Magične pečurke kao lek

Psilocibin ili 4-fosforiloksi-N,N-dimetiltriptamin je sekundarni  metabolit više od 100 vrsta gljiva. Takozvane ,,magične pečurke’’ već vekovima su poznate čoveku i korišćene u sklopu religioznih rituala različitih plemena. Asteci su ih čak nazivali ,,teonanácatl’’ – ,,božje meso’’. Psilocibin spada u grupu halucinogena sa psihodeličnim dejstvom, rame uz rame sa ozloglašenim LSD-jem (dietilamid lizerginske kiseline) i meskalinom. Uprkos svojoj lošoj reputaciji i kontraverznoj istoriji zloupotrebe, ova supstanca svoje mesto pronalazi u modernim istraživanjima, a rezultati koje pokazuje u lečenju i ublažavanju simptoma niza mentalnih poremećaja često su obećavajući.

 

Hemijska formula psilocibina

 

Uvod u psihodelike

Pre svega, postavlja se pitanje kako psilocibin i njemu slični psihodelici deluju na mozak i ostvaruju svoje efekte, od kojih su najpoznatiji auditorne i vizuelne halucinacije. Iako ovaj proces nije do kraja razjašnjen, istraživanja pokazuju da psilocibin najpre prelazi u svoju aktivnu formu – psilocin. Psilocin stimuliše niz receptora za serotonin (u najvećoj meri takozvane 5-HT2A receptore), ali i neke receptore za dopamin, histamin, itd. 5-HT2A receptori naročito su prisutni u moždanom korteksu i talamusu, koji je odgovoran za čulne doživljaje. Smatra se da je smanjenje aktivnosti određenih delova korteksa i talamusa usled aktivacije 5-HT2A receptora upravo ono što je uzrok halucinacija. Ovim novijim istraživanjima menja se način na koji se posmatra mehanizam delovanja psihodelika – ranije se stavljao akcenat na njegovu sposobnost da podstakne ekscitatornu neurotransmisiju i aktivnost mozga, dok se sad utvrđuje da oni akutno smanjuju funkcionalnu povezanost i nervnu aktivnost, čemu svedoče fMRI (funkcionalna magnetna rezonanca) snimci slabijeg dotoka krvi u ,,pogođene’’ delove. Pored toga, psilocibin menja način na koji ovi delovi komuniciraju sa regionima mozga koji imaju ulogu u slušanju, pažnji, donošenju odluka i prisećanju.

 

Psihodelici deluju na mozak, stimulišu receptore za seratonin i dopamin

 

Nova nada

Neke od najranijih studija o medicinskoj primeni psilocibina izvodile su se na teško obolelim onkološkim pacijentima, u cilju tretiranja simptoma različitih anksioznih poremećaja kod ove grupe. U studiji Njujorškog univerziteta, pacijentima je davana doza psilocibina ili niacina (koji izaziva osećaj crvenila), uz zamenu nakon sedam nedelja. Čak 60-80% pacijenata koji su primili psilocibin, pokazivalo je bolje rezultate na testovima stresa i anksioznosti, u periodu i do šest meseci od tretmana. Ovo je bio samo početak –  do danas, zabeleženi su uspesi u lečenju i ublažavanju mnogih psihijatrijskih poremećaja kao što su depresija, različite vrste zavisnosti, posttraumatski stresni poremećaj, opsesivno-kompluzivni poremećaj i drugi.

Na primer, u studiji Džons Hopkins univerziteta, praćen je progres 24 pacijenta sa teškim depresivnim poremećajima nakon dve doze psilocibina i pomoćne psihoterapije. Poređenjem GRID-Hamiltonovih skala depresije pre i četiri nedelje posle tretmana potvrđeno je smanjenje depresivnih simptoma kod 71% učesnika, a remisija kod 54% učesnika.

 

Psilocibin deluje pozitivno na anksiozne poremećaje i smanjuje simptome depresije

 

Zabrinutost i prepreke

Izvanredni rezultati izazvali su veliko interesovanje za istraživanje psihodelika koje je bilo u stagnaciji više decenija, čemu svedoči i činjenica da je Džons Hopkins univerzitet otvorio prvi istraživački centar koji ispituje njihova terapeutska dejstva. I pored zabrinutosti o njegovoj bezbednosti, razne studije i analize ukazuju na to da je potencijal od stvaranja zavisnosti nizak. Nisu primećene ni značajne dugotrajne posledice niti korelacija sa pogoršanjem mentalnog stanja ili izazivanjem suicidalnog ponašanja. Ipak, treba pomenuti da je većina studija bila manjeg obima usled stigme i zakonskih poteškoća, te će pronalaženje najboljeg načina za korišćenje psilocibina iziskivati još dosta rada i truda. Sve potencijalne rizike (npr. povećanje krvnog pritiska, nepravilan rad srca ili ozbiljne psihološke posledice) potrebno je još dobro ispitati, mada su naučnici optimistični da će u strogo kontrolisanim uslovima rizici od bilo kakvog negativnog ishoda biti minimalni. Psilocibin i psilocin su i dalje svrstani u grupu najopasnijih droga sa velikim potencijalom zloupotrebe po konvenciji Ujedinjenih Nacija. Najskoriji pomaci u legalizaciji ovih supstanci odigrali su se u Kanadi, gde je odobrena njihova upotreba u medicinske svrhe (za teške oblike depresije i neke druge mentalne bolesti), kao i u američkoj saveznoj državi Oregonu, gde su psilocibinske pečurke dekriminalizovane i odobrene za terapijsku upotrebu.

Mikrodoziranje magičnim pečurkama

 

 

 

Izvori:

• https://www.pnas.org/content/109/6/1820#:~:text=Psilocybin%20diminishes%20brain%20activity%20and,%2Dergic%20neurons%20(C).
• https://www.hopkinsmedicine.org/news/newsroom/news-releases/psychedelic-treatment-with-psilocybin-relieves-major-depression-study-shows?fbclid=IwAR1kiUPYHj4wMxbhzTxm_ZTKj9qPS3sNnmlJKRzgr8OBc7tDv8BD31DpMgY
• https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6007659/?fbclid=IwAR2y1O4Xo5jOovxgIUNzdkE2_DQvPjtZpexpDydYQ3fb3b9Shv9kXaVOsdc
• https://www.healthline.com/health-news/benefits-of-medical-mushrooms?fbclid=IwAR1yaUdKI1n0ZDk8HnGL8Ui9HyRaeYP1vBre_FG_dHdxM2mN97DGgOtrXZg#Will-psilocybin-ever-be-approved-by-the-FDA?
• https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1053811920304663?via%3Dihub