Američki bumbar – vrsta na granici ugroženosti

Američki bumbar – Bombus pensylvanicus je vrsta iz porodice Apidae i reda Hymenoptera. Javlja se u istočnim i centralnim celovima Sjedinjenih Američkih Država, na krajnjem jugu Kanade, u Meksiku, kao i u predelu Velikih ravnica, koji obuhvata ravničarsko područje u centralnom delu Severne Amerike. 

Primerak vrste Bombus pensylvanicus.

Izvor slike: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c2/Bombus_pensylvanicus_male_1.jpg/1200px-Bombus_pensylvanicus_male_1.jpg

U ne tako dalekoj prošlosti američki bumbar je bio geografski najrašire rasprostranjena vrsta bumbara u Severnoj Americi i mogao se naći u gotovo svakoj državi kontinentalnog dela Sedinjenih Američkih Država, kao i u delovima Kanade i Meksika. Međutim, zabrinjavajući podatak vezan za ovu vrstu je taj da je u poslednje dve decenije zabeležila populacijski pad od čak 90%.

Koje su karakteristike ove vrste?

Bumbari spadaju u relativno krupne insekte, čija je odlika čupavo telo. Telo im je podeljeno na tri segmenta – glava, toraks i abdomen. Abdomen matica i radilica sastoji se od šest segmenata, dok se abdomen trutova sastoji iz sedam segmenata.

Pri identifikaciji vrsta najveću pažnju treba obratiti na redosled i raspored smenjivanja žutih i crnih delova krzna, koji prekrivaju gotovo čitavo telo.

Ženke vrste Bombus pensylvanicus odlikuju se žutom gornjom i crnom donjom polovinom toraksa. Središnji tergiti su im žuti, a sam kraj abdomena je crn. Dlaka ove vrste je kratka, relativno su krupni i odlikuju se dugim jezicima. Matice su najkrupnije, sa veličinama koje se kreću od 22 do 26 milimetara, radilice su u rasponu od 13 do 19 milimetara, dok su dimenzije trutova između 16 i 22 milimetra. Matica je najvećim delom crna, uključujući noge i bazu krila. Prvi tergit joj je često žut, posebno u središnjem delu. Mužjaci imaju žuti abdomen, sa crnom glavom i crnim prugama na donjem delu toraksa.

Prepoznavanje ženki vrste Bombus pensylvanicus na osnovu izgleda toraksa i abdomena.

Izvor slike:http://jessicabeckham.weebly.com/uploads/3/9/5/0/39509075/texas-bumbles2_1_orig.jpg

Vrste američkog bumbara gnezde se na površini zemlje, u različitim šupljinama, u podlozi. Na proleće, matice koje su prezimele, počinju sa sakupljanjem polena, koji će imati ulogu u ishrani prve generacije radilica. Najčešće sakupljaju polen sa vrsta iz roda Trifolium, Vicia, Hypericum i Solidago. Na taj način, obavljaju i oprašivanje biljaka iz pomenutih rodova, te predstavljaju važne članove ekosistema. Po dostizanju zrelosti radilice preuzimaju ulogu sakupljanja polena. U kasno leto ili ranu jesen, matica produkuje novu generaciju matica, a potom u kasnu jesen ugine. Mlade matice napuštaju gnezdo i pare se, pre ulaska u zimski san. 

Primerak vrste Bombus pensylvanicus.

Izvor slike: https://bugguide.net/images/cache/T0P/QA0/T0PQA02Q300K1KLKPKIKAK4KCKNQOKKKV0PQA0GQ9KQK2KKKD0EQLSMKVK4KOKQKEKZKB09QB04Q9K2QV0EQEKIK30.jpg 

Bombus pensylvanicus živi u kolonijama, koje mogu da broje i do sto jedinki, sastojeći se od radilica i jedne matice. Prave svoja gnezda u već postojećim šupljinama, kao što su jazbine glodara i trula debla. Takođe, mogu ih praviti na površini zemlje, na mestima gde je trava gusta. 

Kakva je brojnost populacija danas?

Opadanje brojnosti populacija rezultat je više faktora, koji neretko deluju povezano – degradacija njihovih staništa, štetno delovanje pesticida, klimatske promene i kompeticija sa vrstama, koje nisu nativne za to područje. Korišćenje pesticida dovodi do narušavanja imunog sistema ove vrste, čineći ih podložnijim na različite bolesti.

Vrsta Bombus pensylvanicus potpuno je nestala iz osam država, uključujući Rod Ajlend, Mejn, Nju Hempšir, Vermont, Ajdaho, Severnu Dakotu, Vajoming i Oregon. U Njujorku je zabeležen pad popupulacije od 99%.

Koraci ka zaštiti vrste

Vrsta Bombus pensylvanicus predstavlja oprašivača velikog broja vrsta iz različitih familija i time predstavlja važan deo ekosistema. Oni svojom raznovrsnom ishranom, doprinose i rasejavanju polena kako divljih, tako i kultivisanih vrsta biljaka. Samim tim, njihov nestanak doveo bi do narušavanja funkcionisanja ekosistema kao celine.

Pokrenuta je naučna reevaluacija statusa i brojnosti vrste, pre donošenja finalne odluke o ugroženosti vrste i koracima ka njenoj daljoj zaštiti.

Izvori: