Guevedoces sindrom – dečaci rođeni kao devojčice

Više od jednog veka, postojanje polnih hromozoma i njihova uloga u determinaciji pola kod čoveka, predmet su mnogobrojnih istraživanja u biologiji i medicini. Genski produkti prepisani sa polnih, odnosno X i Y hromozoma, učestvuju u koordinisanom upravljanju ontogenetskog razvića svake jedinke, definišući njene primarne polne karakteristike. U ređim, ali svakako nezanemarljivim slučajevima, dolazi do smanjene koncentracije ili potpunog nedostatka enzima kodiranih polnim ili autozomnim hromozomima, što prouzrokuje greške ili nepravilnosti prilikom diferencijacije polnih organa i žlezda.

 

Rođeni kao devojčice

Sedamdesetih godina prošloga veka, naučne studije postale su bogatije za još jedan neverovatan primer raznovrsnosti prirodnih fenomena. U jednoj od lokalnih zajednica Dominikanske Republike zabeleženo je više slučajeva devojčica koje su po ulasku u pubertet iznenada razvile muške polne organe i gonade. Ovakvi, sada već dečaci, dobili su ime „Guevedoces“, što u prevodu sa jezika tamošnjeg naroda znači „penis u dvanaestoj godini“. Od rođenja do njihove dvanaeste godine, ništa nije ukazivalo na postojanje bilo kakvih muških karakteristika, pa su ovakva deca odgajana kao i sve ostale devojčice u zajednici. Šta je onda prouzrokovalo potpuno neočekivani preobražaj pola kod ove dece?

Izvor fotografije: https://ichef.bbci.co.uk/news/976/cpsprodpb/1298E/production/_85647167_catherineandcarla_bbc.jpg 

 

Glavni uzročnik Guevedoces sindroma

Već u prenatalnom periodu, dva X hromozoma kod žena, odnosno X i Y hromozomi kod muškaraca, započinju ekspresiju gena zaduženih za normalnu determinaciju polnih karakteristika. Na Y hromozomu muškaraca nalazi se specifičan SRY gen čiji je proteinski produkt odgovoran za pravilan unutrašnji razvoj testisa i sprečavanje razvoja ženskih reproduktivnih struktura, odnosno materice i jajovoda.

U intersticijalnim Lajdigovim ćelijama testisa, luči se polni hormnon testosteron koji se konvertuje u dihidrotestosteron (DHT) posredstvom enzima 5-α reduktaza. DHT ima ključnu ulogu u razviću prostate i bulbouretralnih žlezda, kao i spoljašnjeg dela muškog reproduktivnog sistema, odnosno penisa i skrotuma.

Osobe sa Guevedoces sindromom rođene su bez enzima 5-α reduktaze, usled mutacije na SRD5A2 genu hromozoma 2. Nedostatak 5-α reduktaze za posledicu ima odsustvo konverzije prenatalnog testosterona u DHT, usled čega se testisi ne spuštaju, već ostaju u abdominalnom ili preponskom regionu. Skrotum je sličan labijama, dok je falus nalik klitorisu. 

 

Ulazak u pubertet i iznenadna promena pola

Sa ulaskom u pubertet, ova deca doživljavaju drastične promene u primarnim i sekundarnim polnim karakteristikama. Testisi se spuštaju u labia major koje sada postaju skrotum, klitoris raste do veličine penisa i dobija mogućnost erekcije, a spermatogeneza počinje da se odvija u semenim kanalićima. Uretra, međutim, ne prolazi kroz penis, te se njen otvor nalazi u blizini anusa. Vremenom dolazi i do povećanja mišićne mase, glas mutira, a na licu i telu postaje izražena maljavost.

Izvor fotografije: https://ars.els-cdn.com/content/image/3-s2.0-B9780123821843000052-u05-02-9780123821843.jpg?_ 

 

Kako je došlo do ove promene u tkivima koja zahtevaju delovanje DHT-a, ukoliko znamo da je i dalje prisutna njegova deficijencija? Za vezivanje testosterona i DHT-a odgovoran je androgeni receptor (AR), tip nuklearnih receptora spregnutih sa drugim proteinima zaduženim za regulaciju ekspresije gena i kontrolu razvića, homeostaze i metabolizma. 

Izvor izmenjene fotografije: https://www.researchgate.net/profile/Marcel_Dinger/publication/317162215/figure/fig2/AS:498298520903681@1495815033836/Schematic-representation-of-androgen-receptor-pathway-Section-A-demonstrates.png 

 

U stadijumu fetusa, u strukturama koje su pozicionirane bliže testisima, poput epididimisa, vas deferens i semenih vezikula, androgeni receptor vezuje testosteron koji je zastupljen u veoma visokoj koncentraciji. Strukture u koje testosteron dospeva putem krvi, međutim, dobijaju osetno nižu koncentraciju istog. U njima je zbog toga neophodna konverzija testosterona u mnogo moćniji i jači androgen, odnosno DHT, kako bi se pojačao signal androgenom receptoru koji poseduje veći afinitet vezivanja dihidrotestosterona od samog testosterona. Po nastupanju puberteta, koncentracija testosterona u krvi postaje toliko visoka, da je AR u perifernim tkivima sada sposoban da ga veže i bez posredstva DHT-a, usled čega ova tkiva rastu i diferenciraju se.

Dalji život i odrastanje

Kod osoba koje su doživele ovakav preobražaj u ranom pubertetu, zastupljeno je različito prilagođavanje na nov način života. Neki od njih su se još u detinjstvu osećali kao dečaci i sa radošću su prihvatili svoje novo telo, te su u odrasloj fazi života ispoljavali heteroseksualnost i stupali u emotivne odnose sa ženama. Drugi su se, međutim, podvrgli operacijama promene pola, kako bi zadržali svoje ženske karakteristike.

Guevedoces sindrom je doprineo shvatanju važnosti pojedinih faktora u individualnom razviću čoveka, ali i proširio naučne vidike u pogledu raznovrsnosti živih bića i odstupanja od uniformnosti prirodnih efekata. Kod osoba sa ovim sindromom, takođe, zapažena je izrazito mala prostata, što je uzrokovano neaktivnošću 5-α reduktaze, te je ova činjenica poslužila za razvoj leka finasterid, inhibitora ovog enzima koji je pomogao mnogim muškarcima širom sveta koji pate od benignog uvećanja prostate.

 

Izvori:

• Imperato-McGinley, J., Guerrero, L., Gautier, T., & Peterson, R. E. (1974). Steroid 5agr-Reductase Deficiency in Man: An Inherited Form of Male Pseudohermaphroditism. Science, 186(4170), 1213–1215. doi:10.1126/science.186.4170.1213  
• Jones, R. E., & Lopez, K. H. (2014). Sexual Differentiation. Human Reproductive Biology, 87–102. doi:10.1016/b978-0-12-382184-3.00005-2 
• https://www.bbc.com/news/magazine-34290981