Mali rečnik pojmova za brucoše

October 1, 2023October 1, 2023 Selena Senić apsolvent, brucoši, elektronski indeks, espb, info, informacije, ispiti, kolokvijum, kredit, molba, poeni, samofinansiranje, semestar, stipendija, studenti, studentska kartica

Svesni smo da je svaki početak novi izazov i zato smo odlučili da damo sve od sebe da ti pomognemo. Ispred tebe se nalazi mali rečnik pojmova sa kojima ćeš se susresti tokom studiranja. Istina je da smo se svi osećali zbunjeno prvih dana studija, jer se uvodi toliko novih termina za koje do tada nismo čuli. Naša ideja je da ti olakšamo prve dane studija i da, umesto „guglanja” značenja raznih pojmova, možeš da se usredsrediš na sticanje novih prijatelja i znanja.

Apsolvent

Pojam koji vam se trenutno čini nedostižno, a doći će i pre nego što možete da zamislite. Apsolvent je student koji je upisao i overio sve semestre, odslušao nastavu, ali još nije diplomirao, odnosno položio sve ispite.

Bolonjska deklaracija

Glavna ideja navedena Bolonjskom deklaracijom je spajanje studenata svih evropskih zemalja, kako bi se uklonile granice među državama, i kako bi studenti negovali ideje zajedništva, kolektivnog duha i solidarnosti. Uvedeni su ESPB krediti radi priznavanja bodova, koje je student stekao na svom fakultetu, i na univerzitetima inostranstvu. Jedan od glavnih ciljeva Bolonje je mobilnost. Ukoliko student želi da deo diplomskih ili postdiplomske studije radi na nekom univerziteta van države u kojoj studira, zahvaljujući Bolonji, može, jer će mu biti priznati prethodno stečeni ESPB poeni.

Države koje su potpisale Bolonjsku deklaraciju

Izvor slike: https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Bolonga_zone.png

Brucoš

Prvo da razjasnimo šta podrazumeva ovaj termin i do kad nosiš ovu „titulu”. Brucoš je student koji je upisao prvu godinu studija i do kraja prve godine on nosi ovo zvanje. Zanimljivo je da je termin brucoš nastao od latinske reči brutus, što znači težak, glup.

Budžet

Famozni budžet, poznatiji još kao jedna od najvećih briga studenata. Student koji ostvari pravo na budžetske studije, finansira se iz budžeta Republike Srbije. A kako ostvariti budžet? Student je ostvario uslov za budžet, ako ima 48 ESPB. Na određenim fakultetima se pravi rang lista sa odgovarajućim brojem budžetskih mesta i može da se desi da je potreban nešto veći broj ESPB.

Elektronski indeks

Kao i većina stvari u današnje vreme i indeks je doživeo svoju digitalizaciju. Ovaj vid platforme ti omogućava da pratiš obaveštenja u vezi predavanja, prijavljuješ ispite, pišeš molbe i sve to, bez odlaska na fakultet!

ESPB

Sigurno si se zapitao/la šta su ti čuveni ESPB i zašto su toliko bitni? ESPB (Evropski Sistem Prenosa Bodova ili na engelskom European Credit Transfer System) predstavlja sistem vrednovanja vremena koje je uloženo u neki predmet (predavanja, vežbe, seminarski rad, domaći…). Tako, što je više vremena potrebno za pripremanje određenog predmeta, on će i nositi više ESPB poena. Jedna studijska godina nosi 60 ESPB, a u zavisnosti od toga koliko godina studije traju, ukupan broj ESPB može biti 240 ESPB za četvorogodišnje studije ili 360 ESPB za šestogodišnje studije.

Kolokvijum

Kolokvijum predstavlja jedan vid sticanja predispitnih poena. On je u vidu testa i može postojati uslov za prolazak. Ukoliko postoji, najčešće iznosi 50% od ukupnog broja bodova, odnosno, ako test na primer nosi 20 poena, uslov za prolazak je 10 poena. Student koji nije ostvario taj uslov, nije ni položio kolokvijum. Određeni fakulteti poseduju i popravne kolokvijume, koji omogućavaju studentima koji su pali kolokvijum da ga ponovo odrade.

Molba

U elektronskom indeksu postoji odeljak za molbe u kom student unosi svrhu molbe (na primer: priznavanje ispita) i organ fakulteta kom šalje molbu (dekan, prodekan za nastavu, prodekan za finansije, student prodekan…). Molbe pišu studenti u svrhu finansijske olakšice za plaćanje školarine, naknadnog poništavanja ispita, priznavanja ispita, prebacivanja na drugi fakultet…

Predispitni poeni

Većina fakulteta ima uslov za izlazak na ispit. On predstavlja broj predispitnih poena koji je je neophodno steći da bi student mogao da izađe na ispit. Njihova uloga je da vrednuju rad studenata u toku semestra. Zavisno od predmeta, predispitni poeni se stiču prisustvom na predavanjima, preko kolokvijuma, overe vežbi, seminarskih radova… Najčešće taj broj poena iznosi 50% ukupnog broja predispitnih poena. Ovo često zna da bude individualno u zavisnosti od predmeta, ali će svaki profesor na početku semestra reći koja su pravila rada i sticanja bodova na njihovom predmetu.

Prijava ispita

Uvođenjem elektronskog indeksa znatno je olakšana prijava ispita. Sada samo uz nekoliko klikova moguće je prijaviti ispit. Naime, u elektronskom indeksu postoji odeljak koji se zove „Prijava ispita”. Klikom na njega pojavljuje se lista predmeta koje student može da prijavi. Potrebno je da student samo označi koje predmete želi da polaže u tom roku i samim tim izvršio je prijavu ispita. Studenti koji prijavljuju isti predmet po četvrti, peti, šesti put, kao i samofinansirajući studenti, treba da, pored toga, uplate i novčanu naknadu za prijavu ispita, koju je fakultet unapred odredio.

Samofinansiranje

Student koji nije ostvario uslov za budžet je samofinansirajući student. Za samofinansiranje je potrebno ostvariti minimum 37 ESPB, u suprotnom student ponovo upisuje istu godinu na samofinansiranju (obnavlja godinu). Pored školarine student plaća i prijavu ispita. Cena doma i menze je nešto veća za samofinansirajuće studente. Pod određenim uslovima (hronična bolest, teško finansijsko stanje, osetljive društvene grupe) studentu se može dati olakšica u vidu umanjenja školarine koje može da iznosi i do skoro 100%.

Semestar

Kao što su u osnovnoj i srednjoj školi postojala polugodišta, tako i na fakultetu postoji semestar. On predstavlja polovinu jedne godine studija.

Studentska kartica

Osim što je neophodna za korišćenje studentskog doma i menze (uplaćivanje mesečne stanarine i ostalih domskih usluga, kao i obroka za menzu), uz nju ide još pregršt pogodnosti u vidu popusta na autobuske i vozne karte, na karte za muzeje i predstave, kao i popusta u buticima, u kafićima i restoranima, na skijalištima i slično.

Internacionalna studentska kartica (ISIC Card)

Izvor slike: https://en.ehu.lt/faq/isic-card/

Stipendija

Predstavlja finansijsku podršku, a ujedno i nagradu najboljim studentima. Postoji više tipova stipendija. Stipendija je bespovratna finansijska pomoć. Prilikom konkurisanja za republičku stpendiju, potrebno je da se školovanje studenta finansira iz budžeta Republike Srbije, kao i da je prvi put, u tekućoj školskoj godini, upisan na studije prvog, drugog ili trećeg stepena. Kandidat mora da ima državljanstvo i prebivalište na teritoriji Republike Srbije i potrebno je da nikada nije izgubio nijednu godinu tokom studiranja. Bitno je da student koji konkuriše za ovu stipendiju ima položene sve ispite iz prethodnih godina studija, kao i da ima najmanju prosečnu ocenu 9,00. Za ovu stipendiju mogu konkurisati studenti od II do V i VII godine osnovnih studija i studenti drugog stepena studija koji nisu u radnom odnosu i koji su odmah nakon završenih osnovnih studija nastavili studije drugog stepena. Opštinske stipendije su individualne u zavisnosti od opštine u kojoj student živi i najčešće zahtevaju manji prosek od republičke, dobija ih manji broj studenata i imaju nešto manju finansijsku vrednost od republičke stipendije.

Studentski krediti

Studenti prve godine ne mogu odmah da konkurišu za stipendije, ali zato mogu za studentske kredite. Rangiranje se vrši na osnovu uspeha ostvarenog u prethodnom školovanju. Za studente prve godine osnovnih studija ovi bodovi se dobijaju na osnovu prosečne ocene I, II, III i IV razredna srednje škole, dok za starije studente prosek ostvaren u prethodnim godinam studija. Osim toga, uračunava se i socijalno — ekonomski status porodice studenta. Student koji je položio sve ispite, ima prosečnu ocenu minimum 8,5 i završava studije u predviđenom roku, oslobađa se vraćanja kredita, dok su studenti koji nisu ispunili uslov dužni da nakon završenih studija vrate kredit u iznosu koji je utvrđen u ugovoru koji su potpisali. Neki ugovori dozvoljavaju da se kredit vrati do 26. godine ili prilikom prvog zaposlenja, dok drugi primoravaju studente da kredit vrate do 24. godine.

Vannastavni ESPB

Na Biološkom fakultetu, bitnu ulogu imaju i vannastavni ESPB, koji se dobijaju za aktivnosti van obaveznog programa. Vannastavni poeni imaju veliki značaj u rangiranju studenata na rang listi za master studije, jer zajedno sa prosečnom ocenom tokom studija i godinama studiranja, daju zbir bodova za rangiranje prilikom konkurisanja na master studije Biološkog fakulteta. Ovi bodovi se dobijaju posle volontiranja ili odrađene prakse. Možete volontirati u Botaničkoj bašti, gde je moguće voditi obilazak za posetioce kroz baštu ili učestvovati u održavanju bašte. Takođe, moguće je volontirati na različitim manifestacijama, kao što su Dan nauke, Festival nauke, Noć istraživača i drugi. Uloga ovih bodova je da nagrade studente koji su se dodatno zalagali i trudili se da prošire svoje iskustvo. Osim volontiranja i praksi tu su i studentske sekcije BID, MolBioS, Simbioza, Sekcija za neuronauke i SSBIF.

Nadamo se da ti je ovaj mali rečnik bio od koristi. Naravno, ovde nisu mogli da stanu svi nepoznati pojmovi koje srećemo tokom studija. Zato se seti čuvene poslovice: „Ko pita ne skita.” Nemoj da se ustručavaš da pitaš nekoga za savet. Cilj fakulteta je upravo to, sticanje novih znanja i unapređivanje sebe.

Izvori: