Borba za opstanak podvodnih oaza
Skriveni svet u plavetnilu okeana
Iako procentualno veoma male zastupljenosti koju zauzima u svetskom okeanu (0.1%), koralni greben predstavlja dom i zaštitu velikom broju organizama. Zbog posebnog značaja i doprinosa biodiverzitetu različitih vrsta, među kojima su retke i ugrožene, naučnici ga još porede sa tropskim prašumama, iako se u osnovi koralnog grebena ne nalaze biljke, već životinje (žarnjaci).
Koralni greben
Izvor: https://i.natgeofe.com/n/d326d61d-8ef6-4f4c-a03f-ab8fbbb40e6d/coral-reefs-2728211.jpg?w=1280&h=853
Simbioza korala i algi: krhka ravnoteža
Sastavni deo koralnog grebena čine korali koji stupaju u simbiozu (vrsta mutualističkog odnosa u kom oba organizma imaju korist, tj. žive u neraskidivom jedinstvu) sa mikroalgama koje se nazivaju zooksantele. Njihov odnos se ogleda u tome što alge koje žive unutar korala istim obezbeđuju hranu, kao i fascinantne boje, u zamenu za sklonište. Zooksantele, smeštene u specijalizovanim ćelijama korala, vrše proces fotosinteze, čime svetlost Sunčeve energije prevode u glukozu (hranu) i kiseonik.
Simbioza korala sa zooksantelama
Izvor: https://flowergarden.noaa.gov/img/coral/coralpolypscloseupgps1000.jpg
Međutim, njihova veza je krhka. Svedok takvog odnosa jeste obezbojavanje korala koje se dešava zbog zagrevanja, zakišeljavanja i zagađenja okeana, prekomernog izlovljavanja ribe… Tom prilikom korali bivaju izloženi stresu zbog čega raskidaju simbiotske odnose sa algama i postaju beli, beživotni. Nedavne studije pokazuju da neki korali, pod uticajem stresa, počinju da fluoresciraju intenzivnije nego u normalnim uslovima, što je znak za naučnike da je imunitet tog korala slab i u potrazi je za pomoći. Korali poseduju “izmenjen” oblik imuniteta, koji se značajno razlikuje u odnosu na ljudski imunološki sistem. Karakteristike njihovog odbrambenog sistema su postojanje fizičke barijere i posebnih ameboidnih ćelija sa svojstvom fagocitoze, proces koji, u uslovima stresa, neće obavljati efikasno.
Fenomen obezbojavanja korala
Izvor: https://themanduls.com/wp-content/uploads/2024/05/Best-Koh-Tao-snorkeling-spots-4.jpg
Značaj i ugrožen status koralnih grebena
U februaru 2024. godine globalne temperature površine mora dostigle su rekordan nivo usled pojave klimatskog fenomena El Ninjo (sp. El Niňo). Nagle vremenske promene poput navedene, dešavaju se na svakih dve do sedam godina kada vetrovi koji prelaze preko ekvatora oslabe, dovodeći do povećanja temperature Pacifičkog okeana. Zbog toga su korali doživeli masovno obezbojavanje duž Velikog koralnog grebena, širom Floride, Kariba, južnog Pacifika, Crvenog mora i Persijskog zaliva. Važnost koralnog grebena je neprocenjiva i ona se ogleda ne samo u obezbeđivanju biodiverziteta, već i u zaštiti obale. Naime, koralni grebeni deluju kao prirodni zid koji smanjuje snagu talasa i sprečava eroziju obale što je veoma važno u područjima koja su podložna uraganima. Zatim, korali koriste ugljen-dioksid za izgradnju kalcifikovanog skeleta, tako što vrše apsorpciju ugljen-dioksida iz okeana i atmosfere čime se smanjenjuje kiselost okeana i stabilizuje nivo ugljen-dioksida, što je ključno za borbu protiv klimatskih promena.
Stoga se naučnici trude da spasu korale od potpunog nestanka, budući da je tokom duge istorije postojanja korala (400 miliona godina) do sada zabeleženo šest izumiranja. Ukoliko bi se nestanak današnjih koralnih grebena desio, oni bi se u potpunosti obnovili, ali bi to bio dugotrajan i zahtevan proces u trajanju od oko deset hiljada godina.
