Pričamo sa dr Slađanom Popović
Slađana Popović je naučni saradnik na Katedri za algologiju, mikologiju i lihenologiju Instituta za botaniku i Botaničke bašte „Jevremovac“ Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U svom radu se najviše bavi ekstremofilnim cijanobakterijama i algama, a posebno je interesuju pećinska staništa i urbane sredine.
Da li ste se i kao mali interesovali za biologiju?
Oduvek sam volela prirodu i živi svet. U detinjstvu sam dosta vremena provodila u prirodi, a najviše sam uživala u šetnjama kroz šume, naročito u proleće, i u istraživanju okoline sa društvom i porodicom. U osnovnoj (a kasnije i srednjoj) školi sam imala sjajnu nastavnicu biologije koja je pored teorijskog, veliki značaj pridavala i praktičnom delu nastave. Veoma dobro se sećam trenutka kada smo prvi put dobili zadatak da uzmemo uzorak vode iz jedne bare, časova na kojima smo pravili mikroskopske preparate i posmatrali uzorke, kao i svih ostalih momenata koji su uključivali praktični rad.
Uzorkovanje algi iz vode
Izvor fotografije:
https://eu.kitsapsun.com/story/news/2020/06/05/crews-treat-kitsap-lake-toxic-algae-next-week/3158981001/
Recite nam nešto o Vašem obrazovanju pre fakulteta, koju ste školu pohađali i koji su bili vaši hobiji?
Posle osnovne škole sam imala ideju da steknem što je moguće šire obrazovanje, pa sam upisala gimnaziju „opšteg tipa” (kombinovani društveno-jezički i matematički smer). Profesori su bili odlični i veoma vešti u prenošenju znanja, a omiljeni predmeti su mi bili biologija, umetnost i latinski jezik. Od hobija izdvajam šetnje u prirodi, čitanje knjiga (astronomija, arheologija, mitologija, fantastika), muziku i slikanje.
Šta Vas je navelo na to da upišete Biološki fakultet?
U početku to nije bila jedina opcija jer sam razmišljala i o tome da upišem astronomiju ili arheologiju. Međutim, zbog ljubavi prema prirodi i živom svetu, i veoma lepih iskustava u nastavi biologije tokom osnovne i srednje škole, shvatila sam da je biologija ipak ono što je meni najbliže.
Koja su bila vaša polja interesovanja nakon upisivanja fakulteta?
Naš fakultet pokriva različite oblasti biologije i većina studenata se uglavnom zainteresuje za više oblasti tokom studija. Što se mene tiče, na svakoj godini studija sam imala po jedan omiljeni predmet, ali generalno mogu da izdvojim Sistematiku algi, gljiva i lišajeva, Citologiju i Opštu fiziologiju sa biofizikom.
Kako ste se odlučili da odaberete algologiju kao oblast istraživanja?
Algologiju sam u sklopu predmeta Sistematika algi, gljiva i lišajeva zavolela još na prvoj godini, a na takav moj odnos prema ovom predmetu najviše su uticale vežbe na kojima smo imali priliku da posmatramo različite mikroskopske preparate. Nakon prve godine nisam mnogo razmišljala o algama, sve do devetog semestra kada sam se odlučila za usmerenje čiji je fokus na hidrobiologiji. Tada mi je postalo jasno da algologija ima jako puno potencijala, što se danas potvrđuje mnogim istraživanjima koja su direktno ili indirektno vezana za ovu oblast.
Da li se sećate Vašeg prvog terena? Koji teren Vam je do sada bio najzanimljiviji?
