Master modul – Neurobiologija

Veliko mi je zadovoljstvo da mogu na ovaj način da predstavim naš master Neurobiologije, kojim zajedno samnom korukovodi docent Sanja Dacić. Ovaj master pripada studijskom programu Molekularna biologija i fiziologija. To naravno nije prepreka za studente svih studijskih programa Biološkog fakulteta da ga upišu. Sticajem okolnosti mi smo jedini master Neurobiologije u Srbiji, tako da je interesovanje za naš modul iz godine u godinu sve veće. Osim studenata našeg fakulteta (sa svih studijskih programa) imamo studente sa Medicinskog fakulteta, diplomirane biohemičare i gotovo redovno studente sa Univerziteta u Novom Sadu. S obzirom na činjenicu da je konkurencija velika, na naše veliko zadovoljstvo, upisuju se odlični studenti. Diferencijalni ispit koji se polaže po potrebi je Neurobiologija, koji drži koleginica Sanja Dacić.

 

Kakva predznanja i veštine mora da ima student koji je idealan kandidat za vaš master?  

Master Neurobiologije bi trebalo da izaberu studenti koji zaista vole da zarone u misterije funkcionisanja mozga, kako u njegova fiziološka, tako i u patofiziološka stanja. Ulazna barijera upisa na nas master je uspeh studenata ostvaren na osnovnim studijama, ali ono što čini uspešnog mladog master studenta Neurobiologije su radoznalosti i marljivost, i pre svega dobro upravljanje svojim vremenom i obavezama. Neurobiologija je divna nauka i čovek se lako zaljubi u nju, ali studenti moraju da shvate da ekperimentalni rad ne podrazumeva uvek uspeh, već da za ozbiljno bavljenje eksperimentalnom neurobiologijom moraju da razvijaju osobine upornosti i istrajnosti. Takodje, naučni rezultati su rezultat rada celog tima, katkada i više timova, tako da su neophodne osobine zajedništva i timskog rada.

 

Kakve su svakodnevne aktivnosti Vašeg master studenta?

Master Neurobiologije traje godinu dana i koncipiran je tako da se studenti u prvom semestu bave nastavom – predmetima, vežbama, rotacijama, a u drugom semestru eksperimentalnom izradom svog master rada (koji može da traje 3-6 meseci). Zato je neophodno da se sve obaveze dobro planiraju i obavljaju na vreme.

 

Koliko je često da se izrada rada oduži usled tehničkih i drugih problema?

Najveći broj studenata (90 %) brani svoj master zaključno sa 30. septembrom tekuće školske godine.

 

Da li je student uključen u izvođene nastave na osnovnim studijama?

Nije predviđeno da studenti mastera učestvuju u realizaciji nastave na osnovnim studijama.

 

Koliko ste posvećeni svakom studentu kao mentor?

Ograničavajući broj studenata (6-10) koji upisuju master Neurobiologije se odnosi na činjenicu da svakom upisanom studentu obezbeđujemo laboratoriju u kojoj će raditi svoj master rad, kao i mentora koji će se neposredno baviti uvođenjem studenta u laboratorijsko okruženje, savladavanje metoda i tehnika od interesa za uspešno realizovanje eksperimentalnog master rada.

Postoje studenti koji već pri upisu imaju obezbeđenju laboratoriju u kojoj će raditi master rad ili imaju jasnu predstavu šta ih interesuje u okviru neurobiologije, ali i studenti koji su potpuno neopredeljeni. Zato oragnizujemo sastanke kojima prisustvuju svi studenti i svi potencijalni mentori, uz međusobno predstavljanje, tako da vršimo raspored studenata po laboratorijama na obostrano zadovoljstvo i studenata i mentora.

Prednost ovakvog pristupa je da lično poznajemo sve naše studente, individualno pratimo njihov napredak, maksimalno im se posvećujemo i gotovo po pravilu ostajemo u kontaktu sa njima i nakon završenog mastera.

 

Da li postoji mogućnost saradnje sa drugim institucijama?

Imamo saradnju sa svim institucijama i laboratorijama koje se bave neurobiologijom u Beogradu. To su osim više grupa na Biološkom fakultetu, više grupa u Institutu za biološka istraživanja Siniša Stanković – IBISS, više grupa u Vinči, Institut za medicinska istraživanja VMA, Institut za medicinsku fiziologiju i Institut za farmakologiju Medicinskog fakulteta, INEP, Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, Institut za fiziku, Fakultet za fizičku hemiju, itd. Takođe, treba shvatiti da je neurobiologija multidisciplinarna nauka, tako da imamo saradnju i sa institucijama i laboratorijama koje se ne bave nužno neurobiologijom, ali saradnju ostvarujemo primenom nekih njihovih metoda i tehnika (npr. tehnike napredne mikroskopije, EPR itd.).

 

Da li postoji saradnja sa inostranim institucijama kao i mogućnost izrade master rada u nekoj od tih institucija?

Neke od pobrojanih laboratorija imaju ostvarenu međunarodnu saradnju. Naš Centar za lasersku mikroskopiju – CLM Biološkog fakulteta ima dugogodišnju tradiciju međunarodnih projekata i saradnje. Generalno, dosadašnja praksa na masteru Neurobiologije nije da šaljemo studente u inostrane laboratorije. Međutim, imali smo samo jedan slučaj da je student Nikola Holodkov sam našao laboratoriju u Institutu za istraživanje mozga u Trstu, Italija, gde je uradio eksperimentalni deo svog master rada, nakon odslušanog prvog semestra kod nas. On je položio sve ispite i odbranio svoj master rad na našem fakultetu.

