Demografski izveštaj sa Južnog pola — ko naseljava najhladniji kontinent na svetu?

O Antarktiku

Antarktik je ogromna, ledom pokrivena kopnena masa okružena morem, koja obuhvata 10% Zemljine površine. To je površina veća od Sjedinjenih Država i Evrope zajedno, koja, iako je velika, nema starosedelaca. Za opisivanje ovog kontinenta obično koristimo superlative. Antarktik je najhladniji i najmanje pristupačan od svih kontinenata na Zemlji. Prekriven je ledenim pokrivačem koji može dostići debljinu i do 3km. Planine i ledeni pokrivač koji zauzimaju 98% površine Antarktika čine ga najvišim kontinentnom na Zemlji. Najniža temperatura koja je zabeležena bila je -94°C. Međutim, na Antarktiku ne pada mnogo snega, naprotiv, kontinent je toliko suv da je svrstan u polarne pustinje. Ovaj kontinent ne pripada nijednoj državi. Po Ugovoru o Antarktiku, on je mesto nauke, mira, zaštite životne sredine i međunarodne saradnje i to su obeležja koja preovlađuju u savremenoj reprezentaciji ovog kontinenta.

Antarktik na mapi sveta
Izvor fotografije:
https://education.nationalgeographic.org/resource/tdigh-01-09-shackleton-pole

Stanovnici Antarktika

Ledeno more, izolovane sante leda i snežne pustinje predstavljaju dom različitih vrsta životinja. Kao mesto sa temperaturama ispod nule i jakim vetrovima, malo je reći da Antarktik nije baš prijatno stanište za većinu vrsta. Ali životinje koje naseljavaju ovaj kontinent su izuzetak i svaku od njih karakteriše prilagodljivost i otpornost na specifične uslove sredine. Na Antarktiku nema kopnenih sisara, ali je veoma bogat morskim svetom, uključujući morske ptice, kitove, foke i krilove. 

Fauna Antarktika
Izvor fotografije:
https://www.animalspot.net/animals-in-antarctica

Adelijski pingvini — Antarktičke ptice sa stavom

Adelijski pingvini (Pygoscelis adelie) su najmanja, ali i najrasprostranjenija vrsta pingvina na Antarktiku. Oni možda izgledaju nespretno na kopnu, ali su sjajni plivači. Mogu da rone na dubinama od 180m. Iako nam na prvi pogled izgledaju umiljato, oni su izuzetni predatori. Neretko se dešava da ovi pingvini napadaju istraživače i turiste. U poslednjih 25 godina, brojnost ovih pingvina je opala za više od 65%, što je posledica klimatskih promena. Adelijski pingvini su značajan deo Antarktičkog lanca ishrane. Oni se hrane krilovima i sitnom ribom,a, takođe su izvor hrane za predatore poput foka i kitova.

Adelijski pingvini- simbol Antarktika
Izvor fotografije:
https://www.grida.no/resources/3132

Pored Adelijskih pingvina, kontinent naseljavaju i Carski pingvini (Aptenodytes forsteri). Carski pingvini su najveća od 18 vrsta pingvina i jedna od najvećih vrsta ptica. Visoki su oko 120cm, što je, otprilike, visina šestogodišnjeg deteta, i teški oko 40kg, iako im težina dramatično varira tokom godine. Na kontinentu se nalazi oko 595.000 adultnih jedinki Carskog pingvina. Tokom dugih, hladnih meseci ovi pingvini inkubiraju svoja jaja. Ženka polaže jedno jaje u maju ili junu, zatim ga predaje svom partneru, a ona odlazi kako bi narednih 9 nedelja provela hraneći se. Mužjak pažljivo čuva jaja na svojim stopalima, između 65-75 dana, kako bi mu obezbedio odgovarajuću temperaturu. 

Mužjak carskog pingvina greje mladunče na svojim stopalima
Izvor fotografije:
https://polarjournal.ch/en/2020/06/23/emperor-penguin-aptenodytes-forsteri/

Smanjenje brojnosti krilova ugrožava opstanak divljih životinja na Antarktiku

Klimatske promene i industrijski ribolov utiču na brojnost krilova što potencijalno može imati katastrofalni uticaj na veće predatore. Studija čiji je koautor Džordž Voters upozorava da bi se populacija pingvina do kraja XXI veka mogla smanjiti za skoro trećinu, upravo zbog promena u biomasi krilova. Krilovi predstavljaju ključni deo antarktičkog lanca ishrane. Ključni su izvor hrane za kitove, pingvine i foke. Pored uloge u ishrani, veoma su bitni u uklanjanju ugljen-dioksida iz atmosfere, s obzirom da jedu hranu bogatu ugljenikom blizu površine i izbacuju je kada potonu u dubinu, u hladnije slojeve vode. Brojnost populacije krilova je opala za 80% od 1970-ih. Ulogu u smanjenju njihove brojnosti svakako igra globalno zagrevanje jer se led, koji je dom algama i planktonu kojima se krilovi hrane, topi i povlači.
Procenjena biomasa Antarktičkog krila iznosi 379 miliona tona, što ga svrstava među vrste sa najvećom ukupnom biomasom

Jato krila u hladnom Južnom okeanu
Izvor fotografije:
https://www.pewtrusts.org/en/research-and-analysis/articles/2022/08/11/8-facts-about-antarctic-krill-show-why-they-need-greater-protection

Ostali stanovnici Antarktika

Kontinent naseljavaju i brojne vrste foka i kitova. Severni morski slon (Mirounga angustirostris) je vrsta foke koja dostiže težinu i do 5.000kg.

Mužjak severnog morskog slona
Izvor fotografije:
https://www.usgs.gov/media/images/male-northern-elephant-seal-mirounga-angustirostris

Kitovi naseljavaju Antarktik jer je morska voda bogata hranom, uključujući tu i krilove, kojima se oni hrane. Sve vrste antarktičkih kitova migriraju na jug tokom letnjih meseci kako bi se hranili. 

Grbavi kit
Izvor fotografije:
https://www.antarctica21.com/journal/5-types-of-whales-you-could-see-in-antarctica/

Jedan od vrhunskih predatora na Antarktiku je foka Morski leopard (Hydrurga leptonyx). Ona se ubraja u najagresivnije morske predatore. 

Morski leopard- najagresivniji stanovnik Antarktika
Izvor fotografije:
https://www.coolantarctica.com/Antarctica%20fact%20file/wildlife/leopard-seal.php

I pored ekstremnih uslova sredine i nepovoljnih uticaja klimatskih promena, živi svet na Antarktiku opstaje, napreduje i prilagođava se datim uslovima sredine na najbolji mogući način. 

Izvori:

• https://www.wwf.org.uk/where-we-work/antarctic
• https://www.wwf.org.uk/learn/wildlife/adelie-penguins
• https://education.nationalgeographic.org/resource/antarctica
• https://www.antarcticglaciers.org/wp-content/plugins/antarcticglaciers-pdf/download.php?p=11886
• https://twilightzone.whoi.edu/explore-the-otz/creature-features/krill/