Mitovi o slepim miševima

Slepi miševi poznati i kao šišmiši, netopiri ili ljiljci su zbog nesvakidašnjeg načina života, kretanja i lova dugo izazivali zazor među ljudskom populacijom. 

Chiroptera, kako im glasi latinski naziv reda, potiče od dveju grčkih reči  χείρ = šaka + πτερόν = krilo. Čudan izgled uz skričanje prilikom letenja u sumrak vekovima je budilo čuđenje i manjak simpatije ka ovim bićima.

Napredak nauke i otkriće novih činjenica o slepim miševima, prvenstveno njihovoj fascinantnoj fiziologiji otvorili su nova vrata strahu i miskoncepcijama o ovim stidljivim sisarima. 

 Rasprostranjenost slepih miševa

 

MIT #1

SLEPI MIŠEVI SE NE OSLANJAJU NA VID 

Pretpostavka da slepi miševi, zato što su aktivni u toku noći nemaju potrebu za korišćenjem vida prilikom kretanja i lova, daleko je od istine.

Jedna porodica u okviru Megachiroptera, Pteropodidae, nije sposobna da iz larinksa ispušta zvukove koji im služe u eholokaciji. Sve što im ostaje su krupne, napred postavljene oči. A koliko dobro vide govori i činjenica da su sposobni da prepoznaju cveće i plodove kojima se hrane po mraku.

Letenje i eholokacija su energetski skupi procesi, u slučaju letenja letipasa (Pteropodidae), impozantnih veličina sa rasponom krila do 1,5m, došlo je do razvoja sposobnosti letenja nauštrb daljoj ekspertizi u eholokaciji. 

 

Pteropus mariannus, slepi miš iz porodice Pteropodidae

 

 Čak i kod pripadnika podreda Microchiroptera koji se u mnogome oslanjaju na eholokaciju, se javlja fenomen prepoznavanja lica u okviru svog jata za šta je neophodan vrstan optički aparat.

 

Craseonycteris thonglongyai, iz podreda Microchiroptera

 

 Iako koriste eholokaciju, to čine da bi pomogli svoj vid, a ne da bi ga u potpunosti zamenili. 

 

MIT #2

SLEPI MIŠEVI SU ŽARIŠTA ZARAZE I OPASNI SU PO LJUDE 

 Slepi miševi se odlikuju neverovatnim imunim sistemom. Mogu biti domaćini velikom broju virusa, između ostalog i koronavirusu. 

Naučnici su u procesu odgonetanja sposobnosti imunog odgovora ovih sisara. Jedna od hipoteza je i da se letenjem povećava potrošnja energije, te se podiže temperatura koja ima ulogu u borbi protiv virusa. Uz ovoliki promet energije, mitohondrije proizvode mnogo više slobodnih radikala, te su ove životinje razvile brojne trikove koji im omogućavaju da genom drže intaktnim iako je svakodnevno izložen superoksidnim radikalima. 

 

 

Genetičari su otkrili mutaciju koja povećava sposobnost detekcije i opravke DNK molekula. 

Ove životinjice su dugovečne, pogotovo za svoju veličinu, što dodatno ukazuje na delotvornost mehanizama koje koriste. 

Istina je da mogu biti inficirani a ne obolevati što im pomaže da rašire zarazu.

Virus besnila je takođe jedan od mogućih izazivača zoonoza koje mogu preneti na čoveka, međutim to se dešava veoma retko.

0,5% svih slepih miševa nosi besnilo. A u poslednjih 50 godina je potvrđeno samo 10 slučajeva zaraze čoveka ovim virusom od strane slepog miša. I to svaki put jer su im ljudi ugrozili stanište neopreznim kretanjem. 

 

MIT#3 

SLEPI MIŠEVI SU NESPRETNI LETAČI 

Iako letenje slepih miševa deluje nespretno, oni su efikasniji letači od ptica. Pomažući se mehanizmom potiska koji je jedinstven za ovu grupu. Istraživanje na Braun Univerzitetu je pokazalo da slepi miševi u poređenju sa drugim letećim životinjama slične veličine (kolibri, veliki moljac) troše manje kiseonika, u skladu sa tim i manje energije, iako još uvek nije sasvim poznato zašto je to tako.

 

Slepi miš u letu

 

 Opisano je da zahvaljujući elastičnoj membrani (patagijumu) između prstiju, kao i brojnim zglobovima, koji modulišu položaj krila, imaju mnogo bolju kontrolu nad održavanjem u letu, oni im i olakšavaju skretanje i zbog njih bivaju otporniji na vazdušne struje.

 

 

 

MIT#4

SLEPI MIŠEVI UJEDAJU

 Vampirske slepe miševe čine tačno 3 od preko 1200 opisanih vrsta. Od kojih samo jedna konzumira krv drugih sisara, te je potencijalno opasna po čoveka. Desmodus rotundus, koji se pretežno hrani domaćim životinjama, teži svega 33g i zapravo ne ujeda već pravi rez sekutićima, a zatim formirajući tunel uz pomoć donje usne usisava krv oslanjajući se na kapilarne sile.

