Istorija botaničkih ilustracija

March 14, 2024March 14, 2024 Sara Fejzagić arheobotanika, botaničar, botanika, crteži, ilustracija, umetnost

Biljke su deo naše planete, društva i kulture. Možemo da zapazimo kako ukrašavaju svaki ćošak našeg života i verovatno su prvo štonaučimo da nacrtamo, možda čak i pre nego što naučimo da pišemo. Pre pronalaska fotoaparata, botaničke iliustracije su bile jedini način vizuelnog dokumentovanja raznih biljnih vrsta. Danas, naučne knjige ispunjavaju kvalitetne i detaljne fotografije biljaka, kao i mikroskopski prikazi biljnih organa. Pre ovih tehnoloških otkrića, međutim, umetnici i ilustratori su imali zadatak da podele lepotu botanike sa svetom. Ovaj posao je zahtevao veliko umeće, oko za fine detalje i osnovno poznavanje hortikulture.

Ilustracija Adolfa Miloa

Izvor ilustracije:https://i.pinimg.com/564x/bf/75/f3/bf75f37ee1ffc1b44f2021268d4e67e9.jpg

Začeci ove vrste umetnosti

Botaničke ilustracije predstavljaju umetnost prikazivanja oblika, boja i detalja biljnog sveta. Početak prakse se može pratiti negde između 50. i 70. godine nove ere, kada je grčki botaničar Dioskorid kreirao ilustrovanu knjigu pod nazivom De Materia Medica, napisanu u formi farmakopeje lekovitih biljaka, odnosno knjige uputstava kojih se apotekari moraju pridržavati pri pravljenju i ispitivanju lekova. Ovaj rad je sadržao preko 600 ilustracija biljaka, kao i 1000 lekova koje se mogu dobiti iz njih.

Tokom Srednjeg veka u Evropi umetnost je zauzela manje realističan pristup. Ljudi su se uglavnom oslanjali na kopije De Materia Medica prilikom identifikovanja biljaka. U periodu od 15. do 16. veka umetnici su shvatili da estetika prirode doseže njenu medicinsku upotrebu. Cveće i biljke su počeli da pronalaze svoje mesto u umetnosti.

Izgled par strana De Materia Medica

Izvor fotografije: https://ff-65a4.kxcdn.com/assets/uploads/OriginalDocs_old/679/herbolarium-et-materia-medica-facsimile-edition-01.jpg

Kako su evropska carstva rasla izvan granica Evrope, zlato i dragulji nisu bili jedino obeležje bogatstva i moći. Efemerne biljke, odnosno jednogodišnje biljke, postale su simbol prestiža. Cvet retkih biljnih vrsta poput orhideja, je takođe mogao biti simbol visokog društvenog statusa. Prvu zbirku ukrasnih ilustracija sastavio je Basilius Besler, koji je dokumentovao egzotične biljke u vlasništvu princa Johana Konrada. Knjiga je završena za oko 16 godina i predstavljala je vodič kroz biljke koje su krasile prelepe bašte oko Konradove palate u Vilibaldsburgu. „Zlatno doba” botaničkih ilustracija obuhvatalo je period 17. veka, kada su kraljevi Francuske dali svojim vrhunskim umetnicima zadatak da naslikaju svet prirode. Otprilike 7.000 pergamenata bilo je ukrašeno raznim cvećem koje je bilo popularno u to vreme. Ruže, suncokreti, ljiljani i ostale vrste biljaka slikani su u narednih dve stotine godina.

Ubrzo su cveće i biljke počele širiti izvan okvira normale umetnosti. Art Nouveau je dostigao svoj vrhunac rano tokom 20. veka. Cilj ovog pokreta bio je ponovno uvođenje prirode u moderni život. Neki botanički ilustratori 20. veka kombinovali su umetnost s ekološkim porukama. Jedna od njih je bila Margaret Mi. Ona je provela svoj život beležeći floru amazonske prašume, a njene slike služe kao svedok o ugroženom ekosistemu.

Odsečak slike Alfonsa Muhe, sa cvetnim odlikama

Izvor fotografije: https://www.nyc-arts.org/wp-content/uploads/2019/09/mucha.jpg

Botaničke ilustracije stoje kao bezvremensko blago koje premošćuje svetove umetnosti i nauke. Kroz pedantne poteze umetnika, ovi vizuelni zapisi hvataju suštinu biljnog života, čuvajući lepotu i raznolikost prirode za generacije koje dolaze. U svetu koji se brzo menja, botaničke ilustracije služe kao podsetnik na važnost očuvanja biodiverziteta i potrebu da se nastavi sa istraživanjem i dokumentovanjem čuda našeg botaničkog sveta.