Sećam se svih terena i svi su mi veoma dragi. Prvi teren je podrazumevao posetu IS Petnica u toku prve godine studija u organizaciji Biološkog fakulteta. Teren je trajao nekoliko dana gde smo imali prilike da kroz duge šetnje obilazimo okolinu, učimo o okruženju, prikupljamo biološki materijal, naučimo određene metode uzokovanja biološkog materijala i slušamo predavanja. Najveću pažnju mi je tada privukao jedan jedinstveni ekosistem, Petnička pećina, za koju je inače poznato da ima veliku speleološku, arheološku i paleontološku vrednost. Pored navedenog, na terenu smo kvalitetno provodili i slobodno vreme, gde izdvajam druženje uz roštilj i muziku ispred Petničke pećine.
Primer biofilma u kom dominiraju cijanobakterije, Petnička pećina
Izvor fotografije: dr Slađana Popović
Mogu da kažem da su mi svi tereni realizovani u svrhu izrade doktorske disertacije „Diverzitet aerofitskih cijanobakterija i algi u biofilmu odabranih pećina u Srbiji“ bili podjednako interesantni. Iz tog razloga mi je teško da izdvojim jedan najzanimljiviji, ali pomenuću posetu pećini Samar u selu Kopajkošare kod Svrljiga. Tu smo imali prilike da upoznamo meštanina koji je bio siguran da smo do pećine došli radi potrage za skrivenim blagom. Primetio je da nosimo opremu, da smo se uputili ka pećini i ostao jedan dobar deo dana sa nama posmatrajući uzorkovanje biofilma. Kada mu je konačno bilo jasno da od blaga nema ništa, otišao je, samo ne znam da li razočaran, ili srećan što ipak niko nema nameru da traži blago.
Ispred pećine Samar
Izvor fotografije: dr Slađana Popović
Šta sve možemo videti i naučiti na terenu?
Terenski rad nam pruža priliku da steknemo praktično iskustvo u „stvarnom svetu“ i od izuzetne važnosti je u biologiji. Na terenu učimo o okruženju, živom svetu, interakciji živog sveta sa okruženjem, određenim biološkim praktičnim metodama. Sve to postižemo prikupljanjem različitih podataka o ekosistemima i živom svetu, prikupljanjem bioloških uzoraka, merenjem ekoloških parametara, izvođenjem unapred definisanih eksperimenata, itd. Na terenu učimo i kako da se ponašamo u prirodi, a usput razvijamo i poštovanje prema životnoj sredini. Dodatno, terenski rad podstiče i lični razvoj pojedinca, olakšava proces učenja, doprinosi efikasnijem rešavanju problema i podstiče kritičko razmišljanje.
Uzimanje uzorka
Izvor fotografije:
https://d9-wret.s3.us-west-2.amazonaws.com/assets/palladium/production/s3fs-public/thumbnails/image/P5130096.JPG
Kako ste se opredelili za istraživanje cijanobakterija i algi koje žive na ekstremnim staništima?
Nakon pregledanih prvih uzoraka i mikrografija ekstremofilnih cijanobakterija i algi i nakon čitanja prvih radova na početku doktorskih studija, odmah mi je bilo jasno da je to nešto čime bih želela da se bavim. Od samog početka sam počela da radim na aerofitskim predstavnicima, tj. fototrofnim biofilmovima koji se razvijaju na različitim supstratima izloženim vazduhu, a kasnije sam imala prilike i da analiziram uzorke biofilmova koji se razvijaju na mestima isticanja termalnih voda.
Sfere Vašeg interesovanja su prvenstveno aerofitska staništa i spomenici kulture, kao i prirodna dobra sa izraženim geološkim i arheološkim obeležjima. Kako ste se upoznali sa tim oblastima, i šta Vam tu najviše privlači pažnju?
Na početku doktorskih studija na Katedri za algologiju, mikologiju i lihenologiju imala sam prilike da radim na uzorcima fototrofnih biofilmova koji potiču sa objekata kulturne baštine, zajedno sa mentorkom prof. dr Gordanom Subakov Simić i prof. dr Milicom Ljaljević Grbić. Malo je reći da mi se odmah sve dopalo, a imajući u vidu fototrofe, najviše pažnje su mi privukle cijanobakterije.
