Ni na javi ni u snu

Da li vam se nekadа desilo da vas u toku noći probude neočekivani koraci u sobi? Ustajete i zatičete brata koji seda na krevet i počinje da priča sa vama. Zbunjeni, pokušavate da ga vratite nazad na spavanje, i posle nekoliko minuta vam uspeva. Kada ga za doručkom pitate šta je hteo da vam kaže sinoć, on se ne seća da se išta desilo. A onda shvatate da mu to nije prvi put. 

Izvor: https://www.psypost.org/wp-content/uploads/2021/06/sleepwalking-dreaming-man-750×375.jpg

Mesečarenje, poznato još i kao somnambulizam, spada u grupu parasomnija – poremećaja spavanja koji se odlikuju abnormalnim epizodičnim dešavanjima tokom noćnog sna. Osoba koja mesečari otvara oči, ustaje iz kreveta, hoda ili priča, ali tu nije kraj neobičnom ponašanju. Može se desiti da uzme telefon i nekoga pozove, ili da počne da otvara fioke u potrazi za omiljenim parom čarapa. Nažalost, postoje i mnogo gore mogućnosti – nisu retki slučajevi u kojima dolazi do povreda, a dešavaju se i još strašniji scenariji, poput ubistava. Somnambulističke epizode najčešće se događaju tokom najdubljih faza NREM spavanja (faze ”sporih talasa”), uglavnom tokom prve trećine noći, traju od nekoliko minuta do sat vremena i javljaju se nekoliko puta mesečno. Ono što mesečarenje čini toliko zagonetnim jeste činjenica da je osoba potpuno nesvesna svojih postupaka kojih se sledećeg jutra, naravno, ni ne seća. 

Šta izaziva mesečarenje?

Uzroci mesečarenja još uvek su velika nepoznanica. Smatra se da genetika i faktori sredine u kojoj je osoba odrasla imaju važnu ulogu u razvijanju somnambulizma kod dece i njegovom održavanju kasnije tokom života. Istraživanja su pokazala da 4-12% dece mesečari, dok se taj broj kod adulata kreće između 2% i 4%. Još neki od faktora koji bi mogli da budu izazivači ovog poremećaja jesu neredovan san, stres, određene vrste lekova (poput fenotijazina, koji se koristi za lečenje šizofrenije), groznica i drugi poremećaji spavanja koji narušavaju miran san (jedan od primera je sindrom apneje u spavanju – to su prekidi disanja tokom noći, traju oko 10 sekundi i dovode do učestalog buđenja). Iako se razmatra i ta mogućnost, još uvek nije potvrđena jasna uzročno-posledična veza između somnambulizma i psihopatoloških stanja.

Dalje proučavanje somnambulizma koje bi moglo da pomogne u otkrivanju njegovih uzroka zahteva dublje analize mehanizama koji ga pokreću, i zato se treba pozabaviti neurobiologijom.

Izvor: https://www.medicalnewstoday.com/articles/what-happens-in-the-brain-when-you-sleep

Neurobiologija mesečarenja

Da bi nam omogućili hodanje, naši skeletni mišići rade punom parom i u stalnom su dosluhu sa nervnim sistemom. Jedna od njegovih komponenti jesu alfa motorni neuroni – velike nervne ćelije koje polaze iz moždanog stabla i kičmene moždine, inervišu skeletne mišiće i direktno izazivaju njihove kontrakcije, što dalje dovodi do pokreta noge ili ruke. Kada spavamo, alfa motoneuroni primaju određene signale koji smanjuju njihovu sposobnost da iniciraju kontrakciju mišića za koji su zaduženi. Zbog toga (uglavnom) ne učestvujemo aktivno u događajima koje sanjamo. Međutim, u slučaju mesečarenja, smatra se da do pokretanja tela ipak dolazi usled oštećenja ćelija određenih delova moždanog stabla i malog mozga, jer se veruje da ove strukture učestvuju u regulisanju aktivnosti motornih neurona.

Dosadašnjim istraživanjima je otkriveno da osobe koje pate od somnambulizma istovremeno pokazuju znake budnosti i dubokog sna. Naime, uočeno je da su tokom epizode mesečarenja delovi mozga različito aktivni – mali mozak i moždano stablo ostaju aktivirani, dok je veći deo kore velikog mozga u neaktivnom stanju. S obzirom na to da ovi deaktivirani delovi kore velikog mozga imaju ulogu u održavanju svesti, kontrolišu interakciju sa okolinom i učestvuju u stvaranju memorije, pretpostavka je da su iz tog razloga osobe koje mesečare dezorijentisane tokom svojih epizoda i ne uspevaju da ih upamte. 

Zatvorene oči i ispružene ruke tokom mesečarenja velika su zabluda

Izvor: https://www.thesleepjudge.com/what-is-sleepwalking/ 

Da li mesečarenje može da se izleči?

Iako postoje određeni medikamenti  za koje je kroz praksu dokazano da mogu biti korisni u slučajevima somnambulizma (jedan od njih je klonazepam, koji se primenjuje u terapijama za tretiranje epilepsije), pravi lek još uvek nije pronađen. Ipak,  postoje određeni koraci koji se mogu preduzeti kako bi se umanjili učestalost i trajanje somnambulističkih epizoda. Od mera predostrožnosti obavezno se naglašava zaključavanje ulaznih vrata i vrata od terase, zatvaranje prozora, izbegavanje spratnih kreveta. Napominje se i da osobu koja mesečari nikako ne treba vezivati za krevet, jer u tom slučaju može doći do povreda i davljenja. Osobama koje mesečare preporučuje se izbegavanje alkohola i opijata, smanjenje stresa, kao i opuštanje pred spavanje. Takođe, poštovanje satnice kada se odlazi na spavanje i kada se ustaje pokazalo se značajnim ne samo u slučajevima mesečarenja, već i u generalnom poboljšanju kvaliteta sna. 

Šta da uradim ako vidim da neko mesečari?

Iako nije nimalo prijatno naći se u ovakvoj situaciji, pre svega treba ostati smiren. Osim ako nije u opasnosti da nekome nanese povrede, osobu koja mesečari trebalo bi tihim i uverljivim glasom uputiti natrag u krevet na spavanje. Netačno je uverenje da će buđenje osobe tokom epizode somnambulizma dovesti do srčanog udara, ali se ono ipak ne preporučuje. Međutim, ako je neophodno, osobu treba probuditi tišim ili glasnijim dozivanjem, a drmanje i udaranje treba zaobići.  

Ako se ne leči na vreme, ovaj poremećaj može prerasti u veliki problem. Ukoliko poznajete nekoga ko učestalo mesečari, svakako mu predložite da potraži pomoć stručnjaka – oni će najbolje znati kako da ga posavetuju.

Kako bezbedno probuditi nekoga ko mesečari

izvor: https://www.mattressclarity.com/blog/sleepwalking/

Izvori:

• Bharadwaj, Rahul, and Suresh Kumar. “Somnambulism: Diagnosis and treatment.” Indian journal of psychiatry vol. 49,2 (2007): 123-5.
• Popat, S., Winslade, W. While You Were Sleepwalking: Science and Neurobiology of Sleep Disorders & the Enigma of Legal Responsibility of Violence During Parasomnia. Neuroethics 8 (2015):  203–14. 
• https://doi.org/10.3389/fneur.2021.680596 
• https://www.cell.com/current-biology/pdf/S0960-9822(18)31288-0.pdf