Evolucija zavisti i ljubomore

Emocije zavist i ljubomora se definišu kao želja za nečim što neko drugi poseduje, jedina je razlika što je ljubomora propraćena i emocijama besa i tuge. Obe emocije su izuzetno složene, pa se dugo vremena smatralo da kultura ima najviše uticaja na njihovo ispoljavanje. Međutim, evolucioni genetičari smatraju da su obe pod kontrolom gena. Razlikuju se od prostih emocija poput besa, straha i sreće koje su povezane direktno sa preživljavanjem. Na primer, ako vidimo tigra u blizini, emocija straha može nas spasiti od životno opasne situacije. Ipak, postavlja se pitanje, kako zavist i ljubomora mogu da povećaju šansu za preživljavanje? 

Sprovedeno je jedno zanimljivo istraživanje gde su naučnici ispitivali 11 subjekata kakve osećaje kod njih bude u nastavku navedene situacije. Možete i sami učestvovati u ovom eksperimentu kroz tekst koji je pred vama, a evoluciona logika svake društvene situacije u kojoj ćete se naći biće objašnjena. 

Da li ste više ljubomorni na:

  1. komšiju koji je sličan vama po obrazovanju i fizičkom izgledu, ali je malo bogatiji;
  2. Bila Gejtsa?

Izvor slike: https://img.freepik.com/premium-photo/male-gardener-cutting-hedge-spring-yard_606562-416.jpg?w=996

Bil Gejts

Izvor slikehttps://assets.entrepreneur.com/content/3×2/2000/1680813141-GettyImages-850154658copy.jpg?format=pjeg&auto=webp&crop=1:1

Od 11 ispitanika, 10 je bilo više ljuborno na komšiju. Bilo bi logičnije biti zavidan na Bila Gejtsa, ali izgleda da se iza svega nalaze evoluciona objašnjenja. Evoluciona logika zavisti i ljubomore je da vas pokrene i motiviše, bilo to da se sami više potrudite ka ostvarenju nekog cilja, ili ona manje poželjna opcija – da počnete da kradete ono što neko drugi ima. Ako je neko pripadnik srednjeg staleža, a Bil Gejts enormno bogat, znači da je on ili to zaslužio svojim radom ili je visoko inteligentan (a možda je i samo imao mnogo sreće). Evoluciono gledano, nema svrhe biti ljubomoran na nekoga ko je van „naše lige” jer bismo samo rasipali uzaludno energiju i resurse. Komšija u ovom scenariju nije ni pametniji ni lepši od nas, što znači da njega uz malo truda možemo prestići.

Da li ste više ljubomorni na:

  1. Dalaj Lamu koji je svoj život proveo ispunjen srećom i unutrašnjim mirom;
  2. Hjua Hefnera na pristupu velikom broju atraktivnih žena?


Dalaj Lama

Izvor slike: https://cdn.britannica.com/46/188746-050-7EF4B27E/14th-Dalai-Lama-2008.jpg

Hju Hefner

Izvor slike: https://www.jacksonville.com/gcdn/authoring/2017/09/28/NFTU/ghows-LK-b9899cba-8454-42c9-91ef-deea94a12398-0a94259c.jpeg?width=660&height=483&fit=crop&format=pjpg&auto=webp

Svi ispitivani muškarci su izabrali odgovor pod b). Drugim rečima, više smo zavidni na ono čemu druga osoba ima pristup, nego na konačno stanje radosti i sreće. Dakle, evolucija nas je kreirala tako da nas pokreću veoma specifični društveni obrasci jer je konačno stanje sreće suviše apstraktno da bi se razvilo kao okidač za zavist i ljubomoru. 

Kada govorimo o ljubavnim odnosima, ljudi neretko veruju da je ljubomora destruktivna i da može rezultirati nasiljem. Neke studije ukazuju da romantični odnosi u kojima između partnera postoji mala doza ljubomore mogu biti uspešniji na duge staze. Ljudi koji doživljavaju manje nivoe ljubomore u odnosima ne napuštaju lako vezu, jer ljubomora održava zainteresovanost kod partnera. Ovo isto možemo gledati sa evolucionog aspekta kao način da partneri ostanu što duže zajedno, čime se povećava verovatnoća da će imati potomstvo. 

Naravno, ove dve emocije ne idu uvek u korist onih koji ih ispoljavaju i onih na koje se ispoljavaju. Brojna istraživanja ukazuju da je ljubomora jedan od pokretača porodničnog nasilja, povećava poriv za krađu, uništavanje tuđe imovine i često se manifestuje kroz emocionalno zlostavljanje drugih. Dakle, možemo praviti razliku između patološke ljubomore i ljubomore kao emocije koju nam je evolucija podarila kao pokretač i kao putokaz ka onome što zapravo želimo.

Izvori:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *