Ameba mozgojedac
Samo jedna kap u okeanu formi i diverziteta, vrsta Naegleria fowleri, popularno nazvana „ameba mozgojedac” pripada grupi slobodnoživećih ameba koje žive u vodama i zemljištu. Zašto je ovaj takson dobio ovako zastrašujući naziv, ima li opravdanja za to? Kada ovaj takson dospe do nervnog sistema čoveka kreće da se „hrani” moždanim tkivom, zahvaljujući potentnom koktelu enzima koje oslobođa i ostvaruje sve potrebe svog metabolizma, razjedajući sivu masu nervnog sistema. Zaista, ime koje je kolokvijalno dobila je potpuno opravdano, jer upozorava na ishod sa susretom ovakvog oblika života. Vrsta u prirodi egzistira u formi ciste i u formi trofozoita, što predstavlja metabolički aktivnu formu vrste. Stadijum trofozoita odlikuju dve varijante – ameboidna i bičolika forma. Ameboidna forma je jedini prepoznatljiv oblik kod čoveka. Karakterišu je prstolike pseudopodije — lobopodije. Strategija deobe kojom se odlikuju vrste ovog roda je binarna fisija.
Izgled vrste Naegleria fowleri ;
Izvor slike: https://www.biospace.com/getasset/f1f09216-2a7b-4663-a168-766349b7eea8/
Glavna karakteristika slobodnoživećih ameba jeste sposobnost uzrokovanja oportunističkih infekcija ljudi. Oportunističke infekcije su infekcije uzrokovane patogenima koji obično ne uzrokuju bolesti, pod uslovom da je imunski sistem u domenu fiziološkog. Dakle, narušen imuni sistem predstavlja uslov za razvoj infekcije patogenom. Svega četiri roda slobodnoživećih ameba imaju potencijal da indukuju razvoj patoloških procesa kod čoveka: Naegleria, Acanthamoeba, Balamuthia i Sappinia.
Citomorfološke determinante ameboidne (A), bičolike forme (B) i forme ciste (C)
Izvor slike: https://encrypted-tbn3.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcRf5Hx8_7DG-L_Z4HTNTtcUyJpjgYSY1O1uNR5bS61SMro8tzBK
Mehanizmi patogeneze
Ameboidna forma preko nazalne mukoze, kribriformne ploče i putujući duž olfaktornog nerva dospeva do mozga i ovo je okarakterisano kao stadijum invazije centralnog nervnog sistema. Penetracija u početku rezultira znatnom nekrozom i krvarenjem u nosnoj sluzokoži i olfaktornim kvržicama. Okarakterisana su dva glavna mehanizma patogeneze. Jedan podrazumeva direktno „proždiranje“ moždanog tkiva stvaranjem amebostoma u kome su oslobođeni citopatski enzimi. Drugi mehanizam podrazumeva posredovanu kontakt-zavisnu citolizu hemolitičkim enzimima – citolizinima i fosfolipazama. Ovo postepeno uzrokuje gnojni meningoencefalitis, koji kasnije prerasta u hemoragični i na kraju u nekrotični meningoencefalitis.
Shematizovan prikaz puta infekcije vrstom Naegleria fowleri
Izvor slike: http://www.medical-labs.net/wp-content/uploads/2014/05/Life-Cycle-of-Naegleria-fowleri.jpg
Primarni ameboidni meningoencefalitis (PAM) – zašto primarni?
Primarnim je nazvan jer se razlikuje od invazije centralnog nervnog sistema koju uzrokuje Entamoeba histolytica (sekundarni meningoencefalitis). PAM se obično javlja kod zdrave dece i mladih osoba sa skorijim boravkom u „sumnjivim“ toplim vodama. Period inkubacije može trajati od jednog do dva dana, pa do čak dve nedelje od izlaganja patogenu. Klinički tok je akutan i munjevito napreduje. Početni simptomi uključuju promene u percepciji mirisa i ukusa, usled zahvaćenosti olfaktornog nerva, a ove promene praćene su glavoboljom, upalom grla, pojavom anoreksije, mučninom, povraćanjem, visokom temperaturom i znacima zahvaćenosti moždanih ovojnica, poput ukočenosti vratne regije, a najvažniji klinički dokaz je pozitivan Kerningov znak. Kerningov znak je jedan od meningealnih znakova, koji nastaje usled povišenog intrakranijalnog pritiska i intraspinalnog pritiska. Posledica je hipertonusa paravertebralne leđne muskulature. Kerningov znak predstavlja odbrmaben refleks pri dodatnom povišenju već povišenih vrednsoti intrakranijalnog i intraspinalnog pritiska. Provera Kerningovog znaka izvodi se na sledeći način: pacijent je u ležećem položaju, cilj ispitivanja je da pacijent dovede trup i ispružene noge u položaj sa uglom od 90°. Ako je ispitanik pri svesti, sam podiže gornji deo tela, ako nije pri svesti, lekar podiže ispružene noge ka trupu. Znak je pozitivan ako je ugao veći od 90°. Što je patološki proces na nivou centralnog nervnog sistema većeg stepena, to je ugao između trupa i donjih ekstremiteta veći. Kao sekundarni simptomi javljaju se konfuzija, halucinacije, nedostatak pažnje i ataksija. Mentalna konfuzija i koma javljaju se otprilike tri do pet dana pre smrtnog ishoda, a uzroci smrti uglavnom su kardiorespiratorni zastoj i edem pluća. Stopa mortaliteta je izrazito visoka, približno 98%, a smrt nastupa u roku od sedam do četrnaest dana nakon izlaganja patogenu.
Nekroza i hemoragija tkiva mozga uzrokovana okupacijom vrste Naegleria fowleri
Tačkasta krvarenja i nekroza u frontalnom korteksu mozga uzrokava vrstom Naegleria fowleri
Laboratorijska dijagnostika prisustva patogena izvodi se analizom cerebrospinalne tečnosti, mikroskopijom, izoenzimskom analizom, metodama molekularne biologije i metodama imidžinga (CT, MRI).
Prvi identifikovani slučajevi PAM-a
Prvi zabeleženi slučajevi inficirali su se u vodama Australije i kanalizacionom mulju Indije. Do sada ima više od 350 prijavljenih slučajeva PAM-a, uglavnom iz SAD (preko 90% slučajeva). Takođe, bilo je prijavljenih slučajeva i iz drugih delova sveta: Novog Zelanda, Brazila, Francuske, Češke i Slovačke.
Nažalost, efikasnog tretmana za primarni ameboidni meningoencefalitis nema. Postoji set terapeutika koji pokazuju izvesnu aktivnost na trofozoite Naegleria fowleri, a neki od njih su amfotericin B, rifampicin, azitromicin, mikonazol i vorikonazol.
Poruka, koju bi bilo lepo izvući, je da moramo shvatiti da smo mi samo deo prirode i ništa više od toga. Stepen razvoja viših kognitivnih centara kod nas jeste dostigao zadivljujući nivo, i došli smo do stadijuma da možemo kreirati različite alate, koji nam omogućavaju da još više napredujemo i da se kulturno razvijamo, međutim, svaka kap u okeanu beskarjnog diverziteta je na svoj način posebna i specijalizovana u nečemu. Ko bi rekao da jedna tako naizgled mala i, za laike, beznačajna životna forma amebe može uzrokovati štetu ove razmere? Moramo nastojati da razumemo prirodu, jer zaista, sve te varijacije formi i funkcija koje postoje oslikavaju kompleksnost biologije kao nauke. A biologija je upravo reprezent beskrajnog, ona nam pokazuje da je svako živo biće krucijalan entitet koji u sadejstvu sa neživom sredinom tvori sve ono što se životom zove.
Izvori:
