Poreklo lepre

Lepra, guba, ili riblje krljušti je bolest poznata po svojoj viševekovnoj istoriji. Pominje se još u Bibliji, česta je u srednjovekovnim spisima, a takođe i večna inspiracija mnogih umetnika. Infekciju izaziva Microbacterium lepromatosis koja se danas uspešno leči antibioticima. U nekim državama poput Brazila i Indije i dalje je česta bolest, iako se u većini zemalja skoro iskorenila. Lepra muči ljude već hiljadama godina i zbunjuje naučnike otkad je Hansen 1873. godine identifikovao M. lepromatosis.

Balduin IV Jerusalimski, istorijski poznat kao “Leprozni kralj”
Izvor: https://static.wixstatic.com/media/70ad3e_84c71a881413499080eff3a3eddc199b~mv2.jpg/v1/fill/w_677,h_508,al_c,lg_1,q_80,enc_auto/70ad3e_84c71a881413499080eff3a3eddc199b~mv2.jpg

Malo o samoj bolesti…

Guba je bolest koja obuhvata širok spektar kliničkih i histopatoloških manifestacija. Infekcija pogađa periferne nerve, kožu, sluzokožu, oči i kosti. M. lepromatosis koristi Švanove ćelije za infiltriranje u druga tkiva, a nervna infekcija dovodi do disfunkcije aksona i demijelinizacije što vodi ka invaliditetu i gubitku funkcije čula. Prosečan period inkubacije traje oko 5 godina, mada se simptomi mogu javiti čak nakon 20 godina od infekcije. Stručnjaci nisu u potpunosti upoznati sa svim načinima širenja zaraze, ali velika većina veruje da se zaraza prenosi kapljičnim putem.

Lepra
Izvor: https://d3bkbkx82g74b8.cloudfront.net/eyJidWNrZXQiOiJsYWJyb290cy1hc3NldHMiLCJrZXkiOiJfcHVibGljXC9fZmlsZXNcL3N5c3RlbVwvY2tcL3RyZW5kaW5nXC9MZXByb3N5SE1MUnBhZ2VfNjlmMmE1NjE4ZTU0NzgwOGJiOTJmYjZiNjYxNzJlOTAuanBnIiwiZWRpdHMiOnsicmVzaXplIjp7IndpZHRoIjoxNDAwLCJmaXQiOiJjb3ZlciJ9fX0=

Istorijat lepre

Drevni tekstovi govore o postojanju lepre u Kini, Indiji i Egiptu oko 600. godina pre nove ere. Veruje se da se bolest proširila na Evropu preko grčkih vojnika koji su se vraćali iz pohoda na Indiju za vreme vladavine Aleksandra Velikog. Odnos srednjovekovnog društva prema gubi potiče iz Biblije. Prema Starom zavetu, „gubavci” su ljudi koji su zaslužili Božiju kaznu. Ipak, u Novom zavetu, Hrist tokom svojih putovanja leči deset „gubavaca” koji ga mole da im pomogne, što on i radi. Zbog toga je crkva imala podeljene stavove po pitanju ove bolesti. Zaraženi su bivali prognani u takozvane leprozijume, zajednice obolelih od lepre. Bili su diskriminisani od strane  društva, uskraćivano im je pravo na imovinu i na brak. Dužnost sveštenika je bila da dijagnostikuje bolest i proglasi zvanično nekog bolesnim. Po srednjovekovnom zakonu, pre izgnanstva bi se obavila „gubava misa” u kojoj sveštenik obolelog simbolično sahranjuje. Leprozijumi, parcele sa stambenim zgradama, grobljem i kapelom su bili smešteni van gradova. 

Istorija lepre
Izvor: https://www.historyhit.com/app/uploads/2022/02/leprosy.jpg?x92593

Učestalost gube je počela da opada početkom 14. veka, verovatno zbog depopulacije izazvane kugom. Do 19. veka lepra se retko javljala među stanovništvom Evrope, a ipak, na početku ovog veka, ponovna pojava bolesti oživljava stare stigme. S obzirom da je ovo bila epoha imperijalizma i kolonijalizma, guba se ponovo vraća u Evropu i prvi put pojavljuje u Americi. Zbog toga su je tadašnje velike imperije poput Velike Britanije i SAD-a nazvale bolešću „inferiornih” naroda. Ipak, pojavom lepre u Norveškoj tokom 19. veka, shvatanja ove bolesti se dramatično menjaju. Norveška je bila zemljoradnička zemlja gde su seljaci većinom živeli u siromaštvu i nehigijenskim uslovima. Usled pandemije gube među njima izbila je buna gde su vlasti konačno priznale da je lepra više nacionalni nego rasni problem. Od tada su krenula naučna istraživanja i ozbiljan rad kako bi se shvatila ova bolest i kako bi se smanjio broj zaraženih. 

Guba nije više zdravstvena pretnja na globalnom nivou kao što je nekad bila, mada društvene stigme i dalje postoje. Ono što je nekada bila lepra, danas su HIV/AIDS, alkoholizam, polno prenosive bolesti, fizički invaliditet itd. Pojedinci i dalje trpe osude i diskriminaciju od strane društva. Treba se uvek podsetiti da svi stereotipi vezani za neka oboljenja nastaju iz neznanja i nezavisno od naučnih činjenica. 

Izvori: