dr. Arheologija, a pogotovo bioarheologija ima izuzetno jak interdisciplinarni potencijal. Mi svoj projekat ne možemo da realizujemo bez saradnje sa arheogenetičarima i stručnjacima za stabilne izotope. Takođe, naš projekat ima izuzetno važan uticaj za konzervacionu biologiju jer ćemo pružiti podatke o originalnom prisustvu određenih vrsta životinja i njihovih populacija u različitim regionima naše zemlje u prošlosti, što je veoma važno za donošenje budućih odluka o uvođenju regionalno iščezlih sisara u određene regione. Takođe, ideja je da otkrivanjem uzroka izumiranja krupnih sisara u holocenu doprinesemo razumevanju savremenih problema biodiverziteta. Ukoliko su studenti biologije zainteresovani za teme kojima se bavimo, dobrodošli su u našu Laboratoriju, ukoliko su raspoloženi da uče o arheologiji.