Inovativne metode za očuvanje i regeneraciju korala
U borbi sa vremenom naučnici traže alternative. Jedna od njih jeste kreiranje rasadnika u vidu „koralnih drveća”. Ova metoda uzela je velikog maha i zasniva se na već poznatim načinima reprodukcije korala, koja se može odigravati polnim i bespolnim putem. Analizirajući bespolni način razmnožavanja, tj. pupljenje, otkriveno je da ukoliko su uslovi povoljni za koral, što podrazumeva da živi u optimalnim uslovima, njegov fragment se može otkinuti i pričvrstiti za „koralno drvo” koje lebdi u vodenom stubu. Posle određenog vremena i u relativno kontrolisanim uslovima, fragmenti korala prerašće u kolonije koje su dovoljno velike da budu presađene na greben.
„Koralno drvo”
Izvor: https://www.nationalgeographic.si/wp-content/uploads/2021/04/NGM-Coral-Time-Lapse-8-1030×687.png
U borbi za očuvanje korala i života na grebenu, veliki doprinos daje genetika. Pronalaženjem vrsta koje bolje podnose toplotu, potom i izolacijom njihovog molekula DNK, naučnici su u stanju da veštački produkuju hibridne vrste koje će se lakše adaptirati na izuzetno promenljive uslove sredine.
Iako vremenske nepogode utiču na nestanak korala, negativan uticaj na njih ostvaruje i prirodni neprijatelj – Acanthaster planci (bodljikava morska zvezda). Specifična je po velikom broju trnja koje prožima krake, ispod kojih se nalazi tkivo koje luči otrovne supstance. Hraneći se koralima, ovaj organizam predstavlja prepreku u konzervaciji korala.
Acanthaster planci
Izvor: https://www.scuba.com/blog/wp-content/uploads/2020/04/shutterstock_1084903601-825×465.jpg
Takođe, jedan od najnovijih načina „oživljavanja” korala jeste emitovanje zvukova zdravog grebena, koji je prirodno veoma bučno mesto, kroz podvodne zvučnike, čime se inicira povratak posetilaca (riba) ka koralnom grebenu.
Budućnost koralnih grebena: Borba za opstanak
Da li ima nade za živi sistem koji se suočava sa raznim pretnjama, naročito egzistencije? Naučnici ne znaju sa sigurnošću odgovor na dato pitanje, ali postoji svest da se korali bore za opstanak. Da su primorani i uporni u konstantnoj adaptaciji, svedoči ekspedicija na Solomonskim ostrvima, koja je održana u oktobru 2024. godine, kada je otkrivena najveća kolonija korala na svetu.
Kolonija korala na Solomonskim ostrvima
Problemi sa kojima se suočavaju korali su ključni za njihov opstanak i zbog toga je važno ne gubiti nadu i boriti se svim naučno raspoloživim sredstvima za ova izuzetna bića.
Izvori:
- Gibbens, Sarah. “The World’s Coral Reefs Are Dying—Here’s How Scientists Plan to Save Them.” National Geographic, National Geographic, 4 June 2020, www.nationalgeographic.com/science/article/scientists-work-to-save-coral-reefs-climate-change-marine-parks.
- “These Photos Show What Happens to Coral Reefs in a Warming World.” Environment, 13 June 2024, www.nationalgeographic.com/environment/article/before-and-after-bleaching-lord-howe-coral-reef.
- “These Photos Show What Happens to Coral Reefs in a Warming World.” Environment, 13 June 2024, www.nationalgeographic.com/environment/article/before-and-after-bleaching-lord-howe-coral-reef.
- HOBSON, MELISSA. “As Hot as a Hot Tub: How Soaring Ocean Temperatures Are Affecting Corals.” Environment, 12 July 2023, www.nationalgeographic.com/environment/article/el-nino-climate-change-coral-reefs-solutions.
- Streit, Robert P, et al. “Coral Reefs Deserve Evidence-Based Management Not Heroic Interference.” Nature Climate Change, 29 July 2024, https://doi.org/10.1038/s41558-024-02063-6.
- “November – Sounds of the Past Give New Hope for Coral Reef Restoration – University of Exeter.” Exeter.ac.uk, 2019, news-archive.exeter.ac.uk/2019/november/title_768084_en.html. Accessed 5 Dec. 2024.
- Coral Restoration Foundation. “Restoration Program | Coral Restoration Foundation.” Coral Restoration Foundation | United States , 2018, www.coralrestoration.org/restoration.
