Empatični ljudi imaju supermoć – znaju kako se životinje osećaju
Ukoliko na osnovu zvuka životinje možete da zaključite da li je ona srećna ili je pod stresom, to vas čini izuzetno empatičnom osobom! Ili jednostavno provodite dosta vremena u društvu životinja. Istraživanje koje je sprovela etološkinja Elodi Brifer sa Univerziteta u Kopenhagenu pokazalo nam je da ljudi koje karakteriše visok nivo empatije jako dobro identifikuju emocije kod životinja samo na osnovu njihovog zvuka.
Svinje mogu da identifikuju emocije u našem glasu
Izvor slike: https://science.ku.dk/english/press/news/2022/human-empathy-makes-us-better-at-understanding-animal-sounds/
Životinje odgovaraju na emocije koje prepoznaju u našem glasu
Psi zapravo nisu jedine životinje koje mogu identifikovati emocije u našim glasovima. Prema najnovijim istraživanjima, njima se pridružuju i konji i svinje. Oni takođe mogu da razlikuju pozitivne od negativnih emocija u našem glasu i to utiče na način na koji oni reaguju na nas!
„Psi govore onima koji znaju da slušaju”– Orhan Pamuk
Izvor slike: https://www.uia.no/en/research/helse-og-idrettsvitenskap/interaction-between-animals-and-humans-anthrozoology
Ovo istraživanje bi moglo da vas učini pažljivijim kada je u pitanju razgovor sa vašim ljubimcima
Prethodna istraživanja su pokazala da domaći konji mogu da čitaju emocije sa lica ljudi i da čuju emocije u ljudskom glasu – na primer smeh determinišu kao pozitivnu emociju. Međutim, u ovoj novijoj studiji se upoređuje kako pripitomljene životinje razlikuju neverbalne ljudske zvuke i zvuke sopstvene vrste.
Životinjama je puštan niz zvukova. Neki su bili poreklom od sopstvene vrste, a druge su proizvodili ljudi. Svaki snimak je trajao nekoliko sekundi i izražavao je neku vrstu emocionalnog signala – bilo pozitivnog ili negativnog.
Šta su autori otkrili? Svi konji i svinje su jače reagovali na negativne zvučne signale, bez obzira na to kog su porekla bili i koja životinja ih je stvarala!
Nakon što su čuli taj neprijatan zvuk, konji su provodili više vremena u šetnji i manje su mahali repom, što sugeriše da su bili pažljiviji. Za razliku od njih, svinje su više stajale i manje jele. Nalazi sugerišu na koncept poznat kao „emocionalna zaraza”. To je primitivan oblik empatije, verovatno prilično uobičajen u životinjskom carstvu, koji omogućava ljudima i životinjama da osete emocije drugih ili ih oponašaju. Domaće životinje pripadaju ovoj kategoriji i s obzirom na to da se oslanjaju na nas kada su u pitanju hrana i mesto za život, čini se jasnim zašto moraju da se usklade sa našim emocijama. Glodari, ovce, koze, psi, konji, pande i šimpanze su primeri životinja koje imaju sposobnost da čitaju izraz ljudskog lica i zaključe kako se u tom trenutku osećamo! Način na koji razgovaramo sa našim ljubimcima može imati veliki uticaj na to kako se životinje ponašaju i šta osećaju.
U pristusvu vlasnika konjima se smanjuju otkucaji srca i pod manjim su stresom
Izvor slike: https://www.horsetalk.co.nz/2020/11/06/human-horse-bond-researchers/
Ljudi sa visokim nivom empatije bolje identifikuju emocije kod životinja
Brifer i njen tim su skupili snimke vokalizacije domaćih i divljih životinja. Neki su bili povezani sa pozitivnim (npr. iščekivanje hrane), dok su drugi povezivani sa negativnim iskustvima (npr. strah). Kao mera jačine emocija, u trenutku kada su snimci napravljeni, korišćeni su otkucaji srca domaćih životinja i pokreti divljih. Ljudski glasovi su takođe bili uključeni, izgovarali su rečenice bez konkretnog smisla i izražavali su ih na pozitivan i negativan način. Ljudi su popunjavali upitnik baziran na osnovu indeksa interpersonalne reaktivnosti. Ovaj indeks meri četiri empatične osobine: sklonost ljudi da usvajaju tuđe mišljenje, da osećaju naklonost prema drugima, da osećaju nelagodu kada su drugi u nevolji i da zamišljaju sebe u nerealnim situacijama. 50% vremena su ljudi tačno tumačili emocije na osnovu zvukova koje životinje proizvode.
Pol i nivo obrazovanja nisu imali uticaja na sposobnost ljudi da tumače zvukove životinja, ali starost jeste. Ljudi starosti od 20 do 29 godina su to činili najbolje, a sama sposobnost opada sa godinama. Takođe, ljudi su bili više prilagođeni zvucima drugih ljudi i domaćih životinja u poređenju sa divljim životinjama.
Ljudi koji u svojoj okolini imaju životinje bolje su ih razumeli, što nam sugeriše da se komunikacija može poboljšati vremenom i praksom! Ko je bio u stanju da bolje prepozna značenje životinjskih zvukova? Ljudi koji su na testu za empatiju imali visoke rezultate.
Ovo odražava rezultate dobijene u drugom istraživanju, koji pokazuju da su ljudi koji su imali veću empatiju prema mačkama bili bolji u razlikovanju toga da li je njihovo „mjaukanje” povezano sa pozitivnim ili negativnim iskustvima.
Postoji niz ponašajnih i fizioloških parametara pomoću kojih možemo proceniti emocije kod životinja
Izvor slike: https://kids.frontiersin.org/articles/10.3389/frym.2021.622811
Ovo istraživanje nam je pokazalo da svi mi sisari imamo zajednički emocionalni sistem i da je moguće obučiti ljude da poboljšaju svoje razumevanje emocionalnog stanja životinja!
Izvori:
