Američka mlečna zmija (Lampropeltis triangulum) i Bejtsova mimikrija

May 31, 2023May 31, 2023 Vuk Božović adaptacija, Bejts, Henri Volter Bejts, hibernacija, ishrana, izlovljavanje, Kanada, karnivori, koralna zmija, Lampropeltis triangulum, Micrurus fulvius, mimikrija, mlečna zmija, opstanak, otrovne zmije, SAD, STANIŠTA

Lampropeltis triangulum, poznatija kao mlečna zmija, spada u kraljevske zmije i danas se smatra za jednu od najlepših zmija na svetu. Baš iz tog razloga, danas ćemo pažnju posvetiti ovoj veoma zanimljivoj vrsti i njenom koloritu.

Krajolik u SAD

Izvor slike: https://morethanjustparks.com/east-coast-national-parks/

OPŠTE INFORMACIJE O VRSTI

Mlečna zmija pripada podredu Ophidia, redu Squamata, infraklase Lepidosauria potklase Diapsida, klase Reptilia.

Areal rasprostranjenja ove vrste kreće se od jugoistoka Kanade do istočnih delova Sjedinjenih Američkih Država. Tipično naseljavaju šumska staništa, mada se mogu naći i oko močvara, u njivama i poljima.

Variranja u pogledu staništa uslovljena su hibernacijom i činjenicom da u zimskom periodu migriraju na više nadmorske visine u potrazi za suvim staništem gde će ući u proces hibernacije, naročito u letnjim danima. Mlečne zmije potpuno su neotrovne i nisu opasne po ljude. Ova vrsta će napasti samo ako je u bezizlaznoj situaciji, dok će u svakom drugom slučaju pokušati da pobegnu. U pitanju je vrsta koja je aktivna noću, naročito u letnjim danima. Love noću, dok dane provode u zaklonu odmarajući se.

Dužina tela je veoma varijabilna i kreće se od 36 cm pa do skoro 2 metra. Ženke su često krupnije od mužjaka iako su mužjaci skoro uvek duži. Ishrana adultnih jedinki je tipično karnivorna. Odrasle jedinke hrane se sitnim sisarima, gušterima, žabama, pticama i njihovim jajima. Na meniju često se mogu naći i zmije, ribe i glodari. Za razliku od adultnih jedinki, mlade jedinke hrane se insektima, gušterima sitnije građe i glistama.

Američka mlečna zmija (Lampropeltis triangulum)

Izvor slike: https://reptile-database.reptarium.cz/species?genus=Lampropeltis&species=triangulum

KAKO JE MLEČNA ZMIJA DOBILA IME

Mlečne zmije svoj narodni naziv duguju staroj narodnoj priči koja govori o tome kako su se mlečne zmije prehranjivale upravo mlekom, sisajući kravlje vime. Priča je, najverovatnije, nastala tako što su jedinke ove vrste često pronalažene u štalama gde su se zavlačile u potrazi za hladnim i suvim mestom za odmor tokom dana.

Koralna zmija (Micrurus fulvius)

Izvor slike: http://reptile-database.reptarium.cz/species?genus=Micrurus&species=fulvius&search_param=%28%28search%3D%27Micrurus+Fulvius%27%29%29

BEJTSOVA MIMIKRIJA

Mimikrija je evolutivna adaptacija koja vrstama koje je poseduju povećava šanse za opstanak. Mimikrija predstavlja mogućnost pojedinih grupa organizama da u većoj ili manjoj meri svoj izgled prilagode okolini i da se na taj način zaštite od potencionalnih predatora. Postoje razni načini na koje različite grupe organizama teže da se zaštite, pa samim tim, postoji i više različitih podvrsta mimikrije. Obojenost mlečne zmije odličan je primer Bejtsove mimikrije.

Bejtsova mimikrija je tip mimikrije u kojoj bezopasna, neotrovna vrsta evoluirala tako da oponaša različite upozoravajuće signale otrovnih vrsta.

Telo mlečne zmije prekriveno je glatkim i sjajnim krljuštima građenim od alfa-keratina. Naizmenično se smenjuju crveno-crno-bele šare, što ovu vrstu i čini toliko zanimiljivom. Takva obojenost tela veoma je slična koloritu izuzetno otrovne koralne zmije koja nastanjuje iste predele kao i mlečna zmija.

U ovom slučaju, potpuno bezopasna mlečna zmija evoluirala je tako da oponaša obojenost tela i pokrete otrovne koralne zmije kako bi se zaštitila od potencionalnih predatora.

Negativan efekat ovog zaštitnog mehanizma je to što i ljudi često prepoznaju ovu vrstu kao otrovnu, zbog čega je masovno izlovljavana i ubijana.

KO JE BEJTS ?

Henri Volter Bejts (Henry Walter Bates) je bio britanski naučnik, istraživač i prirodnjak, rođen 1825. godine. Bejts je 1848. zajedno sa Alfredom Raselom Volasom bio u ekspediciji koja se bavila istraživanjem amazonskih prašuma. Bejts je ovom istraživanju posvetio duže od decenije života u kome je, između ostalog, prikupio i opisao više od 100 različitih vrsta leptira. Tokom istraživanja, zapazio je da su neke vrste toliko slične, da ih je gotovo nemoguće razlikovati samo na osnovu izgleda. Činjenica da između sličnih vrsta nema blisko povezanih morfoloških karakteristika, navela ga je da svoja istraživanja povede u drugom smeru. U Londonu, 1861. godine, objavio je rad „Doprinosi fauni insekata u dolini Amazona” u kome je izneo hipotezu da je utvrđena sličnost između nesrodnih vrsta plod težnje tih vrsta da se zaštite od predatora. Kroz ponašanje određenih grupa leptira, pretpostavio je da su oni neukusni za ptice i druge vrste koje se hrane insektima, zbog čega su ih te vrste izbegavale. Svoju hipotezu proširio je i na vrste koje su bile sličnog izgleda, zaključivši da one, u cilju zaštite, oponašaju obojenost tih neukusnih vrsta, iako nisu toksične. U njegovu čast, ova vrsta mimikrije dobila je naziv– Bejtsova mimikrija.

Henri Volter Bejts

Izvor slike: https://en.wikipedia.org/wiki/Henry_Walter_Bates

IZVORI:

OPŠTE INFORMACIJE O VRSTI

KAKO JE MLEČNA ZMIJA DOBILA IME

BEJTSOVA MIMIKRIJA

KO JE BEJTS ?

Preporučujemo