Autotomija: Moć žrtvovanja za opstanak
Ukoliko biste čuli da životinja u trku izgubi rep, sigurno biste mislili da je reč o nekom junaku iz crtanog filma. Ipak, životinjsko carstvo je puno zanimljivih i neverovatnih fenomena za koje ne biste verovali da postoje. Gušteri koji odbacuju rep, rakovi koji gube klešta, pa čak i morske zvezde koje se lišavaju krakova — sve ove životinje koriste mehanizam autotomije kako bi preživele. Ali kako autotomija zaista funkcioniše, koje su njene posledice i zašto je priroda odabrala baš ovakvu strategiju? Zavirićemo u svet jednog od najzanimljivijih fenomena u prirodi.
Regeneracija kraka morske zvezde nakon autotomije
Izvor: https://enciklopedija.hr/slike/he/slike/HE9_0570.jpg
Izgleda da autotomija zaista postoji
Autotomija je pojava karakteristična za određene vrste životinja. Definiše je odbacivanje dela sopstvenog tela, dok je mesto preloma obično već definisano. To je samokontrolisani proces, koji se najčešće koristi kao mehanizam odbrane od predatora, ali može imati i druge koristi. Na primer, mužjaci nekih vrsta paukova odbacuju ekstremitete kako bi smanjili sopstvenu težinu i povećali agilnost, što im omogućava brže i uspešnije parenje. Još jedna od karakteristika autotomije je da ovo nije sezonski proces. Autotomija se ne vezuje za klimatske uslove ili razvojne faze organizma. Ova definicija autotomije je naizgled jasna, ali čemu ovaj proces zaista služi?
Da li je autotomija zaista korisna?
Jedan od glavnih benefita autotomije je mogućnost oslobađanja od predatora odbacivanjem dela tela. Međutim, studije pokazuju da jedinke postaju ranjivije nakon što odbace taj deo tela. Ovo se dešava iz više razloga. Jedan od intuitivnijih razloga je nemogućnost ponovne autotomije. Kada organizam izgubi deo tela koji je mogao da odbaci, više ne može da koristi tu strategiju pri susretu sa budućim predatorima. Ovo je naročito problematično za vrste koje ne mogu da regenerišu izgubljeni deo tela. Još jedan od razloga je smanjena pokretljivost. Jedinke koje su izgubile deo tela često imaju slabije sposobnosti kretanja, što otežava beg od predatora.
Iako postoje studije koje pokazuju da jedinke postaju lakši plen za predatore pri korišćenju autotomije, još uvek nije precizno utvrđeno u kojoj meri autotomija doprinosi uspešnosti bega od predatora. Ipak, postoje jaki dokazi da autotomija pruža značajnu prednost plenu u odnosu na predatora, jer omogućava organizmima da izbegnu opasne situacije, iako to dolazi s određenim kompromisima, poput smanjene mobilnosti ili povećane ranjivosti u budućnosti.
Autotomija repa kod guštera
Manje je ponekad više
Autotomija se takođe koristi kao strategija za smanjenje posledica povreda koje organizam može zadobiti u interakcijama sa predatorima ili tokom sukoba s pripadnicima iste vrste. Povređeni ekstremitet može biti štetan po ostatak organizma, jer povećava rizik od gubitka krvi i pojave infekcije. Iako i autotomija može dovesti do gubitka krvi ili infekcije, istraživanja pokazuju da su posledice povrede mnogo ozbiljnije nego posledice autotomije. To čini autotomiju korisnim sredstvom za preživljavanje čak i u situacijama kada je telo već povređeno! Kod organizama koji su napadnuti otrovnim predatorima, autotomija može biti ključna za preživljavanje. Ako predator ubrizga otrov u deo tela koji se može odstraniti pomoću autotomije, mnoge vrste rakova, paukova pa čak i skakavaca, odbacuju taj deo tela i time izbegavaju širenje otrova kroz organizam.