 

Ožiljci nakon napada vampirskog slepog miša

 

Pljuvačka ove vrste sadrži anestetik, a kako se hrane noću dok većina sisara koji su im izvor hrane spava, plen toga nije ni svestan. U pljuvačci je prisutan i enzim dezmoteplaza, antikoagulans, koji im omogućava neometano hranjenje do sitosti. 

 

 

MIT#5

SLEPI MIŠEVI SU MALOBROJNI I NJIHOVA ULOGA JE IRELEVANTNA

Slepi miševi su drugi red po brojnosti nakon glodara, i broje više od 1200 vrsta, čineći ⅕ ukupnog broja sisara. 

Uloga koju slepi miševi svakodnevno igraju u našim životima je ogromna. 

Počevši od enzima dezmatoplaze iz njihove pljuvačke koja ima kliničku primenu u sprečavanju koagulacije kod žrtava infarkta. Još jedan nedvosmislen ekonomski doprinos predstavlja i činjenica da bi izumiranje slepih miševa sa tla Severne Amerike, istu koštalo 3,7 milijardi dolara godišnje za odbranu od insekata štetnih po useve. Budući da se više od 70% pripadnika reda Chiroptera hrani insektima, problem štetočina širom zasejanih polja rešavaju jednostavno i brzo. Brazilski slepi miševi sa slobodnim repom (Tadarida brasiliensis) su odgovorni za smaknuće  tone komaraca u toku jedne noći. 

 

Tadarida brasiliensis

 

Slepi miševi starog sveta su poznati i po oprašivanju cvetova biljaka kojima se hrane, među njima poznata vrsta Eonycteris spelaea, koja se hrani nektarom, je jedini poznati oprašivač biljke durijan. 

 

Eonycteris spelaea oprašuje durijan biljku

 

Takođe, veliki pomaci u biomimetici su napravljeni posmatrajući vrste ovog reda – leteći roboti sa uštedom energije i dronovi za špijunažu, kao i celo polje izučavanja eholokacije su samo neki od njih. 

Još jedna ispomoć farmerima ali i proizvođačima oružja, je izmet ovih životinja – gvano koji se taloži u velikim količinama, a poznat je kao odlično đubrivo, antifungicid  i sastojak za barut. 

 

 

MIT#6

SLEPI MIŠEVI SU GLODARI SA KRILIMA

Iako mogu podsećati na pripadnike ove grupe, čemu svedoči i njihov slovenski naziv, slepi miševi nisu ni izbliza srodni glodarima. 

Krhke koščice i mala veličina tela, kao i nepristupačna staništa koja su naseljavali ostavila su malo ili nimalo fosilnih dokaza koji bi mogli da nam pomognu u filogenetskoj kategorizaciji.

Kao što je već rečeno pripadaju redu Chiroptera, uvreženo je mišljenje da su srodni primatima.

Skorašnja analiza genoma svrstala ih je superred zajedno sa pangolinima i kitovima. 

Njihovi najbliži srodnik danas ostaje vrsta reda Dermoptera, Cynocephalus volans, poznata i kao leteći filipinski lemur. 

 Cynocephalus volans

 

 

 

 

Izvori:

• Streicker, Daniel G., et al. “Host phylogeny constrains cross-species emergence and establishment of rabies virus in bats.” Science 329.5992 (2010): 676-679.
• Schneeberger, Karin et al. “Inflammatory challenge increases measures of oxidative stress in a free-ranging, long-lived mammal.” The Journal of experimental biology vol. 216,Pt 24 (2013): 4514-9. doi:10.1242/jeb.090837
• Gillam, Erin H., and Gary F. McCracken. “Variability in the echolocation of Tadarida brasiliensis: effects of geography and local acoustic environment.” Animal Behaviour 74.2 (2007): 277-286.
• Voigt-Heucke, Silke L., Michael Taborsky, and Dina KN Dechmann. “A dual function of echolocation: bats use echolocation calls to identify familiar and unfamiliar individuals.” Animal Behaviour 80.1 (2010): 59-67.
• Simmons, Nancy B., and Thomas H. Quinn. “Evolution of the digital tendon locking mechanism in bats and dermopterans: a phylogenetic perspective.” Journal of Mammalian Evolution 2.4 (1994): 231-254.
• Adkins, Ronald M., and Rodney L. Honeycutt. “Molecular phylogeny of the superorder Archonta.” Proceedings of the National Academy of Sciences 88.22 (1991): 10317-10321.
• Boyles, Justin G., et al. “Economic importance of bats in agriculture.” Science 332.6025 (2011): 41-42.
• Kalda, Oliver, Rauno Kalda, and Jaan Liira. “Multi-scale ecology of insectivorous bats in agricultural landscapes.” Agriculture, Ecosystems & Environment 199 (2015): 105-113.
• Fenton, M. Brock. “Science and the conservation of bats.” Journal of mammalogy 78.1 (1997): 1-14.
• Munshi-South, Jason, and Gerald S. Wilkinson. “Bats and birds: exceptional longevity despite high metabolic rates.” Ageing research reviews 9.1 (2010): 12-19.
• Harris, B. J., and H. G. Baker. “Pollination of flowers by bats.” Nigerian Field 24.4 (1959): 151-9.