Kako funkcioniše čulo mirisa?

Naš nos svakodnevno detektuje mnoštvo mirisa. Neki su prijatni, a neki manje prijatni, ali bez obzira na to, prepoznavanje nekog mirisa je u biološkom smislu vrlo kompleksan proces. Da li ste se nekad zapitali kako uopšte funkcioniše čulo mirisa? 

Kompleksnost čula mirisa

Olfaktorni sistem funkcioniše tako što se mirisni molekuli vežu za mirisne receptore koji se nalaze na olfaktornim senzornim neuronima u gornjem delu epitela nosa. Vezivanjem mirisnih čestica za receptore aktiviraju se olfaktorne receptorske ćelije koje signale prenose u glomerule, regione u mirisnom (olfaktornom) bulbusu mozga, u kojima formiraju sinapse sa mitralnim i ćubastim ćelijama. Aktivirane mitralne i ćubaste ćelije dalje šalju signale višim delovima mozga na obradu. Mozak zatim prevodi taj signal u određeni miris.

Olfaktorni sistem čoveka

Izvor fotografije: https://www.thoughtco.com/thmb/v-kw65Jtrt-20kQx7ozetclu9no=/1500×0/filters:no_upscale():max_bytes(150000):strip_icc()/olfaction-57966b3f3df78ceb863e0683.jpg

Čulo mirisa kod različitih grupa životinja

Čulo mirisa je veoma važno za sve životinje. Ono im pomaže u pronalaženju hrane, prepoznavanju i izbegavanju opasnosti. Organizacija olfaktornog sistema u životinjskom svetu je vrlo slična, od insekata do sisara. I kod jednih i kod drugih princip je isti – mirisni molekuli se vezuju za receptore i oni šalju signale do mozga.  Interesantno je da su neke životinje, kao što su delfini, u toku evolucije izgubile čulo mirisa. Suprotno tome i za razliku od čoveka koji ima oko 450 mirisnih receptora, pas ima duplo više, a miš oko 1.200 takvih receptora.

Kod riba se mirisni receptori nalaze u olfaktornim jamama ispred oka. Te jame su obložene olfaktornim epitelom koji sadrži mirisne lamele. Jame imaju ulazni i izlazni otvor koji usmerava tok vode. Svaki mirisni molekul koji se prenosi vodom dolazi do mirisne rozete i tako izaziva odgovor nervnog sistema koji se dalje prenosi do mirisnog režnja u mozgu. Naravno, postoje razlike u građi olfaktornih organa kod različitih grupa riba.

Insekti nemaju nos, ali zato njegovu funkciju u detektovanju mirisa imaju najpre antene ili maksilarne palpe. Antene i palpe mogu biti različitih oblika. Antene su u različitoj meri prekrivene olfaktornim senzilama koje takođe mogu biti različitih oblika. Senzile, bez obzira na oblik i strukturu, imaju istu funkciju, a to je da zaštite dendrite olfaktornih senzornih neurona.

Različiti tipovi antena kod insekata

Izvor fotografije: https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0896627311010026

Kod zmija organ koji ima ulogu u detektovanju mirisnih molekula jeste vomeronazalni organ. Drugi naziv za ovaj organ jeste Džejkobsonov organ. On se nalazi u nosnoj šupljini iznad krova usne duplje. Račvasti jezik zmija je taj koji prenosi mirisne čestice do ovog organa, a on dalje do mozga, tako da se može reći da zmije jezikom osećaju miris.

Vomeronazalni (Džejkobsonov) organ

Izvor fotografije: https://www.britannica.com/science/Jacobsons-organ

Poremećaj čula mirisa

Postoje ljudi koji imaju neke promene u percipiranju mirisa ili sposobnosti mirisanja. Često se dešava da se uz poremećaj čula mirisa javi i poremećaj čula ukusa. Napred su navedena stanja koja uključuju ili promenu ili gubitak čula mirisa:

  • Hiposmija predstavlja stanje smanjene sposobnosti percepcije mirisa.
  • Anosmija jeste potpuna nemogućnost percepcije mirisa, a ako se neko rodi bez čula mirisa, reč je o urođenoj anosmiji.
  • Parosmija jeste promena u uobičajenoj percepciji mirisa, kao na primer kada nešto inače miriše prijatno, a sada neprijatno.
  • Fantosmija jeste percepcija mirisa koji ne postoji.

Jedna od metoda za testiranje čula mirisa jeste papirna knjižica čije stranice sadrže sitne perle različitih mirisa. Ako osoba ne može da identifikuje miris ili pogreši u identifikaciji, to može ukazati na problem sa čulom mirisa.

 

Test za identifikaciju mirisa

Izvor fotografije: https://www.sciencedirect.com/topics/biochemistry-genetics-and-molecular-biology/odor-recognition-test

Literatura