Gubitak kao dobitak u borbi za potomstvo
Kod nekih vrsta životinja, autotomija se koristi tokom razmnožavanja kako bi se povećale šanse za oplođenje. Ovde se ova pojava javlja u različitim oblicima. Kod određenih vrsta arahnida, mužjaci odbacuju svoje delove tela koji se koriste za parenje unutar reproduktivnog trakta ženke. Ovi organi se ne regenerišu, ali se smatra da je ova strategija korisna kod vrsta gde mužjaci retko nailaze na ženke. Jedna od specijalnih funkcija ove autotomije leži u tome da odstranjeni organi funkcionišu kao vrsta čepa, privremeno sprečavajući druge mužjake da se pare sa ženkama. U nekim slučajevima, ovi organi zatvaraju mesto za skladištenje sperme kod ženke, čime povećavaju verovatnoću da će upravo njihov genetički materijal biti iskorišćen za oplodnju.
Još jedan zanimljiv primer korišćenja autotomije u svrhu razmnožavanja nalazimo kod vrste Pisaura mirabilis. Mužjaci koriste autotomiju kako bi povećali veličinu svojih svadbenih poklona, npr. hrane zamotane u svilene mreže, koje poklanjaju ženki tokom parenja. Veći pokloni omogućavaju mužjacima da duže ostanu u kontaktu sa ženkama tokom parenja, što povećava šanse za uspešnu oplodnju.
Na kraju krajeva, da li autotomija zaista vredi?
Posmatravši autotomiju u različitim aspektima i situacijama, mogli smo videti da nije sve crno-belo. Sa jedne strane, autotomija je zaista korisna. Osim što pomaže u begu od predatora, primenljiva je i u drugim životnim aspektima. Uključena je čak i u jedan od krucijalnih procesa u životu jedne jedinke, razmnožavanje. Međutim, autotomija ima i svoje negativne strane. Gubitak dela tela predstavlja vrstu fiziološkog stresa, što negativno deluje na neke aspekte života jedinke. Nakon autotomije, životinja će se u velikom broju slučajeva otežano kretati i biće joj potrebno vreme da povrati performanse koje je imala pre autotomije. U nekim slučajevima, autotomija je ireverzibilan proces, što znači da jedinka više nikada neće moći da ima performanse koje je imala pre čina autotomije. Dakle, da li uopšte vredi odbaciti deo sopstvenog tela? Da li bi vrste životinja kod kojih je ovaj proces zastupljen mogle da žive i bez njega? Odgovor je možda malo kompleksniji od proste potvrde ili negacije. U ovu čudesnu priču o autotomiji uključeni su brojni faktori koji bi morali biti ispitani da bi se precizno odgovorilo na ovo pitanje. Ipak, prirodna selekcija je očuvala autotomiju. Izgleda da životinjama dobro služi. Svaki put kada se zapitamo zašto nešto postoji u prirodi, ona uvek ima pravi odgovor, samo mi neke od njih još uvek ne znamo!
Rep guštera odstranjen autotomijom
Izvori:
- Emberts, Z., Escalante, I., & Bateman, P. W. (2019). The ecology and evolution of autotomy. Biological Reviews, 94(6), 1881–1896. https://doi.org/10.1111/brv.12539
- Wilkie, I. C. (2001). Autotomy as a prelude to regeneration in echinoderms. Microscopy Research and Technique, 55(6), 369–396. https://doi.org/10.1002/jemt.1185
- Maginnis, T. L. (2006). The costs of autotomy and regeneration in animals: a review and framework for future research. Behavioral Ecology, 17(5), 857–872. https://doi.org/10.1093/beheco/arl010
- Fleming, P. A., Muller, D., & Bateman, P. W. (2007). Leave it all behind: a taxonomic perspective of autotomy in invertebrates. Biological Reviews, 82(3), 481–510. https://doi.org/10.1111/j.1469-185x.2007.00020.x
.