 

Da li će se dobijeni rezultati publikovati?

Eksperimentalni master rad je najčešće deo naučne problematike jedne laboratorije i njihovog naučnog projekta. Zadatak eksperimetalnog master rada je da student savlada neku metodu i tehniku koja se primenjuje u neurobiologiji, ali vrlo često master radovi postaju i deo publikacije. Ova referenca je primer publikacije koja je rezultat četiri master rada i saradnje između naših institucija.

Selakovic V, Arsenijevic Lj, Jovanovic M, Sivcev S, Jovanovic N, Leontijevic M, Stojanovic M, Radenkovic M, Andjus P, Radenovic L. (2019) Functional and pharmacological analysis of agmatine administration in different cerebral ischemia animal models. Brain Res Bull, 146:201-212.

 

Šta će studenti dobiti nakon završenog master programa? Koje tehnike će savladati?

Kada govorimo o metoda i tehnikama koje će student savladati to zavisi od toga u kojoj laboratoriji će raditi svoj master rad. To su na primer tehnike rada u sterilnim uslovima i sve prateće in vitro metode, kao što su imunocitohemijska bojenja, ELISA, MTT test, na primarnim ćelijskim kulturama ili ćelijskkim linijama. U in vivo eksperimentima, studenti će naučiti kako da rade sa eksperimentalnim životinjama, genotipizaciju, primenu testova ponašanja, disekciju mozga i njegovih regiona, pravljenje histoloških preparata mozga, imunohistohemisko bojenje, fluorescentno ili konfokalno mikroskopiranje, Western blotting, itd. Sve pobrojane metode i tehnike spadaju u osnovne, nasuprot nešto kompleksnijim tehnikama kao što je elektofiziologija, za čije savladavanje je neophodno prethodno laboratorijsko iskustvo, vreme savladavanja i činjenica da svaki eksperiment ne vodi nužno željenom rezultatu. Sa ovim kompleksnijim metodama se studenti upoznavaju kroz predmet Metode u neuronaukama na masteru.

 

Ko je Vaš najuspešniji master student? Po čemu merite uspeh studenata? Kako biste okarakterisali uspešnog studenta nakon master akademskih studija? 

Na pitanje koga smatram najuspešnijim master studentom i kako uopšte merim uspeh pojedinačnih master studenata je teško odgovoriti, Svaki student je individua za sebe i postoji mnogo parametara kojima opisujemo uspeh. To su na primer efikasnost i kvalitet studiranja (što predstavlja prvi deo mastera), zatim manuelna spretnost u laboratorijskom radu, socijalna inteligencija, motivisanost, karakterne osobine. Takodje, ne bih pravila razliku između studenata koji upisuju doktorske studije na našem fakultetu, koji postaju članovi nacionalnih projekata finansiranih od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ili Fonda za nauku, i studenata koji se odlučuju da upišu doktorske studije u inostranstvu. U oba slučaja to je veliki uspeh. Oba puta su zahtevna, svaki na svoj način, i u oba slušaja mora da postoji i mali faktor sreće.

 

Gde studenti uglavnom nastave svoju karijeru nakon Vašeg mastera? 

Velika većina naših master studenata se upravo odlučuje za nastavak obrazovanja i usavršavanja kroz upisivanje doktorskih studija. Trend odlazaka u inostranstvo se malo zaustavio u poslednjih par generacija.

 

Koje su dosadašnje teme master radova na vašem modulu?

Okvirne teme istraživanja na masteru Neurobiologije su:

– biohemijska organizacija CNSa
– neuroimunologija
– molekularno i bihejvioralno izučavanje plastičnosti CNSa
– neurodegenerativne bolesti CNSa
– kancer i genska terapija moždanih tumora
– biohemijske i molekularne osnove povrede i oporavka mozga
– terapeutski i farmaceutski pristupi u lečenju poremećaja CNSa
– izučavanje neurobiologije spavanja i disanja
– analiza elektrofizioloških signala
– morfo-funkcionalne karakteristike mozga
– ponašanje životinja
– neuroaktivne supstance
– efekti magnetnih polja na CNS
– animalni modeli neurodegenerativnih bolesti

Primeri nekih master radova su:

Prostorna i vremenska ekspresija holesterol 24-hidroksilaze u kičmenoj moždini tokom eksperimentalnog autoimunskog encefalomijelitisa – IBISS

Efekat ribavirina na neurogenezu i neuroplastičnost nakon povrede mozga adultnih pacova – IBISS

Efekat prehranjivanja D-galaktozom na sposobnost učenja i pamćenja i ekspresiju vezikularnog glutamatnog transportera 1 u hipokampusu pacova – Vinča

Molekularna identifikacija produkata gena ciljnih za protein TDP-43 u ALS modelu drozofile – Italija

Primena EPR spektroskopije u određivanju biomarkera za ALS – EPR lab, Fakultet za fizičku hemiju

Farmakološka analiza dejstva agmatina na izolovanoj karotidnoj arteriji – Institut za farmakologiju, Medicinski fakultet

Uloga alopregnanolona na anksioznost, bolnu osetljivost i konvulzivni prag ženki pacova – Institut za medicinsku fiziologiju, Medicinski fakultet

 

Zašto bi studenti trebalo da odaberu vaš master program?

Nadam se da sam pomogla i uspela da vam odškrinem vrata jednog zaista fascinatnog sveta, gde caruje njegovo visočanstvo mozak, a koji ćete moći bolje da upoznate ako upišete master Neurobiologije.

 

 

prof dr Lidija Radenović

u ime Katedre za opštu fiziologiju i biofiziku