Da li vampiri ipak postoje?

Iako priče o vampirima smatramo izmišljotinama i jednim od mnogih zabluda slovenske mitologije, svako od nas se bar jednom zapitao da li vampiri zaista postoje i šta je to što su naši preci koristili kao inspiraciju za ove priče. 

Godinama unazad, naučnici su nizali ideje o tome koji fenomeni bi potencijalno mogli da opravdaju viševekovna uverenja naših predaka o postojanju ovih krvopija koje napadaju iz mraka.

Viktorijanski umetnik prikazuje vampira kao nemilosrdnu i neuhranjenu krvopiju

Izvor fotografije: https://allthatsinteresting.com/wordpress/wp-content/uploads/2023/10/vampire-sucking-blood.jpg

Pre nego što se osvrnemo na sve one medicinske fenomene koji opravdavaju ova uverenja, pogledajmo kakve bi bile anatomija i fiziologija ovakvog bića, ako bi ono postojalo.

Anatomija i fiziologija vampira

Da su vampiri stvarni, njihove anatomija i fiziologija bi verovatno bile rezultat izuzetnih adaptacija i mutacija. Imali bi napredan cirkulatorni i digestivni sistem, koji bi im omogućavali da prežive koristeći ljudsku krv kao primaran izvor hrane. Ovaj sistem bi uključivao jedinstveni metabolički proces za izdvajanje esencijalnih hranljivih materija i energije iz konzumirane krvi. 

Krv je bogata glukozom i velikim brojem proteina, tako da bi probavni sistem vampira morao da poseduje enzime i mehanizme za efikasno razlaganje ovih komponenti. Vampiri bi takođe zahtevali i organe ili strukture koji bi omogućavali efikasnu ekstrakciju i obradu krvi. Ove adaptacije mogu uključivati bolje razvijene pljuvačne žlezde, specijalizovane zube za lakše prodiranje kroz kožu i zidove krvnih sudova i jedinstven gastrointestinalni trakt optimizovan za obradu komponenti krvi.

Krv je takođe i bogat izvor gvožđa, tako da bi vampiri morali da imaju visoko efikasan sistem metabolizma kako bi mogli da regulišu unos, transport, skladištenje i korišćenje gvožđa iz konzumirane krvi i kako bi sprečili ispoljavanje toksičnih efekata hiperferemije.

Konzumiranje krvi izlaže vampire potencijalnim patogenima i stranim supstancama prisutnim u krvotoku. Kao rezultat toga, njihov imunski sistem bi morao da razvije snažnu odbranu od patogena koji se prenose krvlju, kako bi sprečio infekcije i održao opšte zdravlje. Sličnu adaptaciju viđamo kod vampirskog šišmiša ⎼ Desmodus rotundus. 

U pogledu strukture skeleta, znamo da vampiri poseduju izuzetnu snagu i agilnost, tako da bi verovatno posedovali različite adaptacije u svom mišićno-skeletnom sistemu. 

Verovatno bi imali i složen nervni sistem koji bi im omogućavao da kontrolišu svoja pojačana čula, kao što su poboljšani vid, sluh i miris.

Medicinska stanja i oboljenja koja liče na vampirizam

Jedna od najzanimljivijih „vampirskih bolesti“ je porfirija. To je retka bolest koju karakterišu nepravilnosti u proizvodnji hema. Ovaj poremećaj krvi postao je rasprostranjen među plemstvom i kraljevskim porodicama istočne Evrope, pa se čini da je upravo ovaj poremećaj poreklo mita o vampirima. Štaviše, porfirija se ponekad naziva i „vampirska bolest“.

Kada pogledamo simptome i tok bolesti kod pacijenata sa porfirijom, možemo da shvatimo otkud se javlja ta povezanost:

• Prisutna je ekstremna osetljivost na sunčevu svetlost koja dovodi do izobličenja lica i rasta kose.
• Pored izobličenja lica, ponovljeni napadi bolesti uzrokuju povlačenje desni, otkrivajući zube, koji tada izgledaju veći i oštriji.
• Pošto je urin osoba sa porfirijom tamnocrvene boje, narod je pretpostavljao da su pili krv. Neki lekari su čak preporučivali ovim pacijentima da piju krv kako bi nadoknadili defekt eritrocita, ali naravno, ova preporuka se odnosila na životinjsku krv. 
• Takođe, sadržaj sumpora u belom luku može dovesti do napada porfirije, što dovodi do veoma jakog akutnog bola. Dakle, logična je i mit o odbojnosti vampira prema belom luku.

Ekshumacija leša za kojeg se verovalo da je vampir

Izvor fotografije: https://daily.jstor.org/wp-content/uploads/2022/09/vampires_and_public_health_1050x700.jpg

Prosečni seljak u Evropi u XVII veku, verovatno bi bio začuđen prizorom izobličenog čoveka sa izraženim desnima koji ispija životinjsku krv, tako da su ovakve priče i zabluda koja je oko njih stvorena, potpuno razumljive. 

Kao što je već poznato, vampir ne sme da se pogleda u ogledalo, ili ne može da vidi svoj odraz. Ako uzmemo u obzir činjenicu da se izobličenje lica uzrokovano porfirijom vremenom pogoršava, onda je to dovoljan razlog za izbegavanje ogledala. Takođe, tokom španske inkvizicije, navodno je oko 600 „vampira“ spaljeno na lomači. Neki od ovih optuženih vampira bili su nevini ljudi koji su bolovali od porfirije, što objašnjava strah od hrišćanskih simbola i crkve. 

Koža osobe sa porfirijom – možemo videti plikove, znake prevremenog starenja i promene u pigmentaciji

Izvor fotografije: https://www.researchgate.net/profile/Peter-Meissner-2/publication/51766195/figure/fig1/AS:601693809045532@1520466391918/Hands-of-a-patient-with-variegate-porphyria-showing-blisters-premature-ageing-and.png

Verovatniji fizički koren vampirizma je katalepsija, posebno medicinsko stanje povezano sa epilepsijom, šizofrenijom i drugim poremećajima koji utiču na centralni nervni sistem. Tokom kataleptičke epizode, mišići postaju kruti, tako da je telo veoma ukočeno, a otkucaji srca i disanje usporavaju. Neko ko pati od akutne katalepsije mogao bi biti pogrešno zamenjen za leš. Danas lekari imaju znanje i sredstva kojima tačno mogu da utvrde da li je neko živ ili ne, ali u prošlosti se ovo utvrđivalo samo na osnovu izgleda. Mnogo ljudi je proglašavano mrtvim, dok su zapravo samo bili u stanju akutne katalepsije, što je posledično uzrokovalo prividno oživljavanje „prethodno umrlih“. Ako je osoba patila od nekog psihičkog poremećaja, kao što je šizofrenija, možda je ispoljavala čudno i uznemirujuće ponašanje povezano sa vampirima.

Pacijentkinja koja boluje od katalepsije

Izvor fotografije: https://hekint.org/wp-content/uploads/2019/11/default-2-Copy-1024×764.jpg

Kako god gledali na stvari, jedno je sigurno: koncept besmrtnosti, posmatrajući iz naučne perspektive, u potpunosti je nemoguć. Starenje je složen proces na koji utiču genetički faktori i faktori životne sredine i trenutno ne postoje naučni dokazi koji bi sugerisali da se ono može preokrenuti ili zaustaviti na neodređeno vreme.

Iako vampiri mogu biti fascinantna bića u folkloru, pa i fikciji, oni nemaju osnovu u naučnoj stvarnosti. Međutim, proučavanje biologije životinja kao što su vampirski slepi miševi može pružiti vredan uvid u različite fiziološke procese i ostaviti prostora za kontemplaciju o potencijalnim adaptacijama drugih sisara u sličnom smeru.

Izvori

1. https://www.queensu.ca/gazette/stories/vampire-myths-originated-real-blood-disorder#:~:text=Porphyria%20is%20an%20inherited%20blood,origin%20of%20the%20vampire%20myth.
2. https://healthcare-in-europe.com/en/news/the-medical-science-behind-ancient-vampire-myths.html
3. https://www.nationalgeographic.com/history/article/how-popular-culture-changed-our-view-of-the-vampire
4. Hughes, W. (2023). Maladies of the Modern Vampire. In: Bacon, S. (eds) The Palgrave Handbook of the Vampire. Palgrave Macmillan, Cham. https://doi.org/10.1007/978-3-030-82301-6_77-1