Ig Nobel – nauka koja te prvo nasmeje, pa tera na razmišljanje
Sećate li se kad ste kao deca razmišljali da li su banane zaista toliko klizave kao u crtaćima? Grupi naučnika je isto pitanje palo na pamet, te se posvetila fizici iza ovog (animiranog) fenomena, iz čega je proistekao naučni rad. Rezultati nisu iznenađujući – banane jesu klizave – ali su, po originalnosti ideje, zaslužili posebnu nagradu u naučnom svetu: Ig Nobel.
Merenje trenja kore banane uz pomoć senzora
Izvor slike: https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2405451816300253
Istorijat
Ova nagrada, manifestacija, izvor inspiracije akademskoj zajednici, dobija naziv preko igre reči: negacijom engleske reči noble (u prevodu: plemenit) – ignoble, i naziva prestižne Nobelove nagrade, sa kojom smo svi upoznati. Osmišljena od strane Marka Abrahamsa 1991. godine, nakon što je osetio potrebu da nagrađuje radove o kojima je pisao u svom časopisu „Hronike malo verovatnih istraživanja” (eng. Annals of Improbable Research), tradicija se započinje specifičnom ceremonijom.
The Stinker, zvanična maskota Ig Nobelovih nagrada (satira na Rodinovog „Mislioca“ – The Thinker)
Izvor slike: https://www.chemistryworld.com/news/volkswagen-an-unexpected-chemistry-winner-at-ignobels/1017455.article
Ceremonija
Bacanje papirnih aviončića na binu od strane publike ukazuje, između ostalog, na harizmatičnu i zabavnu atmosferu ceremonije Ig Nobelovih nagrada – proslavlja se nauka radi nauke.
Bacanje papirnih aviončića iz publike
Izvor fotografije: tviter Science Friday
Svake godine dodeljuje se 10 nagrada iz različitih oblasti, a dodeljuje ih niko drugi do samih, pravih, Nobelovaca. Potom se održava skup kratkih predavanja – nazvanih 24/7 predavanja – na kojima svaki Ig Nobelovac dobija priliku da prezentuje svoj rad na dva načina: prvo, ceo rad se mora predstaviti u roku od 24 sekunde; zatim, čitav rad treba sažeti u samo 7 reči. Iz ovoga su proistekle razne zanimljive sintagme koje nam pokazuju da je nauka nekad zapravo jako prosta, primer čega možete videti u videu ispod:
Jedan jedini – Nobelovac i Ig Nobelovac
Jedini čovek koji je, prema mišljenju akademske zajednice, zaslužio obe nagrade, a tim poduhvatom usput oborio i Ginisov rekord, jeste ruski fizičar Andre Geim. Geimu je, zajedno sa kolegom Majklom Berijem, 2000. godine dodeljena Ig Nobelova nagrada za rad baziran na sposobnosti levitiranja žabe u vodi pod dejstvom jakog magnetnog polja.
Fotografija levitirajuće žabe i neočekivana kompozicija rečenice, kao njen opis na Vikipediji
Izvor slike: tviter depths of wikipedia
Geim je do ovog otkrića došao tokom jednog od „Eksperimenata petkom uveče”, nizova eksperimenata koje je sa svojim kolegama obavljao, nezavisno od prioritetnih radova. Opisuje ih kao „lude zamisli koje verovatno nemaju nikakvu osnovu, ali ako budu uspešne, bilo bi veoma iznenađujuće”.
Ilustracija iz stripa koji prikazuje Geimov put ka otkrićima
Izvor ilustracije: https://www.chemistryworld.com/iypt/the-discovery-of-graphene/3009907.article
Upravo je tokom jednog od ovih eksperimenata, godinama kasnije, zajedno sa kolegom Konstantinom Novoselovim, došao do značajnog naučnog poduhvata – izolacije grafena, dvodimenzionalne ugljenične strukture koju sačinjava jedan sloj atoma ugljenika. Način na koji su to uspeli zvuči maltene banalno: stavili su grafit na lepljivi deo lepljive trake, da bi zatim nastavili da prelepljuju sloj grafita novom trakom dok ne bi došli do poslednjeg sloja. Ovo su uradili nakon što su posebnim instrumentima i metodama pokušavali da stanje grafit do tražene debljine, čime nisu dobili željene rezultate.
Sav materijal potreban za izolaciju grafena
Izvor slike: tviter The Nobel Prize
Grafen je, inače, do sada najtanji, najlakši, najjači, i materijal koji je najbolji provodnik poznat čoveku; usled ovih osobina, njegova primena je „eksplodirala” u raznim industrijama, primarno u tehnološkoj. Nakon dva odbijanja publikacije u cenjenom naučnom časopisu Nature usled „nedovoljno relevantnog naučnog pomaka”, Geimu i Novoselovu je 2010. godine za gore pomenuti rad dodeljena Nobelova nagrada iz oblasti fizike.
Profesor Andre Geim i profesor Konstantin Novoselov – dobitnici Nobelobe nagrade iz oblasti fizike 2010. godine
Izvor fotografije: https://www.manchestereveningnews.co.uk/news/andre-geim-konstantin-novoselov-graphene-6719902
Better to be wrong, than be boring. – Andre Geim
Doprinos Ig Nobelovaca, osim humorističkog
Medicina
Ovogodišnja nagrada iz oblasti medicine dodeljena je grupi naučnika koja je dokazala pozitivan efekat pri izmeni jedne komponente u lečenju pacijenata na hemoterapiji: pacijentima se preporučuje sladoled. Naime, osobe obolele od raka, tokom hemoterapije često razvijaju oralni mukozitis – stanje povećane ranjivosti tkiva u ustima, zbog čega su infekcije česte i nuspojave otežavaju gutanje. Zajedno sa hemoterapijom, čiji je čest simptom povraćanje, pacijenti razvijaju probleme sa ishranom. Kao rešenje se predlaže držanje kockica leda u ustima, koje ume da bude veoma neprijatno, tako da su lekari, slušajući potrebe pacijenata, nezvanično počeli da predlažu sladoled. Ovo istraživanje dokazalo je efikasnost sladoleda tokom i posle terapije u smanjenoj tendenciji razvijanja oralnog mukozitisa, čime se stručnjaci osvešćavaju, terapije menjaju, a pacijentima pomaže.
Šaljiv prikaz sladoleda kao terapije prepisane od strane lekara
Izvor slike: https://commonplacefacts.com/2022/10/04/research-proves-benefits-when-doctors-prescribe-ice-cream/
Infrastruktura
Dvostruki dobitnik Ig Nobelove nagrade, japanski matematički biolog Tošijuki Nakagaki, primetio je tendenciju širenja bioloških sistema, konkretno sluzavih gljiva, na veoma efikasan način, i primenio je na topografske sisteme. Prvenstveno je hteo da dokaže efikasnost japanske železničke mreže (koja se diči svojom efikasnošću), postavivši eksperiment sa hipotezom da će sluzava buđ razviti micelijum na sličan, ako ne i isti način.
Prikaz širenja micelijuma prema izvorima hrane (ovsene ljuspice) koji predstavljaju najveće gradove u Japanu, dok je najveća ljuspica Tokio
Izvor slike: https://www.science.org/content/article/ride-slime-mold-express
Grupa naučnika, inspirisana radom, osmislila je sličan koncept kojim bi pokušali da unaprede autoputeve u Francuskoj poređenjem sa putanjama širenja sluzave buđi.
Širenje micelijuma po istom konceptu, sada u simulaciji mape Francuske
Izvor slike: https://doi.org/10.1177/0265813515626924
Edukacija
Profesor fizike u jednoj srednjoj školi u SAD-u došao je na ideju da motiviše i zainteresuje učenike, tako što im postavi isti problem koji imaju Ig Nobelovci – da svoju zadatu temu predstave prvo u 24 sekunde, pa u 7 reči. Uz to, dodao je i obaveznu sliku kao deo prezentacije, nazvavši zadatak 1000/24/7, jer „slika vredi više od hiljadu reči”.
Način na koji je profesor odredio bodovanje pri izradi zadatka
Izvor tabele: https://passionatelycurioussci.weebly.com/blog/1000-24-7-lectures
Omogućivši učenicima da se preko ovog formata usresrede na ključne stavke u svom radu, pokazao im je da kvalitet („šta je važno?”), uvek ide ispred kvantiteta („kako da ispunim maksimum reči?”).