Ubrzo se javila jedna nova ideja: zašto se ova grupa mikroorganizama ne bi proučavala i u pećinskim staništima? Pećine su mi uvek privlačile pažnju, a sada je bila prilika da povežem i ta specifična staništa i fototrofe. Isplanirala sam teren, sa idejom da posetim selo Visoka koje se nalazi na teritoriji opštine Arilje, kao i okolinu. Nekoliko lokaliteta koje je trebalo posetiti je bilo definisano unapred, ali kao što to obično bude, najbolje stvari se dese neplanirano. Naime, nisam bila zadovoljna uzorcima koje sam sakupila u prvoj polovini dana, pa sam odlučila da se vratim kući i isplaniram drugi teren. Međutim, u povratku, prošli smo pored jedne usamljene kuće ispred koje je stajala jedna baka. Ne očekujući ništa, pitala sam je da li u blizini postoji neka okapina ili pećina, a ona je odmah rekla: „Naravno, Božanina pećina”. Tada smo uz njeno objašnjenje, usmeravanje i veliku pomoć, uspeli da pronađemo Božaninu pećinu, u kojoj sam uzorkovala biofilmove za koje se ispostavillo da su veoma bogati cijanobakterijama. Koliko su uzorci bili interesantni govori i činjenica da je kasnije iz jednog uzorka opisana nova vrsta cijanobakterije za nauku Nephrococcus serbicus. Tako je posetom Božaninoj pećini započela moja priča o fototrofima i hipogejskim staništima. Ova istraživanja su mi i danas u glavnom fokusu, gde pored biofilmova koji se razvijaju na ulazima pećinskih staništa proučavam i lampenfloru, odnosno zajednicu organizama koja se razvija u blizini veštačkog osvetljenja u turističkim pećinama.
Božanina pećina
Izvor fotografije: dr Slađana Popović
Dodatno, zanimaju me svi aerofitski fototrofi koji se razvijaju na različitim prirodnim i veštačkim supstratima izloženim vazduhu, odakle izdvajam one u urbanoj sredini. Pažnju mi pre svega privlače ekstremofilni mikroorganizmi, njihova raznovrsnost, način života, prilagođenosti, ali i različiti potencijali koje imaju, npr. primena u biotehnologiji. Pored toga, interesuju me i sama staništa. Speleološki objekti (naročito oni adaptirani u turističke svrhe) su posebno osetljivi na bilo kakve promene, pogotovo one izazvane antropogenim faktorima. Kao posledica njihove adaptacije za turiste i instalacije osvetljenja, dolazi do pojave lampenflore koja je izuzetno nepovoljna po pećinski supstrat, a naročito pećinski nakit. Iz tog razloga, lampenflora mi privlači posebnu pažnju, a sve u cilju potencijalne konzervacije speleoloških objekata.
Lampenflora
Izvor fotografije: dr Slađana Popović
Sa kojim problemima se najviše susrećete tokom istraživačkog rada?
Najčešće je to nemogućnost realizacije neke ideje zbog nedostatka odgovarajuće opreme ili finansija.
Gde je sledeći teren?
Prvi sledeći teren podrazumeva posetu Lazarevoj pećini (Zlot, Bor) u cilju monitoringa lampenflore. Bez obzira što Lazarevu pećinu posećujem godinama i što mi je poznat svaki delić ovog speleološkog objekta, uvek se radujem ponovnom odlasku.
Lazareva pećina
Izvor fotografije: https://daljine.rs/media/2020/07/lazareva-pecina.jpg
Da li imate neku poruku za naše čitaoce?
Potrudite se da pronađete sebe, ono što volite i ono što vam prija. Budite radoznali, istražujte i preispitujte. Usavršavajte se, učite i radite na sebi, ne samo profesionalno, već i privatno, jer vam je sve to neophodno da budete kompletni i srećni.