Ironične, ali sasvim zaslužene nagrade
Kompaniji Volkswagen je 2016. godine dodeljena nagrada iz oblasti hemije zbog „rešavanja problema prekomernog zagađenja vazduha od strane automobila, tako što automatski produkuju manje zagađujućih čestica dok se testiraju pri inspekciji.” Na ovaj način su ovi automobili proizvodili do 40x veću količinu azotnih oksida od dozvoljene, a specifični ilegalni softver im je omogućavao prebacivanje na „održiviji” režim. Ovaj skandal u automobilskoj industriji doveo je do razotkrivanja još modela koji „varaju” na isti način; tim kojem je nagrada dodeljena nije bio zahvalan na nagradi, niti se pojavio na ceremoniji da je prihvati.
Proces testiranja modela
Izvor slike: https://www.nytimes.com/2018/01/25/world/europe/volkswagen-diesel-emissions-monkeys.html
Arhiva dobitnika ove nagrade je povelika, a istaći najzanimljivije je teško (i subjektivno). U priloženom možete sami proći kroz primere i doći do radova, inspirisati se, i potencijalno upustiti u dalje razmišljanje o ideji za koju ste smatrali da je previše banalna i ne zaslužuje naučno potvrđeno objašnjenje:
- Ovogodišnji dobitnici;
- Primer magazina Annals of Improbable Research (AIR);
- Besplatna pretplata na AIR Newsletter;
- Plejlista videa o Ig Nobelovim nagradama na TikTok-u;
- Besplatan online podkast, i zvaničan profil za one koji imaju Spotify.
Izvori:
- Adamatzky, A., Allard, O., Jones, J., & Armstrong, R. (2016). Evaluation of French motorway network in relation to slime mould transport networks. Environment and Planning B: Urban Analytics and City Science, 44:2, https://doi.org/10.1177/0265813515626924
- Berry, M. V., and Geim, A. K. (1997). Of flying frogs and levitrons. European Journal of Physics, 18, 307-313
- Cossette, J. (2018). 1000/24/7 Lectures. Passionately curious. Preuzeto 17. decembra 2022, sa https://passionatelycurioussci.weebly.com/blog/1000-24-7-lectures
- De La Fuente, J. (b.d). Graphene – What Is It? Graphenea. Preuzeto 18. decembra 2022, sa https://www.graphenea.com/pages/graphene#.Y6H1mNrMJmW
- First individual to win both a Nobel and Ig Nobel prize. (b.d). Guinness World Records. Preuzeto 19. decembra 2022, sa https://www.guinnessworldrecords.com/world-records/first-individual-to-win-both-a-nobel-and-ig-nobel-prize
- Gomollón-Bel, F. (2016). Volkswagen an unexpected chemistry winner at IgNobels. Chemistry World. Preuzeto 19. decembra 2022, sa https://www.chemistryworld.com/news/volkswagen-an-unexpected-chemistry-winner-at-ignobels/1017455.article
- Improbable Research. (b.d). Preuzeto 17. decembra 2022, sa https://improbable.com/
- Jasiński, M., Maciejewska, M., Brodziak, A., Górka, M., Skwierawska, K., Jędrzejczak. W. W., Tomaszewska, A., Basak, G. W., & Snarski, E. (2021). nastavak
- Lewis, S. (2014). The Deliberate Amateur. Slate. Preuzeto 19. decembra 2022, sa https://slate.com/business/2014/05/nobel-prize-in-physics-andre-geim-went-from-levitating-frogs-to-sciences-highest-honor.html
- Mabuchi, K., Sakai, R., Honna, M., & Ujihira, F. (2016). Ig Nobel Prize-winning episode: Trip from a slip on a banana peel to the mysterious world of mucus. Biosurface and Biotribology, 2:3, 81-85, https://doi.org/10.1016/j.bsbt.2016.08.001
- Tero, A., Takagi, S., Saigusa, T., Ito, K., Bebber, D. P., Fricker, M. D., Yumiki, K., Kobayashi, R., & Nakagaki, T. (2010). Rules for Biologically Inspired Adaptive Network Design. Science, 327:5964, 439-442, https://doi.org/10.1126/science.1177894
